Stopa gojaznosti među malom decom pala za 43 odsto

Savezne zdravstvene vlasti su objavile u utorak da je stopa gojaznosti među decom starom od 2 do 5 godina smanjena za 43 odsto u toku prethodne decenije, što je prvi osetan pad kad je u pitanju ova epidemija, koja često vodi ka doživotnoj borbi sa kilogramima i povećanom riziku od karcinoma, srčanih bolesti i moždanog udara.

Do ovih rezultata se došlo u obimnom saveznom zdravstvenom istraživanju, za koje stručnjaci kažu da je zlatni standard kad su u pitanju dokazi o tome koliko su teški Amerikanci. Istraživači su prijatno iznenađeni najnovijim rezultatima. Novi dokazi pokazuju da gojaznost napada u ranom detinjstvu: deca koja imaju višak kilograma ili su gojazna između 3. i 5. godine života imaju pet puta više šansi da imaju višak kilograma ili budu gojazni i u odraslom dobu.

Neke savezne države su objavile da je došlo do blagog napretka u smanjenju gojaznosti u detinjstvu poslednjih godina, a prošle godine su savezne vlasti primetile blag pad stope gojaznosti među decom iz porodica sa malim primanjima. Međutim, ovi najnoviji podaci pokazuju veliki pad stope gojaznosti među svom decom starosti između 2 i 5 godina, što predstavlja prvi konkretan dokaz da je kod epidemije gojaznosti među najmlađim Amerikancima došlo do preokreta. Oko 8 odsto ove populacije je bilo gojazno 2012, što je za 14 odsto manje nego 2004. godine.

,,Ovo je prvi put da vidimo da je došlo do osetnog pada u bilo kojoj starosnoj grupi’’, kaže Sintija l. Ogden (Cynthia L. Ogden), istraživač Centra za kontrolu i prevenciju bolesti i glavni autor ovog izveštaja, objavljenog u časopisu JAMA Američke zdravstvene asocijacije u sredu. ,,Veoma smo srećni.’’

Ona upozorava da najmlađa deca čine veoma mali deo američke populacije i da su brojke za šire stanovništvo ostale iste, ili čak porasle kod žena starijih od 60 godina. Savezno istraživanje je ustanovilo da je trećina odraslih i 17 odsto mladih gojazna. Međutim, niže stope gojaznosti kod veoma mladih daju dobre izglede za budućnost, kažu istraživači.

Postoje brojne teorije o tome zašto je došlo do ovog smanjenja.

Deca sada unose manje kalorija iz zaslađenih napitaka nego 1999. godine. Više žena doji, što može da dovede do zdravijeg dobitka na težini među malom decom. Savezni istraživači su uočili i pad ukupnog unosa kalorija među decom u protekloj deceniji, za 7 odsto među dečacima i za 4 među devojčicama, ali zdravstveni stručnjaci kažu da su ti rezultati suviše mali da bi imali velikog značaja.

Beri M. Popkin (Barry M. Popkin), istraživač sa Univerziteta Severne Karoline u Čepel Hilu koji je pratio kupovinu hrane u Americi u jednom obimnom istraživanju, kaže da su tokom protekle decenije porodice sa decom kupovale prehrambene proizvode sa manje kalorija, dodajući da taj obrazac nije povezan za ekonomskom krizom.

On ove navike i promene kod gojaznosti među malom decom pripisuje saveznom Programu za dopunsku ishranu žena, beba i dece. Ovaj program, koji subvencioniše hranu za žene sa malim primanjima, smanjio je sredstva za voćne sokove, sir i jaja a povećao za sveže voće i povrće.
Još jedno moguće objašnjenje je da kombinacija državne, lokalne i savezne politike sa ciljem smanjenja gojaznosti počinje da daje rezultate. Prva dama Mišel Obama je pokrenula inicijativu za promenu navika u ishrani i fizičkoj aktivnosti među najmlađima, kojoj se pridružilo 10.000 centara za brigu o deci širom zemlje. ,,Izuzetno mi je drago što smo ostvarili napredak u poslednjih nekoliko godina kad je u pitanju stopa gojaznosti među najmlađim Amerikancima’’, izjavila je ovim povodom gđa Obama.

Njujork na čelu sa gradonačelnikom Majklom R. Blumbegom (Michael R. Bloomberg) takođe je veoma aktivan u borbi protiv gojaznosti. Grad je naložio restoranima da prestanu da koriste veštačke trans masti u pripremanju hrane i zahtevao od lanaca brze hrane da na jelovnike stave informacije o broju kalorija.

Mnogi naučnici sumnjaju da programi protiv gojaznosti zaista deluju, ali zastupnici ovih programa kažu da niz mera koje se sistematično primenjuju tokom dužeg vremenskog perioda može da utiče na ponašanje.

Stopa gojaznosti među predškolskom decom – od 2 do 5 godina starosti – varira iz godine u godinu, ali dr Ogden kaže da je obrazac postao jasan na osnovu podataka prikupljenih tokom cele decenije. U proseku je jedno od 12 dece u ovom dobu bilo gojazno 2012.  godine. Stope kod Afro-Amerikanaca (jedno od devet) i Latino Amreikanaca (jedno od šest) su mnogo više.
Istraživači pozdravljaju ovaj pad ali upozoravaju da će vreme tek pokazati da li je ovaj napredak trajan.

,,Ovo je odlična vest, ali ja sam oprezna’’, kaže Rut Lus (Ruth Loos), profesor preventivne medicine na Ikan medicinskom fakutetu pri Maunt Sinaj bolnici u Njujorku. ,,Slika će biti jasnija kada tokom narednih nekoliko godina prikupimo još podataka.’’

Možda deca između 2 i 5 godina starosti predvode novi trend

Ipak, dodaje ona, možda deca između 2 i 5 godina starosti ,,predvode novi trend’’ gde nakon mnogo godina konačno dolazi do promena navika i okruženja. Ona ističe da su ljudi koji sada imaju 60 godina uhvatili početak onoga što ona zove talasom gojaznosti, koji je zahvatio sledeću generaciju.

,,Kada se epidemija gojazosti pojavila tokom 80-tih godina prošlog veka, trebalo nam je neko vreme da shvatimo šta se dešava’’, kaže dr Lus. ,,Pokušavamo da edukujemo roditelje i porodice u vezi za zdravim načinom života, i možda to konačno ima efekta.’’

Tom Baranovski (Tom Baranowski), profesor pedijatrije na Bejlor medicinskom koledžu, kaže da nema dovoljno podataka da bi moglo da se kaže da li će se ovaj trend proširiti i na stariju decu. Od 2003. godine ukupna stopa kod mladih – starosti između 2 i 19 godina – ostala je ista, kaže dr Ogden.

Ali možda su deca između 2 i 5 godina starosti najvažnija starosna grupa, jer baš u tim godinama dolazi do pojave gojaznosti – i svih rizika koje ona nosi, koju je kasnije teško zaustaviti, kaže dr Džefri P. Koplan (Jeffrey P. Koplan), profesor medicine i javnog zdravlja na Emori univerzitetu u Atlanti.

, ,Mora se priznati da je možda došlo do pravog napretka u životnom dobu kada je to najvažnije’’, kaže dr Koplan. On dodaje da veruje da je ovaj pad realan, jer su rezultati nastali nakon nekoliko studija koje su uočile obrasce pada među malom decom, uključujući studiju istraživača iz Masačusetsa i veliku studiju Centra za kontrolu i prevenciju bolesti među decom iz porodica sa malim primanjima.

,,Dokazi postaju sve značajniji’’, kaže on. Ipak, upozorava da je ova starosna grupa samo mali deo američkog društva. ,,Jedna lasta ne čini proleće’’.