U Srbiji godišnje od raka oboli 300 mališana

Svetski dan dece obolele od raka, ustanovljen pre deset godina, u nedelju je obeležen u više od 60 zemalja u svetu.

U Srbiji svake godine od raka oboli od 300 do 350 dece, što čini oko dva odsto od ukupnog broja obolelih, i prema tim podacima, naša zemlja ne odudara od svetske statistike.

Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka navodi da se deca obolela od karcinoma suočavaju sa teškim, bolnim, dugotrajnim i neizvesnim lečenjem, roditelji su prepušteni sami sebi u teškim trenucima, a medicinski radnici su svakodnevno izloženi stresnim situacijama.

Načelnik pedijatrijskog odeljenja Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije dr Zoran Bekić kaže da se zračna terapija za svu obolelu decu sprovodi isključivo na Institutu, gde se po potrebi primenjuje hemioterapija, i to u saradnji sa drugim hirurškim ustanovama koje timski učestvuju u lečenju mališana.

Prema njegovim rečima, lečenje pacijenata je timsko i u tom timu se nalazi i klinički psiholog, koji deci pomaže da se psihički adaptiraju na uslove lečenja, a deca na odeljenju imaju i vrtić u kome su dva vaspitača, kao i prostor koji je ispunjen edukativnim i zabavnim sadržajima koji im olakšavaju boravak u bolnici.

Bekić ističe da se predškolska deca bolje adaptiraju nego roditelji koji se, kada vide da se u lečenju primenjuje isti pristup kao u razvijenim zemljama na Zapadu, brzo promene i postaju uspešni članovi tima.

On je ukazao da prilagođavanje na terapiju malo teže podnose adolescenti koji, za razliku od male dece, imaju spoznaju o svojoj bolesti.

Bekić ukazuje da polovina obolele dece boluje od leukemije, mekotkivnog tumora, raka kostiju i oka, a najčešće neizlečivi su tumori centralnog nervnog sistema.

U dnevnoj bolnici i u stacionaru Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije postoji 21 postelja, a deca se leče ciklično u periodu od nekoliko meseci do godinu dana, zbog čega moraju više puta da dođu na hospitalizaciju.

Što se tiče boravka roditelja na tom odeljenju, Bekić je kazao da je to osetljivo pitanje, naročito kada deca primaju hemioterapiju tokom koje su manje otporna i podložnija su infekcijama.

Uz mališane do sedam godina gotovo uvek su majka ili otac, a lekari izlaze u susret roditeljima čija deca boluju od težih oblika tumora kao što je tumor centralnog nervnog sistema, zbog koga je dete teže pokretno i ima potrebu za najbližima.

Deca obolela od karcinoma, pored Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, leče se u Institutu za majku i dete, Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj i u dva manja odeljenja u Nišu i Novom Sadu.

Svetske statistike govore da trajno izlečenje pacijenata iznosi oko 70 procenata, a taj broj se u našoj zemlji kreće od 50 do 60 odsto.

Lečenje dece od karcinoma, pored materijalnih, crpi i psihološke resurse roditelja, s obzirom na to da roditelji žive u stalnom strahu od progresije bolesti, a to je i bio razlog zbog koga su roditelji čiji se mališani leče u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije osnovali udruženje "Uvek sa decom".