Vežbanje može da ima ključnu ulogu u pomoći deci da se izbore sa stresnim situacijama, navodi se u nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism (JCEM) Društva za endokrinologiju.
Studija je ustanovila da je kod sedentarne dece došlo do porasta nivoa kortizola – hormona povezanog sa stresom – kada su izložena svakodnevnim faktorima stresa. U sličnim situacijama, kod najaktivnije dece je došlo do malog ili nije došlo ni do kakvog porasta nivoa kortizola.
"Ovi rezultati pokazuju da fizička aktivnost ima ulogu u mentalnom zdravlju time što štiti decu od uticaja svakodnevnih stresnih situacija, kao što je nastup u javnosti", kaže glavna autorka studije mr Silja Martikainen sa Univerziteta u Helsinkiju.
Ova studija je pratila fizičku aktivnost i nivo kortizola kod grupe dece stare osam godina. 252 učesnika je nosilo uređaje za merenje brzine radi praćenja fizičke aktivnosti. Uzimani su i uzorci pljuvačke da bi se merio nivo kortizola. Pri merenju reakcija na stres, deca su rešavala aritmetičke zadatke i pričala priče. Ovo je prva studija koja se bavi vezom između fizičke aktivnosti i reakcija hormona stresa kod dece.
Deca su bila podeljena u tri grupe – najaktivnija, srednje i najmanje aktivna. Nivo kortizola kod najaktivnije dece je najmanje reagovao na stresne situacije. Najaktivnija deca su vežbala energičnije i duže od svojih vršnjaka.
"Očigledno je da postoji veza između mentalnog i fizičkog zdravlja, ali sama priroda ove veze još nije objašnjena", kaže Martikainenova. "Ovi rezultati govore da vežbanje podstiče mentalno zdravlje tako što reguliše reakciju hormona stresa na stresne situacije."
Studija je ustanovila da je kod sedentarne dece došlo do porasta nivoa kortizola – hormona povezanog sa stresom – kada su izložena svakodnevnim faktorima stresa. U sličnim situacijama, kod najaktivnije dece je došlo do malog ili nije došlo ni do kakvog porasta nivoa kortizola.
"Ovi rezultati pokazuju da fizička aktivnost ima ulogu u mentalnom zdravlju time što štiti decu od uticaja svakodnevnih stresnih situacija, kao što je nastup u javnosti", kaže glavna autorka studije mr Silja Martikainen sa Univerziteta u Helsinkiju.
Ova studija je pratila fizičku aktivnost i nivo kortizola kod grupe dece stare osam godina. 252 učesnika je nosilo uređaje za merenje brzine radi praćenja fizičke aktivnosti. Uzimani su i uzorci pljuvačke da bi se merio nivo kortizola. Pri merenju reakcija na stres, deca su rešavala aritmetičke zadatke i pričala priče. Ovo je prva studija koja se bavi vezom između fizičke aktivnosti i reakcija hormona stresa kod dece.
Deca su bila podeljena u tri grupe – najaktivnija, srednje i najmanje aktivna. Nivo kortizola kod najaktivnije dece je najmanje reagovao na stresne situacije. Najaktivnija deca su vežbala energičnije i duže od svojih vršnjaka.
"Očigledno je da postoji veza između mentalnog i fizičkog zdravlja, ali sama priroda ove veze još nije objašnjena", kaže Martikainenova. "Ovi rezultati govore da vežbanje podstiče mentalno zdravlje tako što reguliše reakciju hormona stresa na stresne situacije."
Povezani tekstovi:
Majčino mleko je najbolja hrana u prvim mesecima života bebe...
Nervozna creva su poremećaj gastrointestinalnog trakta, koji...
Kao odrasli poznajemo čitav spektar anksioznih stanja i oseć...
Faktori poput genetike, ishrane, sna, fizičke aktivnosti i o...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde