Ukoliko stvari posmatramo na duži rok, penzionisanje ima loš uticaj na mentalno i fizičko zdravlje. Takve rezultate dobili su britanski naučnici sa Instituta za ekonomske poslove.
Ta organizacija je saopštila da studija sugeriše ljudima da rade na što duži period zbog zdravstvenih ali i ekonomskih razloga. Studija je urađena kroz upoređivanje neaktivnih penzinisanih ljudi sa onima koji su aktivno radili tokom penzije.
"Raditi duže od uobičajenog nije samo u ekonomskom interesu, već bi to pomoglo ljudima da žive zdravije živote", naveo je Programski direktor IEA Filip But, dok je njegov saradnik na studiji Edvard Datnou rekao da bi u budućnosti moglo da nestane "normalno" doba za penzionisanje.
Studija sugeriše da penzionisanje daje mali doprinos na zdravlje na početku, ali da ono značajno opada u dužem roku.
Utvrđeno je da penzionisanje povećava šanse za obolijevanje od kliničke depresije za čak 40%, dok je 60% veća verovatnoća da dođe do pogoršanja fizičkog stanja.
Učinak je isti za muškarce i žene, dok se šanse da ljudi obole povećavaju dužinom vremena provedenog u penziji, pokazuje studija.
Studija je rađena u Francuskoj i u nju je uključeno 14.000 zaposlenih koji su u penziju otišli sa 55 godina života. Kod većine ispitanika primećeno je da im je rani odlazak u penziju doneo olakašanje, smanjio stres i umor.
Takođe, utvrđeno je da fizički neaktivni penzioneri mogu dodatno pogoršati svoje zdravstveno stanje jer zanemaruju činjenicu da je bilo kakva aktivnost korisna za njih.
Ipak po studiji britanskih naučnika i ova studija je pokazala da su penzioneri koji su našli posao sa manjim radnim vremenom bili dvostruko manje ugroženiji od srčanog udara, kancera i drugih ozbiljnih bolesti u odnosu na neaktivne penzionere.
Psiholozi u Francuskoj smatraju da je druga grupa, koja je radila doživela porast samopouzdanja i nisu se osećali beskorisno, te se to pozitivno odrazilo i na njihovo zdravlje.
Ta organizacija je saopštila da studija sugeriše ljudima da rade na što duži period zbog zdravstvenih ali i ekonomskih razloga. Studija je urađena kroz upoređivanje neaktivnih penzinisanih ljudi sa onima koji su aktivno radili tokom penzije.
"Raditi duže od uobičajenog nije samo u ekonomskom interesu, već bi to pomoglo ljudima da žive zdravije živote", naveo je Programski direktor IEA Filip But, dok je njegov saradnik na studiji Edvard Datnou rekao da bi u budućnosti moglo da nestane "normalno" doba za penzionisanje.
Studija sugeriše da penzionisanje daje mali doprinos na zdravlje na početku, ali da ono značajno opada u dužem roku.
Utvrđeno je da penzionisanje povećava šanse za obolijevanje od kliničke depresije za čak 40%, dok je 60% veća verovatnoća da dođe do pogoršanja fizičkog stanja.
Učinak je isti za muškarce i žene, dok se šanse da ljudi obole povećavaju dužinom vremena provedenog u penziji, pokazuje studija.
Druga studija pokazuje da je rani odlazak u penziju blagotovoran
Studija objavljena u "British Medical Journal-u", pokazuje da je rani odlazak u penziju blagotovoran, barem kada je naše mentalno zdravlje u pitanju.Studija je rađena u Francuskoj i u nju je uključeno 14.000 zaposlenih koji su u penziju otišli sa 55 godina života. Kod većine ispitanika primećeno je da im je rani odlazak u penziju doneo olakašanje, smanjio stres i umor.
Takođe, utvrđeno je da fizički neaktivni penzioneri mogu dodatno pogoršati svoje zdravstveno stanje jer zanemaruju činjenicu da je bilo kakva aktivnost korisna za njih.
Ipak po studiji britanskih naučnika i ova studija je pokazala da su penzioneri koji su našli posao sa manjim radnim vremenom bili dvostruko manje ugroženiji od srčanog udara, kancera i drugih ozbiljnih bolesti u odnosu na neaktivne penzionere.
Psiholozi u Francuskoj smatraju da je druga grupa, koja je radila doživela porast samopouzdanja i nisu se osećali beskorisno, te se to pozitivno odrazilo i na njihovo zdravlje.
Povezani tekstovi:
Porodica kao institucija je ključ rešavanja svakog problema,...
Kada se starija osoba oporavlja od preloma, njegova porodica...
Izuzetno je bitno blagovremeno reagovanje i posmatranje srod...
Pozitivna samoaktuelizacija je preduslov za odvijanje kvalit...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde