Šta je HPV vakcina i zbog čega je značajna?

Rak grlića materice svakako je jedna od najvećih pretnji po zdravlje žena, s tim što se preko 85% obolelih i umrlih javlja upravo u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, i zato je Svetska zdravstvena organizacija, kao prioritet, u narednim godinama postavila globalnu eliminaciju infekcije humanog papiloma virusa (HPV), koja uzrokuje najmanje pet vrsta raka. Infekcija HPV virusom može da se uspešno iskoreni kolektivnom imunizacijom.

Šta je Humani papiloma virus (HPV)?

Humani pailoma virus (HPV) velika grupa virusa, od preko 200 tipova, koji inficiraju bazalne epitelne ćelije kože i sluzokože. Većina tipova HPV ne predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje ljudi, jer uzrokuju bezazlene infekcije kože i sluzokože usta i ždrela (npr. bradavice), od kojih neke spontano prolaze posle izvesnog vremena. Međutim, istraživanja Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u Sjedinjenim Američkim Džavama, su pokazala da oko četrdeset tipova izazivaju infekcije genitalnih organa kod žena i muškaraca, a čije posledice mogu biti fatalne.

Kako se možemo zaraziti HPV-om?

Ova grupa virusa se najčešće prenosi seksualnim kontaktom, pa se baš zbog toga HPV infekcija smatra najčešćom seksualno prenosivom bolešću današnjice.

Iako osoba nema simptome i znake infekcije, može biti prenosilac i zaraziti partnera, kome se bolest može ispoljiti nakon nekoliko godina od inicijalnog kontakta. Ostali putevi prenosa su:

• direktnim kontaktom koža na kožu,
• putem kontaminiranih predmeta (seksualna pomagala),
• kao i vertikalna transmisija sa zaražene majke na novorođenče prilikom porođaja. Tada dete oboljeva od rekurentne respiratorne papilomatoze - RRP, bolesti koja se karakteriše prisustvom bradavica po čitavoj sluzokoži respiratornog trakta.

Učestalost infekcija HPV-om

Istraživanja Svetske zdravstvene organizacije su pokazala da je 80% seksualno aktivnih osoba u nekom trenutku svog  života zaraženo bar jednim tipom HPV-a, a od toga polovina u uzrastu od 15 do 24 godine. Na globalnom  nivou je preko 630 miliona ljudi zaraženo HPV virusom, a podjednako su zastupljena oba pola. Na osnovu ovih podataka jasno je da je infekcija HPV - om vrlo česta, a svake godine se registruje 14 miliona novozaraženih osoba.

Koje bolesti izaziva HPV?

Većina oboljenja koje izaziva ovaj virus su bez simptoma, dakle osoba ne zna da ima infekciju. Takođe, 9 od 10 infekcija HPV-om prođe spontano tokom dve godine, ali HPV infekcija može trajati dugi niz godina i dovesti do veoma ozbiljnih, smrtonosnih bolesti.

U zavisnosti da li izazivaju maligna oboljenja ili ne, svi tipovi HP virusa se dele na:

• nisko rizične (tipovi 6 i 11),
• visoko rizične (tipovi 16, 18, 31, 33, 45, 52, 58).

Nisko rizični tipovi izazivaju genitalne bradavice (kondilome), koji ne vode ka karcinomu, ali su uporni, izazivaju nelagodnost, svarb i često se vraćaju nakon uklanjanja.

Visoko rizični tipovi, kako navodi Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u Sjedinjenim Američkim Džavama, uzrokuju:

• karcinom grlića materice u 99,7% slučajeva,
• karcinom vagine u (75%) slučajeva,
• karcinom vulve (69%) slučajeva,
• karcinom penisa (63%) slučajeva,
• karcinom anorektalne regije (91%) slučajva,
• kao i orofaringealni karcinom (karcinom usta, jezika i ždrela) u 70% slučajeva.

Sve  ove bolesti su dugo asimptomastke, dakle ne izazivaju bilo kakve tegobe i osoba ne zna da je bolesna. Zbog toga se dijagnoza postavlja tek nakon 10-15 godina, a propušta se rani početak oboljenja kada su ovi karcinomi izlečivi u potpunosti.

Rak grlića materice u Srbiji

Po podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović - Batut“ u Srbiji godišnje oboli oko 1.500, a premine oko 700 žena od karcinoma grlića materice. Po ovim podacima naša zemlja je na neslavnom drugom mestu u Evropi. Takođe, u poslednjih 10 godina prisutan je trend rane pojave simptoma ove bolesti, u životnoj dobi od 32 do 35 godina, kako kod nas, tako i u svetu.
Ovi podaci su zaista zabrinjavajući i poražavajući ako uzmemo u obzir činjenicu da postoji vakcina koja sprečava nastanak ovog oboljenja.

Šta je HPV vakcina?

HPV vakcina je neživa vakcina napravljena od jednog virusnog proteina (L1  kapsidnog proteina) HP virusa. Ona je devetovalentna, što znači da štiti  od devet tipova HPV-a, od kojih 7 tipova najčešće izazivaju karcinome  (16,18, 31,33, 45, 52, 58), a dva tipa kondilome (6,11).
Ova vakcina nije nova, u svetu se primenjuje od 2006. godine i do sada je dato preko 500 miliona doza.

Tokom 18 godina koliko se vakcina primenjuje rađene su brojne studije ispitivanja i praćenja bezbednosti vakcine. Do sada nije zabeležen nijedan slučaj teže komplikacije, niti oboljevanja.

Bitno je naglasiti da sama vakcina ne može da uzrokuje HPV infekciju, jer u njoj nije prisutan virus, već samo jedan njegov protein. Takođe, dokazano je da vakcina ne izaziva autoimunska oboljenja, pa je zbog svega navedenog Svetska zdravstvena organizacija HPV vakcinu svrstala u red ekstremno bezbednih.

Dosadašnja  istraživanja su pokazala da vakcina štiti 95% - 100% od prekanceroznih lezija i karcinoma. Najbolji pokazatelj efikasnosti HPV vakcine je Australija koja je među prvima počela sa primenom iste i zahvaljujući njoj smanjila stopu infekcije HPV-om za čak 92%. Posebno je  značajno što se za 70% smanjila stopa prekanceroznih lezija grlića materice u uzrastu do 20 godina, a za 50% u uzrastu od 20 do 24 godine.

Ko bi trebalo da se vakciniše HPV vakcinom?

Deca uzrasta od 9 do 19 godina bi prevashodno trebalo da prime HPV vakcinu. Preporuka je da se vakcinacija izvrši pre stupanja u seksualne odnose, što je idealno u uzrastu od 9 do 15 godina zbog najbolje efikasnosti vakcine. Međutim, raniji seksualni kontakt nije kontraindikacija za primenu ove vakcine, već naprotiv. Tokom seksualnog odnosa se možemo zaraziti jednim ili dva tipa HPV-a, ali nas vakcina štiti od preostalih tipova.

Česta zabluda kod roditelja je da bi trebalo sačekati da devojčica dobije menstrualni ciklus, pa tek onda da se vakciniše. Ova dva fenomena nikako nisu povezana i dete može da primi vakcinu nevezano od ciklusa.

Dečaci bi apsolutno trebalo da prime HPV vakcinu, jer ne samo da tako prestaju da budu prenosioci infekcije, već štite sebe od:

• kondiloma,
• karcinoma usta,
• karcinoma ždrela,
• karcinoma penisa i
• karcinoma anorektalne regije.

Imunokompromitovane osobe, poput dece koja boluju od hroničnih inflamatornih bolesti creva, cistične fibroze, i ostale imunološke bolesti, bi svakako trebalo da prime ovu vakcinu. Postoje  brojna istraživanja koja su došla do ovog zaključka.

Žene po preporukama HPV vakcinu mogu da prime do 26 godina, a muškarci do 21 godine života. Pojedine studije su pokazale efikasnost vakcine i kod žena starosti od 25 do 45 godina.

Da li HPV vakcina ima neželjene efekte?

Kao i svaka vakcina, tako i vakcina protiv HP virusa može izazvati blagi otok i crvenilo na mestu primene ili dovesti do povišene temperature  koja prolazi za 24 sata. U retkim slučajevima se može javiti kratkotrajna glavobolja nakon aplikovanja vakcine.

Jedna od najčešćih zabluda jeste da HPV vakcina utiče na plodnost. U svim sprovedenim istraživanjima je dokazano da ova vakcina ne utiče na plodnost, čak naprotiv. Jedna studija iz Italije pokazala je da HPV vakcina ima preventivnu ulogu za plodnost kod muškaraca.

Koliko dugo je osoba zaštićena nakon HPV vakcine?

Istraživanja u poslednjih 18 godina su pokazala da vremenom nivo antitela stvorenih  HPV vakcinacijom ne opada. Dakle, vakcina vremenom ne gubi na efikasnosti i zasigurno je, da je zaštita dugotrajna, a da li je doživotna, vreme će pokazati.

Koliko doza HPV vakcine se prima?

Deca uzrasta od 9 do 14 godina primaju dve doze i to drugu šest meseci nakon prve. Deca od navršenih 15 godina života primaju tri doze vakcine. Razlika u broju doza postoji samo zato što je pokazano da mlađa deca brže stiču imunitet, pa im nije potrebna treća doza.

Sam proces vakcinacije je vrlo jednostavan i na vama je samo da zakažete pregled kod pedijatra koji će kliničkim pregledom ustanoviti da dete može da primi vakcinu i odmah će ista biti aplikovana.

Šta je HPV atlas?

HPV vakcinacija je uvedena u 145 zemalja sveta, a samo u 47 zemalja su se stekli uslovi da se vakcinišu oba pola. HPV atlas predstavlja uporedni  pregled aktivnosti 47 evropskih zemalja na polju prevencije bolesti koje  izazivaju HP virusi.
Srbija se prvi put našla na HPV atlasu 2023.  godine i zauzela 29. mesto, što se može smatrati optimističnim ako uzmemo u obzir da je kod nas vakcinacija dostupna samo dve godine, a u istom rangu smo sa zemljama poput Kipra, Slovenije i Španije u kojima je  HPV vakcina prisutna mnogo duže.

„Vakcina protiv HP virusa je bezbedna, efikasna i dostupna u našoj zemlji, a time činite mnogo za budućnost i zdravlje svog deteta”, poručuje dr Marija Kostić Vučićević.