Šistozomijaza

Uzrok nastanka

Uzročnik  je jedna od nekoliko vrsti parazitnih trematoda (vrsta metilja, u vidu šupljih crva) roda Schistosoma. Najčešći uzročnici su  Schistosoma haematobium, Schistosoma mansoni, Schistosoma japonicum, a ređe su Schistosoma mekongi i Schistosoma intercalatum.
Šistozome prvo inficiraju pojedine vrste vodenih puževa, koji zatim otpuštaju larve (cercariae) u vodu, gde one u roku ood 48 sati se ili zakače za kožu čoveka koji dolazi u dodir sa kontaminiranom vodom ili umiru. Larve zatim migrigaju do superficijalnih vena a u toku nekoliko narednih dana stižu do plućne vaskulature. Za to vreme larve menjaju svoj izgled i sastav i postaju otporne na imunološki sistem domaćina, nazivaju se šistozomule, a vezuju se za proteine domaćina. Zatim dospevaju iz plućnih kapilara u sistemsku cirkulaciju i tako dospevaju do portalnih vena gde i sazrevaju. Zatim dalje odlaze u mezenterične vene gde produkuju jajašca. Jajašca, koja mogu izazvati burnu alergijsku granulomatoznu reakciju, se zatim izbacuju putem fecesa ili urina, dospevaju u vodu i tako zatvaraju krug infekcije. Neka jajašca se mogu i zadržati u u portalnoj ili plućnoj cirkulaciji.
 
 
 
 

Klinička slika

Bolesnici sa akutnom šistozomijazom (Katajama groznica), nekoliko nedelja nakon infestacije, imaju povišenu temperaturu, groznicu, glavobolje, malakslaost, bolove u mišićima i zglobovima, hepatosplenomegaliju (uvećane jetra i slezina), kašalj, krvave stolice, bol u gornjem desnom kvadrantu abdomena, nekada urtikariju, limfadenopatiju.
 
Kod hroničnog oblika prvi simptomi i znaci se mogu javiti mesecima i godinama nakon infestacije. Javljaju se krvavi prolivi, bol u abdomenu, hepatosplenomegalija, hematemeze (povraćanje krvavog sadržaja), portna hipertenzija, ascites (nakupljanje tečnosti u trbušnoj duplji), hematurija (krv u mokraći), dizurija (bolno mokrenje), lezije u predelu vulve ili perianalno u vidu ulceracija ili fistula, dispneja (otežano disanje), pulmonarna hipertenzija, kašalj, palpitacije, bol u grudima, epi napadi ili izmene stanja svesti, fokalni neurološki ispadi, paralize.
 
 
 
 

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda krvi, mokraće i stolice (nalaz uzročnika u urinu  i stolici), seroloških testova, ultrazvuka, biopsije kolona, cistoskopije i endoskopije.
 
 
 
 

Lečenje

Ordiniraju se antihelmintni lekovi, a lek izbora je praziquantel. Bolest ne ostavlja trajan imunitet, tako da lako može doći do reinfekcije, pa je prevencija (higijenski uslovi) veoma bitna.
 

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde