Duvan bi u 21. veku mogao da prouzrokuje smrt oko milijardu ljudi -
deset puta više nego u proteklih sto godina, ističe se u analizi koju
su stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) napravili za
potrebe Ujedinjenih nacija.
Upotreba duvana je početkom ovog veka, prema podacima SZO, svake godine bila uzrok smrti oko 5,4 miliona ljudi širom sveta, a ta brojka bi se do 2030. mogla uvećati na oko osam miliona.
Podaci SZO pokazuju, takođe, da sada oko dve trećine pušača u svetu živi u deset država. Najviše zavisnika od duvanskog dima ima najmnogoljudnija zemlja na našoj planeti - Kina, koju naseljava oko 1,35 miljardi ljudi.
Indija, u kojoj živi više od milijardu ljudi je, prema broju pušača, na drugom mestu globalne liste, a zatim slede Indonezija, Rusija, SAD, Japan, Brazil, Bangladeš, Nemačka i Turska.
Tokom proteklih desetak godina broj pušača se naglo uvećao u Rusiji, koja je po tom pokazatelju pretekla SAD i Brazil, iako ima drastično manje stanovnika nego te dve zemlje (nešto manje od 142 miliona, u poređenju sa više od 303 miliona u SAD i više od 200 miliona u Brazilu).
Autori izveštaja SZO, koji će uskoro biti predstavljen u UN, u okviru rasprave o globalnoj duvanskoj epidemiji, navode da će kroz dve decenije više od 80 odsto ljudi nastradalih zbog upotrebe duvana biti iz manje razvijenih zemalja.
Stanovnici Bangladeša, jedne od najsiromašnijih zemalja u svetu, potroše za duvan deset puta više novca nego za obrazovanje, dok su žitelji Maroka, prema istaživanju obavljenom krajem prošlog veka, jednako trošili na duvan i obrazovanje. U jugoistočnoj Kini stanovništvo izdvaja oko 11 odsto ukupnih prihoda za nabavku duvana.
U svetu se, prema najnovijim podcima SZO, godišnje od poreza na duvanske proizvode prikupi oko 200 milijardi dolara. Ta sredstva bi trebalo, prema mišljenju stručnjaka SZO, upotrebiti prvenstveno za borbu protiv pušenja.
Stručnjaci SZO predlažu, sem toga, da se duvanski proizvodi dodatno oporezuju i tako stvore dopunska sredstva za finansiranje borbe protiv pušenja.
Upotreba duvana je početkom ovog veka, prema podacima SZO, svake godine bila uzrok smrti oko 5,4 miliona ljudi širom sveta, a ta brojka bi se do 2030. mogla uvećati na oko osam miliona.
Podaci SZO pokazuju, takođe, da sada oko dve trećine pušača u svetu živi u deset država. Najviše zavisnika od duvanskog dima ima najmnogoljudnija zemlja na našoj planeti - Kina, koju naseljava oko 1,35 miljardi ljudi.
Indija, u kojoj živi više od milijardu ljudi je, prema broju pušača, na drugom mestu globalne liste, a zatim slede Indonezija, Rusija, SAD, Japan, Brazil, Bangladeš, Nemačka i Turska.
Tokom proteklih desetak godina broj pušača se naglo uvećao u Rusiji, koja je po tom pokazatelju pretekla SAD i Brazil, iako ima drastično manje stanovnika nego te dve zemlje (nešto manje od 142 miliona, u poređenju sa više od 303 miliona u SAD i više od 200 miliona u Brazilu).
Autori izveštaja SZO, koji će uskoro biti predstavljen u UN, u okviru rasprave o globalnoj duvanskoj epidemiji, navode da će kroz dve decenije više od 80 odsto ljudi nastradalih zbog upotrebe duvana biti iz manje razvijenih zemalja.
Stanovnici Bangladeša, jedne od najsiromašnijih zemalja u svetu, potroše za duvan deset puta više novca nego za obrazovanje, dok su žitelji Maroka, prema istaživanju obavljenom krajem prošlog veka, jednako trošili na duvan i obrazovanje. U jugoistočnoj Kini stanovništvo izdvaja oko 11 odsto ukupnih prihoda za nabavku duvana.
U svetu se, prema najnovijim podcima SZO, godišnje od poreza na duvanske proizvode prikupi oko 200 milijardi dolara. Ta sredstva bi trebalo, prema mišljenju stručnjaka SZO, upotrebiti prvenstveno za borbu protiv pušenja.
Stručnjaci SZO predlažu, sem toga, da se duvanski proizvodi dodatno oporezuju i tako stvore dopunska sredstva za finansiranje borbe protiv pušenja.
Duvan je lekovita biljka, bedni slepci. Ljudi puse od kada postoje na ovoj planeti, a sada bi gomila svestenika u belom svojim \\\'\\\'savetima\\\'\\\' i zastrašujućim vestima i prognozama, da nastavi da otupljuje ionako vec tupe mozgove pseće poslušne većine. Da li su stručnjaci SZO izračunali koliko će ljudi umreti od posledica korišćenja mesa, mleka, fluora, aspartama, aditiva, emulgatora, PCB...naravno da nisu. Sva je sreća pa među pušačima, koji ostaju trezveni zahvaljujući nikotinu, ima i dalje svesnih, pa im ovakve mantre sveštenika u belom samo izazovu podsećanje na to gde žive i u kakvom okruženju.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde