Jerzinioza je akutno infektivno oboljenje iz grupe crevnih infekcija koje se odlikuje febrilnim stanjem i pojavom gastroenterokolitisa sa krvavim dijarejama (prolivastim stolicama).
Uzrok nastanka
Uzročnik je Yersinia enterocolitica, Gram negativna, nepokretna, asporogena bakterija koja pripada rodu Yersinia, a porodici Enterobacteriaceae. Na bazi O, H i K antigena do sada je izdvojeno više od 50 serotipova, međutim poseban značaj imaju serotipovi 03, 08 i 09.
Uzročnik se primarno nalazi kod divljih životinja kao i kod domaćih životinja (svinje, ovce, krave i dr) koje su izvor zaraze. Jersinija fekalijama dospeva u spoljašnju sredinu pri čemu se kontaminiraju životne namirnice, kao i sredina. Infekcija nastaje preko kontaminirane hrane (meso, mleko, zeleno povrće), koja nije prethodno termički obrađena. Pored toga, može da se prenese preko kontaminiranih ruku posle kontakta sa domaćom životinjama. Ne prenosi se od obolelog čoveka.
Ulazna vrata infekcije su usta. Sa kontaminiranom hranom ili preko kontaminiranih ruku uzročnik dospeva u želudačno-crevni trakt. Raspadanjem dospelih bakterija dolazi do oslobađanja endotoksina.
Uzročnik se primarno nalazi kod divljih životinja kao i kod domaćih životinja (svinje, ovce, krave i dr) koje su izvor zaraze. Jersinija fekalijama dospeva u spoljašnju sredinu pri čemu se kontaminiraju životne namirnice, kao i sredina. Infekcija nastaje preko kontaminirane hrane (meso, mleko, zeleno povrće), koja nije prethodno termički obrađena. Pored toga, može da se prenese preko kontaminiranih ruku posle kontakta sa domaćom životinjama. Ne prenosi se od obolelog čoveka.
Ulazna vrata infekcije su usta. Sa kontaminiranom hranom ili preko kontaminiranih ruku uzročnik dospeva u želudačno-crevni trakt. Raspadanjem dospelih bakterija dolazi do oslobađanja endotoksina.
Klinička slika
Inkubacija je 2-4 dana, mada može da bude i kraća (15 časova).
Bolest prolazi kroz dve faze, akutnu i subakutnu.
Početak akutne faze je nagao sa znacima kao što su glavobolja, povišena telesna temperatura i bol u trbuhu sa učestalim vodenastim stolicama. Kod dece se često zapaža hemoragični kolitis. Kolitis se obično održava 3-4 dana sa periodima smirivanja i pogoršavanja bolesti.
Subakutna faza bolesti odlikuje se reaktivnim promenama, koje se javljaju 4 nedelje od početka bolesti. Postoji više kliničkih formi:
Bolest prolazi kroz dve faze, akutnu i subakutnu.
Početak akutne faze je nagao sa znacima kao što su glavobolja, povišena telesna temperatura i bol u trbuhu sa učestalim vodenastim stolicama. Kod dece se često zapaža hemoragični kolitis. Kolitis se obično održava 3-4 dana sa periodima smirivanja i pogoršavanja bolesti.
Subakutna faza bolesti odlikuje se reaktivnim promenama, koje se javljaju 4 nedelje od početka bolesti. Postoji više kliničkih formi:
- gastroenterokolitični oblik se odlikuje naglim početkom, povišenom telesnom temperaturom, bolovima u trbuhu. Bolovi su u početku lokalizovani u predelu želuca, a potom i u nižim partijama trbuha. Istovremeno bolesnici imaju muku, nagon na povraćanje i povraćanje. Stolice su učestale (oko 10 za 24 sata) količinski obilne i retko sadrže krv i obično se normalizuju za 3-5 dana.
- apendikularni oblik se odlikuje znacima opšte intoksikacije, povišenom telesnom temperaturom i simptomima apendicitisa.
- septični oblik se karakteriše intermitentnom temperaturom, oblinim preznojavanjem, hepatosplenomegalijom (uvećane jetra i slezina), zahvaćeni su pluća, mozak, koštani sistem i drugi organi.
- subklinički oblik bolesti protiče bez jasne kliničke simptomatologije, a priroda bolesti je se prepoznaje tek nakon pregleda stolice.
Prognoza jerzinoze zavisi od kliničkog oblika bolesti, pri čemu septični oblik može da uslovi i letalan ishod.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu epidemioloških podataka, kliničkog nalaza, a potvrđuje se laboratorijskim testovima. Laboratorijska dijagnostika se izvodi direktnim pregledom uzetog materijala i kulturom stolice, krvi i serološkim testovima (reakcija aglutinacije, indirektna hemaglutinacija).
Lečenje
Terapija je raznovrsna u zavisnosti od kliničkih manifestacija bolesti. Kod lakih subkliničkih formi preporučuje se samo dijeta. Kod klinički ispoljenih oblika terapija se sastoji od nadoknade tečnosti i elektrolita i kauzalne terapije. Kao kauzalna terapija se daju aminoglikozidi, tetraciklini ili sulfonamidi.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde