Pegavi tifus

Klasični ili epidemijski pegavac je opasna akutna i teška infektivna bolest, prouzrokovana Rickettsiom prowazeki, a prenosi se isključivo belim vašima (Pediculus humanis corporis).

Uzrok nastanka

Rickettsia prowazeki je rikecija. Rikecije su Gram negativne bakterije koje se razmnožavaju samo u živoj ćeliji osetljivih domaćina.

Jedini rezervoar u prirodi je čovek i to bilo bolesnik od primarnog pegavog tifusa ili od Brill-Zinsserove bolesti, bilo rikecionoša. Prenosi se sa čoveka na čoveka samo posredstvom čovečije vaši tela (Pediculus humanis corporis). Vaš tela provede ceo život u odeći, hraneći se krvlju nekoliko puta dnevno. Vaš se inficira sišući ljudsku krv. Zaražena vaš ne prenosi rikeciju ubodom, već fecesom. Kad god ujede da bi sisala krv, vaš ujedno i defecira. S obzirom da ujed izaziva svrab, čovek se češe i utrljava u kožu feces sa rikecijama. Ređi put prenošenja infekcije je takođe izmetom vašiju kroz konjunktive ili sluzokožu respiratornog sistema. Obolelog čoveka, koji ima povišenu temperaturu, vaši brzo napuštaju i traže čoveka sa normalnom temeperaturom.

Klinička slika

Bolest je cikličnog toka i prolazi kroz tri stadijuma:
  • prodromalni ili invazivni stadijum, traje 3-5 dana
  • tifozni ili egzantematični stadijum, traje 7-10 dana
  • stadijum rekonvalesecencije, traje 20-30 dana
Nakon inkubacije koja traje 10-14 dana dolazi do pojave ospe i teškog tifoznog stanja. Bolest počinje naglo sa jezom, drhtavicom, glavoboljom, pojavom mučnine i povraćanjem. Javlja se bol u svim mišićima i zglobovima, temperatura dostiže 39-40 stepeni, bolesnik je upadljivo crvenog lica i očiju, neraspoložen, ćutljiv, koža je topla, suva, crvena, jezik je suv, ispucao. Stanje svesti je očuvano, ali moguće su promene u vidu uznemirenosti, pomućenja senzorijuma ili pojava delirantnog stanja.

Zatim nastaje drugi, tifozni stadijum koje se karakteriše tifoznim stanjem, pojavom ospe, hepatosplenomegalijom (uvećane jetra i slezine) i visokom temperaturom tipa kontinue. Bolesnik bunca, uznemiren je, neposlušan, razdražljiv, agresivan prema okolini i prema sebi, mogući su suicidi. Iz stanja agresivnosti i razdražljivosti ponovo ulazi u stanje najteže depresije. Javalja se ospa, koja se gubi na pritisak, a nema je na licu, dlanovima i tabanima. Eflorescencije po koži su neujednačene po veličini i izgledu od makule i petehije, što zavisi od težine kliničke slike. Petehijalna ospa se održava desetak dana a za to vreme menja boju, od crvene preko žute zelene postaje mrka. Zbog ovako izmenjene boje dobija se utisak prljave kože koja je dobila naziv koža beskućnika – Cutis vagantium. Ovaj stadijum traje 12-14 dana.

Oporavak koji sledi traje 20-30 dana.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike, epidemiološke ankete, laboratorijskih analiza. Rikecije je moguće izolovati iz krvi, isečaka tkiva, likvora, sputuma i urina, međutim izolovanje se ne vrši u rutinskoj dijagnostici zbog komplikovanih laboratorijskih postupaka i velike infektivnosti ovih agenasa, tako da serološke reakcije predstavljaju metod izbora (Weil-Welixova reakcija, RVK, reakcija aglutinacije, test indirektne imunoflorescencije).

Lečenje

Sastoji se od kauzalne, simptomatske i higijensko-dijetetskog režima. Kauzalna terapija se sastoji u primeni antibiotika i to pre svega tetraciklina i hloramfenikola. U simptomatskoj terapiji pored nadoknade tečnosti i primene vitamina moguća je aplikacija kortikoida kod težih kliničkih oblika.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde