Tinejdžeri koji malo spavaju, pored toga što time nerviraju roditelje i što su pospani u školi, mogu tako “zaraditi” i visok pritisak. Bez obzira na pol, telesnu težinu i socioekonomski status, mladi koji malo ili loše spavaju i do tri puta su podložniji hipertenziji.
Tinejdžeri koji spavaju manje od šest i po sati tokom noći, dva puta su skloniji dobijanju visokog krvnog pritiska, a kod onih koji pri tom imaju i nemiran san, rizik od te bolesti je čak tri puta veći nego kod onih koji "lepo" spavaju, upozorili su naučnici sa Univerziteta u Klivlendu.
"Naša studija skreće pažnju na veliki broj onih koji loše i malo spavaju u adolescenciji, a pri tom imaju visok pritisak ali i druge zdravstvene probleme," istakla je lekarka Suzan Redlajn, koja je bila na čelu istraživačkog tima.
"Utvrdili smo i da loš kvalitet sna ima veći uticaj na stvaranje uslova za nastanak hipertenzije nego manjak sna," dodala je pedijatar Redlajnova.
Visok krvni pritisak može oštetiti arterije i bubrege, a time dovesti do moždanog udara, oboljenja bubrega i drugih bolesti.
Tim naučnika proučavao je 238 osoba starosti između 13 i 16 godina i otkrio da je čak 14 odsto ispitanika imalo povišen krvni pritisak ili im je pritisak bio na granici, što se naziva pre-hipertenzija.
Za odrasle osobe, krvni pritisak 140 sa 90 ili viši, definiše se kao visok krvni pritisak, ali kod dece već 90 odsto tih vrednosti označeno je kao hipertenzija.
Ispitanici su vodili dnevnike u koje su upisivali podatke o tome koliko su spavali, ali su naučnici uzimali u obzir i to koliko su se pomerali u krevetu da bi utvrdili da li su deca zaista spavala.
Iako im je u tom dobu neophodno devet sati sna dnevno, ispitanici su spavajući provodili u proseku tek 7,7 sati.
Prerano se budilo ili mnogo vrtelo u krevetu pre "padanja" u san čak 16 odsto učesnika studije, a 11 odsto tinejdžera spavalo je manje od šest i po sati u toku noći.
"Veza između nespavanja i bolesti može imati veliki uticaj na javno zdravlje," istakla je Redlajnova i dodala da deo problema potiče od "tehnološke invazije na spavaću sobu" jer su kompjuteri, televizori, muzika i mobilni telefoni i tu oko dece.
"Neki tinejdžeri šalju i čitaju poruke ili slušaju muziku tokom cele noći. Adolescentima je neophodno devet sati sna. Roditelji bi trebalo da unaprede kvalitet spavanja svih članova porodice usklađenim vremenom kada se ide na spavanje, a kada budi, dok bi spavaće sobe trebalo da budu mirne, zamračene i pogodne za spavanje," savetuje Redlajnova.
Nacionalni institut za srce, pluća i krv upozorio je da kofein i suviše toplo okruženje, takođe utiču na to da osoba ne može da zaspi.
"Znaci manjka sna ili nekvalitetnog spavanja su i često buđenje u toku noći, redovna nemogućnost da se zaspi za manje od 30 minuta, pospanost tokom dana ili problemi sa koncentracijom u školi ili na poslu," tvrdi Redlajnova.
Redlajnova je naglasila da je problem možda i veći nego što je pokazalo istraživanje jer nisu posmatrana deca za koju se pre studije znala da imaju problem sa spavanjem ili neku drugu bolest.
Tinejdžeri koji spavaju manje od šest i po sati tokom noći, dva puta su skloniji dobijanju visokog krvnog pritiska, a kod onih koji pri tom imaju i nemiran san, rizik od te bolesti je čak tri puta veći nego kod onih koji "lepo" spavaju, upozorili su naučnici sa Univerziteta u Klivlendu.
"Naša studija skreće pažnju na veliki broj onih koji loše i malo spavaju u adolescenciji, a pri tom imaju visok pritisak ali i druge zdravstvene probleme," istakla je lekarka Suzan Redlajn, koja je bila na čelu istraživačkog tima.
"Utvrdili smo i da loš kvalitet sna ima veći uticaj na stvaranje uslova za nastanak hipertenzije nego manjak sna," dodala je pedijatar Redlajnova.
Visok krvni pritisak može oštetiti arterije i bubrege, a time dovesti do moždanog udara, oboljenja bubrega i drugih bolesti.
Tim naučnika proučavao je 238 osoba starosti između 13 i 16 godina i otkrio da je čak 14 odsto ispitanika imalo povišen krvni pritisak ili im je pritisak bio na granici, što se naziva pre-hipertenzija.
Za odrasle osobe, krvni pritisak 140 sa 90 ili viši, definiše se kao visok krvni pritisak, ali kod dece već 90 odsto tih vrednosti označeno je kao hipertenzija.
Ispitanici su vodili dnevnike u koje su upisivali podatke o tome koliko su spavali, ali su naučnici uzimali u obzir i to koliko su se pomerali u krevetu da bi utvrdili da li su deca zaista spavala.
Iako im je u tom dobu neophodno devet sati sna dnevno, ispitanici su spavajući provodili u proseku tek 7,7 sati.
Prerano se budilo ili mnogo vrtelo u krevetu pre "padanja" u san čak 16 odsto učesnika studije, a 11 odsto tinejdžera spavalo je manje od šest i po sati u toku noći.
"Veza između nespavanja i bolesti može imati veliki uticaj na javno zdravlje," istakla je Redlajnova i dodala da deo problema potiče od "tehnološke invazije na spavaću sobu" jer su kompjuteri, televizori, muzika i mobilni telefoni i tu oko dece.
"Neki tinejdžeri šalju i čitaju poruke ili slušaju muziku tokom cele noći. Adolescentima je neophodno devet sati sna. Roditelji bi trebalo da unaprede kvalitet spavanja svih članova porodice usklađenim vremenom kada se ide na spavanje, a kada budi, dok bi spavaće sobe trebalo da budu mirne, zamračene i pogodne za spavanje," savetuje Redlajnova.
Nacionalni institut za srce, pluća i krv upozorio je da kofein i suviše toplo okruženje, takođe utiču na to da osoba ne može da zaspi.
"Znaci manjka sna ili nekvalitetnog spavanja su i često buđenje u toku noći, redovna nemogućnost da se zaspi za manje od 30 minuta, pospanost tokom dana ili problemi sa koncentracijom u školi ili na poslu," tvrdi Redlajnova.
Redlajnova je naglasila da je problem možda i veći nego što je pokazalo istraživanje jer nisu posmatrana deca za koju se pre studije znala da imaju problem sa spavanjem ili neku drugu bolest.
Povezani tekstovi:
Sistematski pregled obuhvata detaljan lekarski pregled po s...
Jezički razvoj deteta odvija se u neprekidnoj interakciji sa...
Jedna čašica alkohola svakako neće narušiti vaše zdravlje, a...
Mešanje alkohola s energetskim pićima kako bi osećaj opijeno...
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde