Kada i zašto potražiti dečjeg psihijatra

• Da li se dete ispravno razvija u odnosu na očekivani razvoj za uzrast?
• Da li je dete emocionalno zadovoljno?
• Da li je ono što dete priča, misli i oseća očekivano i adekvatno?
• Da li je detetovo ponašanje normalno npr. po pitanju ishrane, spavanja, ponašanja u školi, slaganja sa porodicom i prijateljima, savladavanja stresa i kontrole besa?

U pojašnjavanju ovih dilema, mogu pomoći dečji i adolescentni psihijatari

• Oni obično razgovaraju sa detetom i pitaju roditelje o detetovom predhodnom zdravlju i ponašanju. Oni takođe najčešće pitaju i kako se slažu članovi porodice i kako problem utiče na njih i kako oni utiču na problem.
  Najuopšteniji odgovor je da su dete i tinejdžer psihički normalni kada se, u podesnim godinama, oni potpuno uključuju i uživaju u:
• Učenju novih školskih veština, odlasku u školu ili/i boravku na poslu
• Odnosima u porodici
• Odnosima sa vršnjacima i prijateljima i,
• Igri
• Mnogi roditelji prvo diskutuju o brigama u vezi normalnosti svoje dece sa članovima porodice, prijateljima ili sa doktorom, školskim savetnikom, sveštenim licem, a ponekad i vračarama i gatarama. Svi oni mogu pomoći roditeljima isključivo ukoliko usmere porodicu prema dečjem psihijatru, koji će pažljivo saslušati roditelje o njihovim brigama u vezi ponašanja dece i pomoći im da sagledaju:
• Hronične faktore koji vode do razvoja dečjih razvojnih problema
• Kratkoročne faktore koji aktiviraju ili će aktivirati dečje probleme
• Faktore koji pomažu da problemi opstaju
• Uticaj drugih medicinskih stanja na razvoj problema; i
• Povezanost intelektualnog, socijalnog, emotivnog razvoja i sposobnosti deteta sa zahtevima škole, porodičnog i socijalnog okruženja
• Zasnovano na evaluaciji, dečji i adolescentni psihijatar može:
• Upoznati roditelje na koji način oni mogu da utiču na normalan razvoj i biti efektivniji u roditeljstvu
• Da predloži aktivnost ili edukativni program za dete i/ili edukaciju roditelja, koja će podržati procese normalnog razvoja deteta i porodice, ili
• Sprovesti kratko savetovanje da bi pomogao detetu i roditeljima sa manjim razvojnim problemima, stresnim životnim situacijama ili teškoćama nastalim zbog dečjeg temperamenta,
• Preporučiti specifičan psihijatrijski tretman ukoliko pregledom ustanovi postojanje psihijatrijskog poremećaja.
• Preporučiti specifičan psihoterapijski i socioterapijski program ukoliko pregledom utvrdi povezanost simptoma sa porodičnom disfunkcionalnošću ili lošim postupanjem prema detetu
• Roditelji, bolje nego iko drugi, znaju svoje dete i znaju šta je uobičajeno ponašanje za njihovo dete. Ukoliko roditelj sumnja da dete ima problem, potrebno je potražiti profesionalnu pomoć. Ponekada je najvažniji upravo taj prvi korak u sticanju sigurnosti o postojanju problema, ali i kako se protiv njega boriti.