Bebini kukovi

Prvi pregled kukova | Ultrazvuk | Povijanje beba

Kukovi kod beba su predmet roditeljske brige jer su osetljivi i delikatni. Pri rođenju, ti mali zglobovi još uvek nisu potpuno razvijeni, što stvara poseban izazov za roditelje koji uče o razvoju svog deteta. Bebe na svet dolaze sa nerazvijenim kukovima, a uloga pedijatra jeste da edukuje roditelje kako bi preventivnim merama, poput prvog ultrazvuka, sprečili ozbiljne komplikacije koje mogu ostaviti posledice tokom celog života.

Kukovi predstavljaju jedan od nosećih zglobova donjih ekstremiteta. Važni su za uspravan položaj i hod čoveka.

Zglob kuka se sastoji iz 2 dela:

• čašice,
• glave i vrata butne kosti.

Nepravilan i patološki razvoj zgloba kuka izaziva posledice u vidu:

• slabog razvoja čašice (displazija).
• decentriranja i poluiščašenja (subluxatio).
• potpunog iščašenja (luxatio).

Nelečeno iščašenje kukova dovodi do nejednakosti donjih ekstremiteta, a može se javiti i hramanje na strani iščašenog kuka.

Pregled bebinih kukova

Klinički pregled kukova se obavlja u porodilištu i pedijatrijskom savetovalištu doma zdravlja. Kada postoji sumnja na promene ili nalaz nije sasvim uredan, tada se dete upućuje na ultrazvučni pregled.

„Najbolje je uraditi jedan ultrazvučni pregled kukova do kraja drugog meseca života (od 3. nedelje života do kraja 2. meseca života) jer se tada mogu dijagnostikovati razvojni poremećaj kuka ili druga urođena ili stečena oboljenja kuka, i to sa velikom sigurnošću i preciznošću. Samo kod pozitivnih kliničkih nalaza, ultrazvučni pregled kukova se radi odmah po rođenju. Rano postavljanje dijagnoze je preduslov za uspešno lečenje poremećaja“, poručuje dr Stanimirov.

U slučaju sumnje na postojanje nekog od oblika razvojnog poremećaja kuka ili urođenog iščašenja kuka, neophodno je upućivanje deteta dečijem ortopedu radi daljeg praćenja i eventualnog lečenja.

Ultrazvuk bebinih kukova

Ultrazvučni pregled kukova je pouzdana metoda za postavljanje dijagnoze urođenog iščašenja kuka u uzrastu do navršenih 12 meseci života, ukoliko iz bilo kog razloga u prva dva meseca života nije urađen ultrazvuk. S obzirom na to da da nema štetnosti pri ultrazvučnom pregledu, ovakvi pregledi se mogu ponavljati bez bilo kakvog rizika za dete.

Prvi ultrazvuk kukova uvek radi pedijatar.

Koje promene možemo uočiti na prvom ultrazvuku bebinih kukova?

Faktori rizika za anomalije u razvoju kukova su:

• karlični položaj bebe u materici,
• ženski pol,
• blizanačka ili multipla trudnoća,
• pozitivna porodična anamneza na kongenitalnu luksaciju kuka,
• oligohidramnion (manja količina plodove vode) majke i
• deformiteti lokomotornog sistema.

Pelene (prepovijanje) i sedenje bebe

Široko povijanje (povijanje bebe uz pomoć tri tetra pelene - švedske pelene), čini da bebine nožice uvek budu raširene u zglobu kuka, a savijene u kolenima. Ovaj položaj bebe zauzimaju spontano, a to je upravo i preventiva od iščašenja kukova. Pedijatri su savetovali široko povijanje do prve ultrazvučne kontrole kukova. Međutim, ovakvo povijanje ne leči urođeno iščašenje kukova, te je doskorašnja primena i savetovanje širokog povijanja sve ređe među pedijatrima.

Dr Branislava Stanimirov ističe: „Dete bi trebalo samostalno da sedi sa navršenih 7 meseci. To znači da se dete možete stavljati da sedi između 6. i 7. meseca, ali nikako ne treba forsirati sedenje. Takođe, dete ne treba ostavljati da dugo sedi u kolicima (po 2-3 sata) ako još uvek ne sedi samostalno.“