Kako izabrati profesiju, sistem diskriminacije, profesionalna opredeljenost, odabir škole

U toku razvoja svakog od nas postoje vremenske tačke, ili vremenska raskršća kada se zapitamo: Kojim putem dalje? Putokaze na tim raskršćima često, nismo još spremni da prepoznamo, pa je utoliko teže doneti takvu odluku. Puteva ima mnogo, a ima i stranputica. Koji naš je put? Kako da ga prepoznamo? Odluku treba doneti brzo, jer se vozovi vremena na tim stanicama kratko zadržavaju.

Jedno od takvih vremenskih raskršća je izbor zanimanja, izbor škole u kojoj će naš voz vremena voziti do sledećeg raskršća. Na vremenskoj tački, na uzrastu od 14 -15 godina, mnoga deca još nisu dovoljno zrela da samostalno donesu takvu sudbonosnu odluku, a školski sistem je taj uzrast odredio za važno vremensko raskršće. Ovu vremensku tačku, ovaj period karakteriše shvatanje profesionalnog problema, shvatanje važnosti ovog izbora. Deca su svesna da treba da izaberu svoj profesionalni put, vrše diskriminaciju raznih informacija, ali još uvek nemaju uvid u svoje mogućnosti i da li su one dovoljne za izabrani profesionalni put, niti pak imaju potpuni uvid u sva ograničenja na tom putu, pa može da ih zavede pretpostavljena privlačnost samog cilja.

Zašto je ova tačka u našem razvoju važna?

Pravilan izbor zanimanja, izbor pravog puta, važan je jer će nam taj put omogućiti da ostvarimo sve svoje radne potencijale, da zadovoljimo svoje potrebe i želje, da pronađemo sebe. Na taj način ćemo ostvariti jedan značajan segment naše ličnosti, jedan značajan segment našeg identiteta. Izabrati pravo zanimanje je izabrati put koji vodi od sna do jave. Ako izaberemo pogrešan put, put koji nama ne odgovara, onda ćemo na tom putu doživeti mnoge neprijatnosti. Istraživanja pogrešnih izbora zanimanja, pokazuju da dolazi do nezadovoljstva izabranim zanimanjima na samom početku profesionalnog puta, još u toku školovanja. Pogrešan izbor, kako put odmiče, utiče na prilagođenost učenika, a kasnije i radnika, na njihovu motivisanost za učenje odnosno rad, na pojavu niza neurotskih simptoma, sve do funkcionalnih poremećaja pojedinih organa.

Zanimljivi podaci istraživanja učenika srednjih škola

Radi ilustracije navešću jedan podatak iz našeg istraživanja, sprovedenog na kvotnom uzorku od 584 učenika srednjih stručnih škola Niša, Pirota i Prokuplja. Za ispitivanje stepena neurotičnosti, korišćen je C 1 - N4, dok za merenje stepena nezadovoljstva izabranim zanimanjem, upotrebljene su za ovu priliku pripremljene, 10 stavki sa po četiri stepena izraženosti. U ovom istraživanju smo utvrdili da ukoliko je nezadovoljstvo đaka izabranim zanimanjem veće utoliko je veći stepen neurotskih reakcija. (hi - kvadrat je statistički značajan, C = 0,59) Od ukupnog broja ispitanih đaka, čak 51,0% njih razmišlja često ili povremeno o drugom zanimanju, a kod 41,9% ispitanika smo utvrdili umeren ili visok stepen neurotičnosti. Dakle, šta je potrebno uraditi da ne dođe do pogrešnog izbora zanimanja ili kako da pronađemo pravi put? Pre svega treba prikupiti dovoljno objektivnih informacija o mnogim zanimanjima i o zahtevima za uspešno obavljanje poslova u tim zanimanjima. Dobra (valjana) obaveštenost učenika o raznim zanimanjima, omogućuje veći stepen slobode pri izboru profesionalnog puta. U isto vreme ta dobra informisanost omogućava učeniku i da prepozna svoja prava profesionalna interesovanja, što će dovesti do adekvatnog izbora zanimanja. Uspešan ili adekvatan izbor zanimanja podrazumeva usklađenost profesionalnih interesovanja sa mogućnostima pojedinca i društva.

O značaju profesionalne informisanosti, pored ostalih, govore i podaci iz prethodno spomenutog istraživanja. Od ukupnog broja ispitanih učenika, njih 78,7% je izjavilo da su prilikom upisa u srednju školu smatrali da su upisali zanimanja koja su želeli, za koja su bili zainteresovani. Tokom školovanja kada su se neposredno i potpuno upoznali sa nastavnim predmetima i sadržajima tih predmeta i uslovima izučavanja i obavljanja poslova izabranog zanimanja, početna zainteresovanost i želja za tim profesionalnim putem, kod velikog broja opada jer njih 46,4% ispoljava i dalje zadovoljstvo izabranim zanimanjem i želju da nastave tim putem. Možemo zaključiti, da ukoliko je bolja informisanost, ukoliko je veći stepen obaveštenosti o izabranom zanimanju, veći je i stepen usaglašenosti izabranog zanimanja sa željama učenika, što će dovesti do većeg zadovoljstva đaka tokom izučavanja tog zanimanja. Ovaj zaključak možemo potkrepiti još jednim podatkom iz drugog našeg istraživanja, sprovedenog na kvotnom uzorku od 307 učenika završnih razreda srednjih stručnih škola u Nišu. Za merenje stepena informisanosti, sačinjene su četiri petostepene skale procene, a za ispitivanje stepena zadovoljstva izabranim zanimanjem već spomenutih deset stavki, ali ovog puta sa po pet stepeni izraženosti. Od ukupnog broja đaka njih 61,8% je ispoljilo prilično ili veliko zadovoljstvo izabranim zanimanjem, što se gotovo poklapa sa procentom onih kod kojih smo utvrdili da je njihovo zanimanje prilično ili potpuno u skladu sa njihovim željama, a taj procenat iznosi 58,9%. Takođe, 54,4% je izjavilo da su bili prilično ili dobro informisani o svom zanimanju, o svom izabranom putu. Koeficijent korelacije između stepena informisanosti i stepena usaglašenosti izabranog zanimanja sa željama đaka je C = 0,50, hi – kvadrat je statistički značajan, a koeficijent korelacije između stepena usaglašenosti izabranog zanimanja i stepena zadovoljstva izabranim zanimanjem je C = 0,59, hi kvadrat, takođe, je statistički značajan. Koeficijent korelacije između indeksa informisanosti i indeksa zadovoljstva izabranim zanimanjem iznosi r=0,58.

