Veština roditeljstva - Tajm aut

“Time out” (čita se tajm aut), označava pravljenje pauze od pozitivnog potkrepljenja (nagrađujućeg ponašanja prema detetu, koje uključuje obraćanje, gledanje, pružanje pažnje i pomoći, kupovina igrački i igranje). Tehnički, tajm aut podrazumeva i mesto gde se primenjuje negativno potkrepljenje (uskraćivanje potkrepljenja). To je postupak koja se koristi da umanji nepoželjno ponašanje. Glavni princip ovog postupka je da osoba na kojoj se primenjuje “time out” nije u stanju da dobije bilo kakvo potkrepljenje u toku određenog vremenskog perioda.

Kako se “time out” efikasno upotrebljava?   

Mesto za “time out” bi trebalo da bude lako dostupno i sa kojeg je lako nadgledati dete dok je u tom prostoru. Na primer, ukoliko se većina aktivnosti događa na prvom spratu kuće, “time out” ne bi trebalo biti na nekom drugom spratu. Stolica u ćošku trpezarije je prihvatljivo mesto. Uključivanje kuhinjskog sata sa zvonom je dobar način da detetu ukažete koliko još vremena treba provesti u “time out-u”. Sat treba biti vidljiv detetu.

Dužina vremena provedenog u “Time out”    

Uopšteno smatra se da je najefikasnije da se koriste kraći vremenski periodi “time out-a”, 5 do 10 minuta, radije nego duži periodi, kao što su pola sata ili sat. Deca mogu prilično brzo da pokrenu svoju maštu i da dosadnu aktivnost preokrenu u zanimljivu. Princip je: koliko godina toliko i vremena u time-out-u. Deca od 2 do 5 godina trebaju dobiti 2 do 5 minuta. Šestogodišnje dete bi trebalo dobiti oko 5 minuta dok desetogodišnje 10 minuta. Vreme provedeno u time-out-u može se udvostručiti za ponašanje kao što je udaranje, griženje, prkošenje, uništavanje imovine. Hiperaktivna deca mogu dobiti kraće intervale u “time out-u”.   

Davanje uputstva o očekivanom ponašanju deteta     

Važno da dete razume kakva ponašanja izazivaju reakciju. Takva ponašanja bi trebala biti konkretno definisana. Na primer, reći detetu da udaranje znači udariti nekog drugog rukom ili predmetom, ili doći kasno kući znači doći u bilo koje vreme na primer posle 23 časova.

Postupci za “time out”    

Kada se detetu kaže da ide u “time out”, to treba učiniti jednostavno rečima: “tajm aut zbog (izneti koji je prekršaj u pitanju). Ne treba voditi nikakvu dalju diskusiju. Koristite kuhinjski brojač sa zvonom. Podesite brojač na dužinu “time out-a” i recite detetu da mora ostati u “time out-u” sve dok se zvono ne oglasi. Detetu ne bi trebalo biti dozvoljeno da priča dok je u “time out-u” i roditelji ne bi trebali da komuniciraju sa detetom ni na koji način. Takođe, roditelji ne trebaju dozvoliti ni mrmljanje i gunđanje.

Ne bi trebalo biti dozvoljeno da se dete igra ni sa jednom igračkom, da sluša radio ili stereo-uređaj, gleda televiziju, ili da lupa nameštajem. Bilo kakav prekršaj za vreme “time out” trebao bi rezultovati ponovnim restartavonjem sata na još jedan period “time out-a”.

Važno je da svi članovi domaćinstva budu upoznati sa propisima “time out-a”, tako da ne ometaju dete ni na jedan način, na primer, puštanjem radija.

Strategije prilikom odbijanja ili suprostavljanja    

“Time out” dobro funkcioniše samo kada dete zaista provede vreme u “time out-u”. Postoje brojni načini da se izađe na kraj sa odbijanjem. Nijedan od njih neće delovati na svu decu. Možda ćete morati da eksperimentišete da bi utvrdili koji će od njih funkcionisati na vaše dete.

Mlađem detetu recite da ćete brojati do tri, i da ukoliko ne uđu u “ time out” dok  izbrojite do tri, da će vreme u “time out-u” biti duplirano.

Deca sa izrazito nekontrolisanim ponašanjem, kao što su ona sa hiperkinetičkim poremećajem i nedostatkom pažnje ili poremećajem u vidu prkosa i protivljenja, trebaju biti uključena u dodatni vid operantnog intervenisanja po principu ekonomisanja kuponima. Ovo može uključiti korišćenje table sa 20 do 30 kvadrata. Svaki put kada dete uspešno završi “time out”, dobija zvezdu ili ukrasnu nalepnicu na svojoj tabli. Kada se tabla ispuni može zaslužiti posebnu nagradu jer je naučilo kako da odradi “time out”.

Recite detetu da dok ne bude u “time out-u”, neće moći da koristi željeni predmet ili da učestvuje u aktivnosti. U takvom slučaju možete izvaditi kabl iz televizora i reći mu da neće moći da gleda televiziju ili igra video-igru sve dok ne odradi “time out”.

Alternative za “time out”       

Deca koja imaju preko 10 godina mogu vam reći da su isuviše velika za “time out” jer je “ono za bebe”. Tada mogu biti od koristi druge intervencije negativnog potkrepljivanja u smanjenju neprikladnog ponašanja deteta. Recite detetu da će svaki put kada pokaže neprikladno ponašanje morati da napiše rečenice koje će ga podsetiti kako bi trebao da se ponaša. Na primer, svaki put kada vam dete neprikladno odgovori, potrebno je da napiše: “Govoriću pristojno i pokazatu poštovanje prema roditeljima.” Prvi put kada se ovo desi rečenica će biti napisana 5 puta. Ako ovo ne pomogne, sledeći put će rečenica biti napisana 10 puta. Broj će rasti za 5 ili će se duplirati (zavisno od godina deteta) svaki put kada se ponašanje dogodi tog dana. Sledećeg dana prvi doga|aj dobija 5 rečenica. Uklonite privilegije i predmete koje možete kontrolisati. Napravite listu privilegija ili predmeta (TV, DVD, PC, vožnja bicikla, ostajanje do kasno uveče, izlazak napolje da se igra i sl.). Recite detetu da svaki put kada se nepoželjno ponaša, jedna stavka će biti precrtana sa spiska za taj dan. Svakog dana procedura počinje od početka.         

Prednosti “time out”          

Manje je averzivan nego druge procedure, kao što je npr. fizička kazna. Isključuje primenu averzivnih iskustava (vika, vređanje, ponižavanja od strane roditelja), kao i pojavu negativnih i agresivnih osećanja i kod dece i roditelja. Povećava verovatnoću da će roditelji biti dosledni u vezi sprovo|enja uspešnog metoda, prepoznajući i definišući šta će biti kažnjivo, kada i kako.

Dete uči da prihvati sopstvenu odgovornost zbog nepoželjnog ponašanja. Detetu bi trebalo više puta reći da odlazak u “time out”, zavisi isključivo od njegovog ponašanja.

Dete lakše uči da pravi razliku između prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja.

Dete počinje da uči samokontrolu.  

Vodič za disciplinu    

• Dogovorite se oko toga koje ponašanje deteta je poželjno, a koje nije. Roditelji ne bi smeli pokazivati neslaganje oko načina discipline pred decom. Dogovorite se kako da reagujete na nepoželjno ponašanje.
• Nemojte dati naredbu, zahtev ili komandu ukoliko se ne može primeniti odmah.
• Budite dosledni. To znači da trebate nagraditi ili kazniti isto ponašanje na isti način što je moguće češće.
• Neka bude kristalno jasno koje je to nepoželjno ponašanje. Nije dovoljno reći, “Soba ti je u neredu.” Pojam nered treba konkretizovati, što znači: “Ostavio si prljavu odeću na podu, prljave patike na krevetu, a krevet ti nije namešten.”
• Kada jednom iznesete vaše gledište i dete napadne to gledište, nemojte se upuštati u raspravu ili odbranu. Samo preformulišite svoja uputstva i zahteve i prestanite da reagujete na napade.
• Neka bude što jasnije utvrđeno šta dete može da očekuje ukoliko ispolji nepoželjno ponašanje.
• Zapamtite da vaše ponašanje služi kao model ponašanja vašoj deci.
• Ukoliko jedan roditelj primenjuje neki disciplinski postupak prema detetu, drugi roditelj ne bi trebao da se uključuje i interveniše dok traje davanje i sprovođenje uputstva, osim ukoliko se ne radi o upotrebi fizičke sile ili emocionalnog zlostavljanja.
• Nagradite poželjno ponašanje koliko god možete usmenom pohvalom, zagrljajem ili nekim poklonom kao što je igračka, hrana ili povećanje džeparca.
• Oba roditelja bi trebala imati jednaku podelu odgovornosti za disciplinovanje deteta. Pristup primene dogovorenih pravila treba biti istovetan od strane oba roditelja.
• Ukoliko ste neefikasni, uzmite “time out” da bi se podsetili ovih upustava.

Tri osnovna elementa pozitivnog roditeljstva   

Disciplina treba biti:     

• Čvrsta: Uputstva data detetu trebaju biti jasno i nedvosmisleno izrečena. Posledice neprikladnog ponašanja trebaju biti, takođe, jasne i treba ih se držati kada god se pojavi neprikladno ponašanje.
• Pravedna: Ukidanje privilegija i eventualna primena kazne treba da odgovara počinjenom prekršaju. Takođe u slučaju ponovljenog kršenja dogovorenih pravila, posledice trebaju biti ranije utvrđene tako da dete zna šta ga očekuje. Gruba kazna nije neophodna. Korišćenje “time out-a” može biti efikasno kada se dosledno koristi svaki put kada se neželjeno ponađanje dogodi. Treba koristiti nagradu kada celog dana ili deo dana nije bilo “time out-a” ili možda kada je bio samo jedan “time out”.
• Prijateljska: Primenjujte prijateljski, ali čvrst pristup kada detetu stavljate do znanja da se ponaša neprikladno i da će snositi posledice. Podstaknite ga da pokuša da zapamti šta treba da uradi umesto da izbegava buduće posledice. Radite na tome da dete ”uhvatite kad je dobro” i pohvalite ga zbog prikladnog ponašanja.