Infektivna mononukleoza

Učestalost

Bolest je raširena po celom svetu, a rezervoar infekcije je čovek. Najčešće oboljevaju osobe starosti 15-25 godina. Blizak međusobni kontakt i ljubljenje imaju značaj u širenju infekcije. Bolest je poznata i pod imenom "bolest poljupca". Bolest se češće javlja u jesen. Posle akutne infekcije virus se izlučuje pljuvačkom oko 18 meseci, a zatim intermitentno do kraja života.

Uzrok nastanka

Uzročnik oboljenja je Epstein-Barr-ov virus (EBV) koji pripada grupi herpes virusa. Kultiviše se jedino na kulturi humanih B limfocita, gde daje karakterističan citopatogeni efekat.

Klinička slika

Nakon inkubacije koja traje 5-15 dana, a može i znatno duže (30-50 dana), bolest počinje obično postepeno sa prodromalnim simptomima u vidu malaksalosti, pospanosti, lake subfebrilnosti i glavobolje. Često je zapažen i bol pri gutanju. Temperatura raste i praćena je groznicom, grebanjem u ždrelu, bolom u vratu, gađenjem i povraćanjem. Temperatura traje 10-20 dana i praćena je groznicom i drhtavicom. Paralelno sa pojavom temperature pojavljuje se i otok limfnih žlezdi na vratu. Žlezde su pokretne, bolne, jasno ograničene, ne pokazuju spoljne znakove inflamacije, veličine su od zrna graška do lešnika ili oraha. Javlja se i generalizovana limfadenopatija. Nazofaringitis je skoro redovna pojava koja se klinički manifestuje zaptivenošću nosa. Ždrelo je hiperemično. Promene na tonzilama se ogledaju u vidu hiperemije i otoka, a ponekad (80%) se javljaju i eksudativne promene. Slezina u 50-80% slučajeva reaguje otokom. Uvećanje jetre se sreće u oko 30-50% obolelih.

Komplikacije

Mogu se javiti na respiratornom traktu u vidu pneumonija, na CNS-u u vidu meningitisa, encefalitisa, encefalomijelitisa, poliradikulo-neuritisa (najteža). Moguća je ruptura slezine, kao i pojava trombocitopenije i neutropenije.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, karakterističnog leukograma i seroloških reakcija. Leukogram kod infektivne mononukleoze je dosta specifičan i veoma bitan za brzu dijagnozu. Promene u leukogramu počinju izmedju 4-9 dana bolesti, a maksimalno izražene imeđu 15-20 dana bolesti. Leukocitoza (do više desetina hiljada) je praćena limfomonocitozom i pojavom atipičnih elemenata ranije označavanih kao virociti. Dijagnostički značaj ima procenat atipičnih elemenata iznad 10%. Kao serološka metoda koristi se Paul-Bunnel-Davidsonova reakcija aglutinacije. Sve više su u upotrebi ELISA test i PCR metoda. Elisa testom detektuju se antitela na nukleokapsidni antigen u IgM i IgG klasi.

Lečenje

U suštini ona je simptomatska i sastoji se u primeni higijensko-dijeteskog režima,

analgetika i antipiretika. Antibiotici se primenjuju u slučajevima bakterijske superinfekcije, ali treba istaći da je kontraindikovana primena ampicilina zbog reakcije sa heterofilnim antitelima i pojave egzantema. Primena kortikosteroida je rezervisana za teže anginozne forme kao i pojave komplikacija na CNS-u, plućima i srcu.