Sledeći važan uslov pri izboru profesionalnog puta jeste da poznajemo dobro i svoje psihofizičke sposobnosti i osobine ličnosti. U toku razvoja deteta u procesu vaspitanja i obrazovanja, česta je pojava instrumentalizacije profesionalnih interesovanja, pa se može desiti da za ostvarivanje takvih profesionalnih interesovanja, dete nema u dovoljnom stepenu razvijene potrebne sposobnosti i osobine ličnosti. Ako bi dete ipak krenulo tim putem instrumentalizovanih interesovanja (u procesu instrumentalizacije interesovanja, roditelji najčešće ne vode računa ili nemaju uvid u mogućnosti svoje dece) koja nisu usklađena sa njegovim mogućnostima može doći do svih onih štetnih posledica o kojima je bilo reči. Zato je potrebno utvrditi mogućnosti učenika i u kojoj meri one odgovaraju zahtevima željenog zanimanja, pa tek onda birati profesionalni put. Ukoliko ne odgovaraju, potrebno je raditi na promeni profesionalnih interesovanja i na traženju onih koja će biti u skladu sa sposobnostima i osobinama ličnosti deteta. Zašto govorimo o promeni profesionalnih interesovanja? Poznato je da su sposobnosti relativno trajne karakteristike, relativno trajna obeležja jednog psihološkog entiteta, jedne individue. U kom stepenu će se razviti, ostvariti genetski potencijal neke sposobnosti, zavisi od sredinskih uslova. Posle završenog sazrevanja na nju se ne može, bar za sada, bitno uticati. Zbog toga se u procesu profesionalnog razvoja i u vreme donošenja profesionalne odluke, profesionalna interesovanja koja su podložna promenama, prilagođavaju sposobnostima individue, a ne obrnuto.

Mnogi autori kada govore o važnim uslovima, o važnim znacima koji će nam pomoći da izaberemo naš profesionalni put, spominju aktuelne i perspektivne potrebe društvene zajednice. Ne želeći da umanjim značaj ovog uslova, hteo bih da primetim da perspektivnost nekog zanimanja, u uslovima skoro svakodnevnih naučnih i tehnoloških dostignuća i njihovoj gotovo istovremenoj primeni u svim područjima rada, teško je predvideti. Pored nauke na perspektivnost nekog zanimanja, utiče ekonomski pa i politčki trenutak neke zemlje. Kako je sadržaj svih ovih činilaca promenljiv, a njihovi međusobni uticaji dinamitni, to nam još više otežava procenu stepena perspektivnosti nekog zanimanja, ne samo u daljoj, već i bližoj budućnosti. Zbog svega toga ovaj uslov treba imati u vidu, ali se ne treba previše oslanjati na njega pri izboru profesionalnog puta, jer je perspektivnost zanimanja vrlo relativna. Na kraju, da zaključimo: Kada se dete nađe na svom prvom značajnom vremenskom raskrsšću, na uzrastu od 14-15 godina treba da izabere onaj profesionalni put koji će biti u skladu sa njegovim mogućnostima i interesovanjima koja će odgovarati tim mogućnostima, a tek onda uvažavati i procenu perspektivnosti zanimanja. Na ovaj način ćemo zaštititi mentalno zdravlje dece, odnosno izbeći sve one negativne psihičke posledice tokom školovanja i kasnije tokom rada. Ovo treba imati u vidu, posebno porodica, jer je ona najuticajniji faktor pri izboru zanimanja svoje dece, a često i veoma subjektivna. Potrebno je to znati i zbog toga, što porodica ne može uticati na povećanje zadovoljstva svoje dece izabranim zanimanjem, ako je to zanimanje neadekvatno, niti pak da umanji stepen negativnih psihičkih posledica zbog takvog izbora, bez obzira koliko pružala podršku ili imala povoljan odnos prema takvom izboru.

Na kraju, izbor je Vaš, a ne Vaših roditelja

Najgora varijanta je ako roditelji izvrše izbor svom detetu, ne vodeći pri tom računa o njegovim mogućnostima, interesovanjima i željama. Povoljan odnos porodice bi se ogledao pre svega u tome da ona omogući svom detetu da upozna svoje stvarne sposobnosti, interesovanja i želje i da mu dozvoli da posle toga samo donese odluku kojim će profesionalnim putem krenuti. Ovo je najbezbedniji način da se pređe put od Sna do Jave.