Na životni vek čoveka utiču mnogi faktori kao što su: genetika, način života, uslovi života, uslovi rada i sam odnos čoveka prema zdravlju.
Na genetiku ne možemo uticati, kao ni na okolinu koja utiče na nas, ali svoj život i svoje ponašanje možemo prilagoditi uslovima kako bismo što duže živeli.
Poznate su izreke da pojedinci izgledom, ponašanjem i stavom izgledaju stari već sa 30 godina starosti, a da drugi ljudi i sa 60 godina starosti deluju i izgledaju kao da su mnogo mlađi. U mladosti treba misliti o tome kako se suočiti sa starenjem i sačuvati svoje radne i zdravstvene sposobnosti za kasnije godine. Uredan život, pravilna i redovna ishrana i redovne posete lekaru samo su neki od preduslova za duži život. Kožu možemo sačuvati redovnom negom, pravilnom ishranom (sa dosta voća, povrća i tečnosti), umerenim fizičkim aktivnostima i boravkom na otvorenom prostoru uz izbegavanje preteranog izlaganja sunčevim zracima (UV zračenje).
Umerena fizička aktivnost i izbegavanje dugog zadržavanja u jednom položaju (ležanje, sedenje, čučanje, stajanje) omogućavaju ravnomerno i sporije starenje mišića i kostiju. Dokazano je da poroci kao što su droga, duvan i alkohol znatno doprinose razvoju mnogih bolesti i skraćenju radnog i životnog veka. Ljubav i redovan seksualni život veoma pozitivno utiču na zdravlje i životni vek. Pozitivno deluju na srce i krvne sudove, poboljšavaju imunitet, sprečavaju gojaznost i povoljno deluju protiv infekcija, alergija, depresije i drugih tegoba.
Zdrava ishrana sa više manjih obroka u toku dana, sa puno voća i povrća, pozitivno utiče na metabolizam i zdravlje, a samim tim usporava starenje. Za duži život preporučujemo: makrobiotičku ishranu, antioksidante, folnu kiselinu, kalcijum. Od artikala ishrane koji usporavaju starenje navodimo: mlečne proizvode, maslinu, avokado, zeleno povrće, salatno povrće, beli luk, cveklu, kukuruz, limun, narandžu, breskvu, kajsiju, šljivu, dinju i lubenicu. Kao najzdravije meso preporučuje se riba, pa onda piletina.
Stres i velika psihofizička naprezanja uzrok su mnogih bolesti i prevremenog starenja. Treba se izboriti sa stresom: planskim radom, ravnomernim rasporedom aktivnosti, odmorima i pauzama između radnih aktivnosti.
Pamćenje i rad mozga zadržavaju vitalnost ukoliko se čovek pravilno hrani i stalno bavi (i pod stare dane) raznim duhovnim i intelektualnim aktivnostima. To podrazumeva: čitanje knjiga i novina, društveni život, druženje, umereno gledanje televizije, kućnu radinost, kompjuter, ukrštene reči, sudoku, društvene igre, šetnje, izleti i slično.
