Uzrok nastanka
Malariju kod čoveka izazivaju 4 vrste plazmodijuma. Izazivači malarije međusobno se razlikuju po morfološkim karakteristikama, osetljivošću prema lekovima, biološkim svojstvima itd.
Učestalost
Izvor zaraze je oboleli čovek ili gametonoša. Čovek se zarazi ubodom zaraženog komarca ili transfuzijom krvi koja sadži uzročnike malarije. Moguće je i intrauterino prenošenje. Komarac se zarazi od obolelog čoveka u periodu kada su u krvi prisutni zreli gametociti. Danas se malarija sreće u zemljama Afrike, Jugoistočne Azije i Južne Amerike. U ostalim delovima sveta došlo je do eradikacije malarije te se u njima sreću tzv. importovani slučajevi.
Klinička slika
Dužina inkubacije zavisi od vrste parazita, tipa plazmodijuma, količine dospelih parazita, načina dospevanja uzročnika kao i od imuniteta. Period inkubacije se kreće od oko 8-10 dana a može biti i od 8-14 meseci. Na kraju inkubacionog perioda dolazi do pajave sl.simptoma: povišene temperature do 38oC , ne-raspoloženje, glavobolja, bolovi u mišićima, krstima i dr. Nakon toga sledi malarični napad koji se sastoji od tri faze: 1-osećaj hladnoće-drhtavica, 2-osećaj toplote i 3-znojenje.
-Prva faza-
Odlikuje se jakim osećajem hladnoće, groznice, bolesnik cvokoće zubima, koža je bleda, cijanotična, naježena. Javlja se glavobolja, bolovi u mišićima, krstima, gadjenje a nekad i povraćanje. Ova faza traje 15 minuta do 3 časa a potom nastaje skok telesne temperature do 41oC i prelazi u fazu toplote.
-Druga faza-
pojačavaju se mišićni bolovi, glavobolja, bolesnik postaje uznemiren, javlja se često poremećaj svesti. Koža je hiperemična, suva, posebno lice. Krvni pritisak se snižava, registruje se ubrzan rad srca. Ova faza traje 2-6h.
-Treća faza-
započinje obilnim preznojavanjem. Bolesnik se oseća bolje i ima potrebu za snom. Ovo stanje se održava 48-72 časa. Tokom napada dolazi do povećanja jetre a potom i slezine. Jetra i slezina su bolne. Sa smirivanjem napada dolazi do postepenog normalizovanja njihove veličine. Na koži lica mogu da se zapaze herpetične promene, lak ikterus, bledilo kože. Rano se razvija anemija, retikulocitoza, pojkilocitoza, leukopenija, neutropenija. Sedimentacija je ubrzana. Povišen je nivo indirektnog bilirubina, a snižen nivo holesterola i albumina, dok je nivo globulina povišen.
Poseban klinički oblik malarije je malarija kod: dece (5-15% ima smrtni završetak), trudnica (abortus, prevremeni porodjaj, letalni ishod), lica iz endemskih područja (klinička slika slabo ispoljena) , tropska algidna malarija (kardiovaskularni kolaps). Recidiv bolesti nastaje zbog neadekvatnog lečenja ili pojave rezistencije uzročnika.
Komplikacije
Tokom malarije sreću se različite komplikacije. Posebno mesto zauzima malarična koma, hemoglobinurična groznica, ruptura slezine, akutna bubrežna insuficjencija, edem pluća i mozga i dr.
Dijagnoza
Dijagnoza malarije se postavlja na osnovu epidemioloških podataka, kliničke slike, a potvrdjuje se laboratorijskim analizama. Laboratorijska potvrda se sprovodi pregledom razmaza krvi, guste kapi i serološkim testovima.
Lečenje
Terapija zavisi od uzročnika malarije.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde