Inkluzioni konjunktivitis odraslih je prouzrokovan
klamidijom trahomatis, serotipa D-K. Ovaj tip konjunktivitisa predstavlja jednu od najčešćih formi hroničnih konjunktivitisa. Najčešće se javlja kao
unilateralni ili bilateralni folikularni konjunktivitis, se prisustvom folikula pretežno na donjem kapku otokom ivica kapaka i različitim stepenom mukopurulentne sekrecije. Najčešće se javlja u formi hroničnog konjunktivitisa, ali oko 20 % se može manifestovati kao
akutni konjuktivitis.
Slika 1. Hronični folikularni konjunktivitis
Slika 2. Vidljivi folikuli bulbarne konjunktive
Slika 3. Konjunktivalna injekcija, folikuli, hemoza.
Slika 4. Hemoza bulbarne konjunktive.
Klamidija trahomatis predstavlja humanu, patogenu intracelularnu bakteriju koja se u zavisnosti od serotipa kome pripada može javiti u tri kliničke forme: trahoma, inkluzioni konjunktivitis odraslih i inkluzioni konjunktivitis novorođenčadi.
Zbog ovog načina prenošenja u literaturi se ova forma konjunktivitisa opisuje i kao „ bazenski konjunktivitis“.
Akutna forma oboljenja se manifestuje slikom akutnog, mukopurulentnog konjunktivitisa, osećajem stranog tela, izraženim otokom kapaka i čestim monokularnim zahvatanje sl. br.5.
Ipak neke kliničke karakteristike hroničnog inkluzionog konjunktivitisa mogu usmeriti dijagnozu u pravcu prave etiologije. Konjunktivalna hiperemija sa hemozom bulbarne konjunktive, su specifični ,ali je najznačajnija karakteristika prisustvo folikula na bulbarnoj konjunktivi u predelu semulunarnih nabora, kao i na konjunktivi donjeg kapka.
Rožnjača može biti zahvaćena sa pojavom nežnih epitelnijalnih i subepitelijalnih infiltrata, a pojava mikropanusa nije specifična i više usmerava na pojavu trahoma. (sl.6).
Slika 6 Trahom
Zbog nekih sličnosti u kliničkoj slici i subjektivnim siptomima hronična forma inkluzionog konjunktivitisa često zahteva diferencijalnu dijagnozu sa adenovirusnim konjunktivitisom, herpes simplex konjunktivitisom, stafilokoknim konjunktivitisom i vernalnim konjunktivitisom.
Klamidia je jedna od najčešćih bolesti koja se prenosi seksualnim putem. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije u SAD-u svake godine ovom bolešću bude zaraženo oko 3 miliona ljudi. Epidemiološki podaci dobijeni pregledom trudnica u Velikog Britaniji ukazuju na prisustvo Klamidije trahomatis u genitalnouretralnom traktu kod trudnica u oko 10% slučajeva .
Oboljenje tipično zahvata mlađe, seksualno aktivne osobe uzrasta od 16 do 34 godina, ali može se javiti i u starijoj starostnoj populaciji. Analizom naših pacijenata evidentno je da je najveći broj pacijenata sa inkluzionim konjunktivitisom bio u starostnoj grupi od 21-30 godine, dok je registrovano samo 2 pacijenta starije pupulcije.
Analiza naših rezultata je pokazala da znatno veći broj pacijenata pripadao ženskom polu 31 (62%), što je u skladu sa češćim prisustvom genitourinarnih infekcija prouzrokovanih klamidijama kod osoba ženskog pola. Studije koje su komparirale vezu uretrogenitalnih infekcija i prisustvo inkluzionih konjunktivitisa ukazuju da je kod 74% žena sa inkluzionim konjunktivitisom registrovano prisustvo genitouretralne infekcije, dok je kod muškaraca u 54% opisana udružena infekcija.
Ovi rezultati su od izuzetnog značaja jer ukazuju na potrebu istovremenog lečenja inkluzionog konjunktivitisa i prateće urogenitalne infekcije, odnosno predhodne dijagnostike oba oboljenja. U slučaju registrovanja genitourinalne infekcije preporučuje se i lečenja partnera kod koga se najčešće registruje postojanje infekcije.
Kako se leči inkluzioni konjunktivitis?
Posebno značajno pitanje je terapija inkluzionog konjunktivitisa. Opšte je prihvaćen stav u literaturi koja se bavila ovim problemom da je neophodna primane opšte antibioteske terapije kod osoba koje pored inkluzionog konjunktivitisa imaju udruženu genito urinalnu infekciju.
Pomalo kontraverzno pitanje je terapije inkluzionih konjunktivitisa kao samostalnog oboljenja, pri čemu se neki autori opredeljuju samo za topikalnu terapiju, a drugi predlažu primenu kombinovane i lokalne terapije. Naši rezultati, na relativno malom uzorku pokazuju da je najbolji efekat u terapiji ikluzionih konjunktivitsa postignut primenom kombinovane lokalne i opšte antibioteske terapije.
Klamidija trahomatis predstavlja humanu, patogenu intracelularnu bakteriju koja se u zavisnosti od serotipa kome pripada može javiti u tri kliničke forme: trahoma, inkluzioni konjunktivitis odraslih i inkluzioni konjunktivitis novorođenčadi.
Kako se prenosi?
Inkluzioni konjunktivitis odraslih se svrstava u grupu bolesti koje se prenose seksualnim putem, ali i preko kontakta rukama i bazena gde infekcija nastaje preko vode koja nije hlorisana a kontaminirana je urinom osobe koja ima urogenitalnu infekciju klamidijama.Zbog ovog načina prenošenja u literaturi se ova forma konjunktivitisa opisuje i kao „ bazenski konjunktivitis“.
Akutna forma oboljenja se manifestuje slikom akutnog, mukopurulentnog konjunktivitisa, osećajem stranog tela, izraženim otokom kapaka i čestim monokularnim zahvatanje sl. br.5.
Slika 5. Mukopurulentni konjuktivitis
Koji su simptomi?
Subjektivne smetnje koje imaju pacijenti sa hroničnim formama inklizionog konjunktivitisa slični su ili identični sa hroničnim konjunktivitisima bakterijskog porekla. Osećaj grebanja, pojačano suzenje, fotofobija simptomi su i konjunktivitsa prouzrokovanim drugima bakterijama (npr. Stafilococus i dr), ili virusnim konjunktivitisima i zbog toka se često tertiraju aplikacijom antibiotskih kapi ili masti.Ipak neke kliničke karakteristike hroničnog inkluzionog konjunktivitisa mogu usmeriti dijagnozu u pravcu prave etiologije. Konjunktivalna hiperemija sa hemozom bulbarne konjunktive, su specifični ,ali je najznačajnija karakteristika prisustvo folikula na bulbarnoj konjunktivi u predelu semulunarnih nabora, kao i na konjunktivi donjeg kapka.
Rožnjača može biti zahvaćena sa pojavom nežnih epitelnijalnih i subepitelijalnih infiltrata, a pojava mikropanusa nije specifična i više usmerava na pojavu trahoma. (sl.6).
Slika 6 Trahom
Zbog nekih sličnosti u kliničkoj slici i subjektivnim siptomima hronična forma inkluzionog konjunktivitisa često zahteva diferencijalnu dijagnozu sa adenovirusnim konjunktivitisom, herpes simplex konjunktivitisom, stafilokoknim konjunktivitisom i vernalnim konjunktivitisom.
Klamidia trahomatis
Klamidia trahomatis je gram negativni intracelularni mikroorganizam koji može prozrokovati različite forme konjunktivitisa često udružene sa infekcijama genitalnih i uretralnih organa, uz vrlo često odustvo simptoma i lanetnih formi kojje mogu trajati mesecima i godinama.Klamidia je jedna od najčešćih bolesti koja se prenosi seksualnim putem. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije u SAD-u svake godine ovom bolešću bude zaraženo oko 3 miliona ljudi. Epidemiološki podaci dobijeni pregledom trudnica u Velikog Britaniji ukazuju na prisustvo Klamidije trahomatis u genitalnouretralnom traktu kod trudnica u oko 10% slučajeva .
Oboljenje tipično zahvata mlađe, seksualno aktivne osobe uzrasta od 16 do 34 godina, ali može se javiti i u starijoj starostnoj populaciji. Analizom naših pacijenata evidentno je da je najveći broj pacijenata sa inkluzionim konjunktivitisom bio u starostnoj grupi od 21-30 godine, dok je registrovano samo 2 pacijenta starije pupulcije.
Analiza naših rezultata je pokazala da znatno veći broj pacijenata pripadao ženskom polu 31 (62%), što je u skladu sa češćim prisustvom genitourinarnih infekcija prouzrokovanih klamidijama kod osoba ženskog pola. Studije koje su komparirale vezu uretrogenitalnih infekcija i prisustvo inkluzionih konjunktivitisa ukazuju da je kod 74% žena sa inkluzionim konjunktivitisom registrovano prisustvo genitouretralne infekcije, dok je kod muškaraca u 54% opisana udružena infekcija.
Ovi rezultati su od izuzetnog značaja jer ukazuju na potrebu istovremenog lečenja inkluzionog konjunktivitisa i prateće urogenitalne infekcije, odnosno predhodne dijagnostike oba oboljenja. U slučaju registrovanja genitourinalne infekcije preporučuje se i lečenja partnera kod koga se najčešće registruje postojanje infekcije.
Kako se leči inkluzioni konjunktivitis?
Posebno značajno pitanje je terapija inkluzionog konjunktivitisa. Opšte je prihvaćen stav u literaturi koja se bavila ovim problemom da je neophodna primane opšte antibioteske terapije kod osoba koje pored inkluzionog konjunktivitisa imaju udruženu genito urinalnu infekciju.
Pomalo kontraverzno pitanje je terapije inkluzionih konjunktivitisa kao samostalnog oboljenja, pri čemu se neki autori opredeljuju samo za topikalnu terapiju, a drugi predlažu primenu kombinovane i lokalne terapije. Naši rezultati, na relativno malom uzorku pokazuju da je najbolji efekat u terapiji ikluzionih konjunktivitsa postignut primenom kombinovane lokalne i opšte antibioteske terapije.
Zaključci:
- Učestalost inkluzionih konjunktivitisa znatno je veća kod osoba ženskog pola.
- Kod osoba ženskog pola češća je udruženost urinogenitalne infekcije sa inkluzionim konjunktivitisom.
- Nema značajne razlike u terapijskom efektu topikalne primene tetraciklinskih, eritromicinskih i fluorohinolonskih kapi .
- Najbolji terapijski efekat se postiže u kombinovanoj primenih topikalnih antibiotskih kapi i oralnoj terapiji Doxycylina.
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde