Uzrok nastanka
Prirodno stanište parazita (tzv. rezervoari) su: ljudi, psi
i glodari. Prenošenje parazita vrši zaražena ženka mušice Flebotomus papatači,
koja živi u toplom klimatskom pojasu. U umerenom klimatskom pojasu aktivni su
tokom dugih, suvih i toplih leta. Ovi insekti su u narodu poznati kao nevidi.
Slični su komarcima, tzv. dlakave ili peščane mušice, dužine 2-2,5 mm. Teško su
uočljivi zato što su sitni kao i zato što ne stvaraju zvuk kad lete. Aktivni su
leti, od sumraka do svitanja,a danju se povlače i ne napadaju ako nisu
uznemiravani.
Zdrav čovek se zarazi posle uboda zaraženog flebotomusa koji pri ubodu ubacuje parazite u kožu. Kod mediteranskog tipa bolesti lanac infekcije najčešće čini pas –
flebotomus -pas, a čovek se slučajno uključi u lanac. Kod tzv. indijskog tipa
kala-azara lanac infekcije se održava na relaciji čovek -
flebotomus - čovek. Izuzetno retko je moguć prenos sa čoveka na čoveka putem
transfuzije zaražene krvi, igala kontaminiranih zaraženom krvlju, sa obolele
trudnice na plod i seksualnim kontaktom.
Klinička slika
Oboljenje se javlja u tri oblika:
I. KUTANA (KOŽNA)
II. MUKOKUTANA (KOŽNO-SLUZOKOŽNI)
III. KALA-AZAR (“ CRNA SMRT”, SA ZAHVATANJEM ORGANA)
Godišnje u svetu oboli oko 1,5 miliona osoba od kožnog oblika lajšmanijaze, i oko 0,5 miliona osoba od kala-azara.
Vreme koje protekne od infekcije (ujeda zaraženog flebotomusa) do pojave prvih simptoma bolesti (vreme inkubacije) iznosi od 7 dana do nekoliko meseci za kožnu lajšmaniozu, od 10 dana do nekoliko godina za kala-azar.
Oboleo čovek je zarazan za flebotomuse od nekoliko meseci do 2 godine. Tako je neko zarazan i u slučaju parazitonoštva („uspavane“ lajšmanije u ćelijama ne daju tegobe i znakove bolesti).
Kožni i kožno-sluzokožni oblik
Posle bolnog uboda nevida stvori se čvorić na koži koji je najčešće bezbolan i koji se narednih dana širi i nekada ulceriše (stvori se jedna ili više rana koje liče na vulkan - sa uzdignutim ivicama i centralnim kraterom). U toj regiji limfni čvorovi mogu biti uvećani. Do izlečenja dolazi ili spontano ili zahvaljujući sprovedenoj terapiji. Nelečene promene mogu trajati mesecima, pa i godinama. Promene na koži je bolje lečiti nego pustiti da spontano zacele jer mogu ostati ružni ožiljci. Tako ne postoji mogućnost da parazit ostane u organizmu sakriven i posle povlačenja promena na koži, i da ne dođe do recidiva (vraćanja bolesti u slučaju pada imuniteta) posle dugo vremena na istom mestu.
Dijagnoza: Mikroskopski pregled punktata zdrave ivice lezije bojenog po Giemsa –Romanowskom, inokulacija kondenzovane vode NNN -kosog agara amastigoti
Lečenje: dno rane se infiltrira vodenim rastvorom petovalentnog antimona
Kala-azar ili „crna smrt“
To je najteža forma ove bolesti. Parazit napušta kožu i napada organe imunološkog sistema. Javljaju se povišena temperatura, uvećana jetra, slezina i limfni čvorovi. Ako se ne leči dovodi do teškog hroničnog oboljenja praćenog tamnom pigmentacijom kože, ekstremnim mršavljenjem i malokrvnošću koje se završava smrtnim ishodom.
Dijagnoza: Mikroskopski pregled punktata koštane srži, slezine, jetre, limfnog čvora, krvnog razmaza bojenog po Giemsa –Romanowskom, kultivacija u kondenzovanoj vodi NNN -krvnog kosog agara, kožni test antigenom od promastigota ima epidemiološko znacenje, ITFA
Lečenje: petovalentni antimon i.m. kroz 20 dana
