Uzrok nastanka
Strongiloidazu uzrokuje nematoda
iz roda Strongyloides stercoralis. Primarni domaćin je čovek. Domaćini mogu
biti i domaće životinje.
Čovek se inficira larvom koja
ulazi u organizam kroz kožu pri kontaktu sa parazitonošom ili preko inficiranog
tla. Larve preko limfnih sudova i vena dolaze u pluća, ulaze u alveolarne
prostore, idu uz traheobronhijalno stablo i larinks i tako prolikom gutanja
dospevaju u creva.
Povećan rizik od infekcije imaju
imunokompromitovane osobe- imunosupresivna terapija, malignitet, HIV, diabetes
melitus, malnutricija i dr.
Klinička slika
Klinička slika strongiloidaze
može biti različita. U oko 50% bolesnika infekcija je asimptomatska. U
pacijenata kod kojih se simptomi javljaju, bolest se manifestuje 3-4 nedelje
nakon infekcije.
Inicijalne promene se javljaju
na koži, u vidu eritematoznih, prurinoznih (svrab) promena nalik urtikariji.
Često se promene zapažaju oko anusa, ali mogu i bilo gde po telu.
Migracija larvi kroz pluća može
izazvati pneumoniju (zapaljenje pluća) koja liči na Loeflerov sindrom. Javlja
se produktivni kašalj, nekada sa sukrvičavim ispljuvkom, zatim dispneja (otežano
disanje) i groznica.
Intestinalna faza bolesti je
dominantna i prezentuje se abdominalnim grčevima, anoreksijom, mučninom,
povraćanjem, prolivima, meteorizmom (nadutost trbuha) i svrabom oko anusa.
Najznačajniji oblik
stongiloidaze se javlja kod imunokompromitovanih osoba, kod kojih se javlja
hiperinfektivni sindrom, koji se karaketriše masivnom invazijom larvi. Kada
larve dospeju u creva uništavaju saprofitnu floru, što dovodi do bakteriemije,
sepse, meningitisa i endokarditisa. Mogu se javiti jak bol u abdomenu, mučnina,
povraćanje, proliv, intestinalna opstrukcija, paralitički ileus, intestinalno
krvarenje, malapsorpcija, peritonitis. Od respiratornih simptoma mogu se javiti
hemoptizije, vizing, respiratorna insuficijencija, fokalne hemoragije, apsces,
pneumonija i akutni respiratorni distres sindrom. Mogući su i meningitis,
apsces mozga, granulomatozni hepatitis, parazitarna invazija srca, bubrega,
peritoneuma, limfnih čvorova, pankreasa, prostate, jajnika, tiroidne žlezde i
centralnog nervnog sistema. Kod ovakve diseminovane forme mortalitet je 80% i
više.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze,
epidemioloških podataka, kliničke slike,laboratorijskih i seroloških analiza, a
potvrđuje se dokazivanjem uzročnika u stolici.
Lečenje
Svi oblici strongiloidaze se
leče, i to antihelmintnim lekovima-metronidazol, albendazol i dr. dovoljno dugo
jer je ovo izuzetno uporan parazit. Uz to se daje simptomatska terapija
(nadoknada tečnosti i elektrolita, beta 2 agonisti, kortikosteroidi ...)
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde