Među nesporogenim
bakterijama stafilokoki su najotporniji na nepovoljne uslove okoline, ali su
osetljivi na sve dezinficijense koji su danas u bolničkoj upotrebi.
Staphylococcus aureus je bakterija koja lako i brzo razvija otpornost na
antibiotike. Tako je već nakon prve uspešne primene sulfonamida 30-ih godina
prošlog veka brzo razvio otpornost prema njima. Ubrzo nakon uvođenja penicilina
početkom 40-ih razvila se otpornost i na taj antibiotik zbog proizvodnje
betalaktamaze. Pedesetih godina, s upotrebom tetraciklina, streptomicina i
eritromicina, javlja se otpornost i prema tim antibioticima. Šezdesetih su u
lečenje stafilokoknih infekcija uvedeni oksazolil penicilini, otporni prema
stafilokoknoj betalaktamazi. Prvi je bio u primeni meticilin, no uskoro je
otkrivena otpornost i prema njemu.
Tipični oblici stafilokoknih infekcija su lokalne infekcije na koži (furunkul, karbunkul, impetigo, celulitis), a vrlo česte su i postoperativne infekcije hirurških rana i opekotina i infekcije dojki nakon porođaja. Iz svakog lokalnog žarišta infekcija se može širiti limfom ili krvlju po celom telu i izazvati sepsu i udaljenu gnojnu upalu bilo gde u organizmu. Pri širenju infekcije često nastaje osteomijelitis dugih kostiju i endokarditis. Stafilokoki mogu izazvati i tešku upalu pluća kod operisanih bolesnika ili kao komplikaciju virusne respiratorne infekcije, naročito gripa i gnojnog meningitisa.
Stafilokokna pneumonija - redovno se razvija posle akutne virusne respiratorne bolesti a kod male dece diektnom inhalacijom uzročnika bez prethodne virusne infekcije. Može nastati i kao posledica diseminacije iz gnojnog žarišta. Klinička slika počinje naglo sa skokom temperatutre, jezom, drhtavicom, bolom u grudima, produktivnim kašljem sa purulentno-hemoragičnom ekspektoracijom, dispnejom (otežano disanje), cijanozom (modra prebojenost).
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, rendgenografije, krvne slike , izolacije uzročnika iz sputuma ili eksudata pleure.
Lek izbora su visoke doze penicilina G, cefalosporini III generacije, klindamicin i dr.
Stafilokokne infekcije kože - brojne su infekcije: impetigo, pemfigus novorođenčeta, folikulitis, furunkul, karbunkul, flegmona, apsces, celulitis i dr. Kao jedna od najtežih kliničkih manifestacija stafilokokne infekcije navodi se maligna stafilokokcija lica, koja predstavlja perakutnu septikemiju sa lokalizacijom primarnog ognjišta na gornjoj usni ili nosu (furunkul ili folikulitis). Kliničkom slikom dominira zapaljenski proces na licu u vidu otoka zagasito crvene boje koji liči na erizipel na polovini lica. Očna duplja je u celini otečena i potisnuta napred. Ukoliko infekcija progredira nastaju meningealni znaci, paraliza pokretača očnih jabučica i znaci generalizovane sepse.
Površinske infekcije se leče lokalnom primenom toplote, germicidnim sapunima i dobrom higijenom. Apsces inciziriati i drenirati. Kod postojanja sistemskih simptoma daju se isti antibiotici kao kod pneumonije.
Impetigo - u najvećem broju slučajeva impetigo se javlja u obliku sledećih efloroscencija: gnojni mehuri koji pucaju, nastajanje erozija na koži, pojava krusta i na kraju izlečenje defekta na koži. Kod buloznog tipa, mehurići nisu tako sitni, već su veći -do 2 cm, može proći više vremena dok se ne probiju i počnu sušiti. Takve promene mogu trajati i do 3 dana. Nakon pucanja mehura nastaje erozija i zeleno-smeđa krusta. Promene se nalaze na licu, iako se mogu naći i na drugim delovima tela. Promene prolaze bez zaostajanja ožiljaka. Bolest prolazi kao akutna, a spontana sanacija može nastupiti za 2-3 nedelje. Prognoza bolesti je najčešće dobra. Uzročnici se izoluju iz promena na koži.
Lokalna terapija koja se sastoji od mehaničkog uklanjanja promena na koži (dečjim uljem ili 3% rastvorom masti salicilne kiseline), a nakon toga primenjuju se antibiotske masti.
Furunkul - furunkuli mogu biti lokalizovani bilo gde na koži izuzev na dlanovima i tabanima. Mikrotrauma, trenje, maceracija, kao i neke pruriginozne dermatoze (atopijski dermatitis, skabijes, pedikuloza) pogoduju nastanku furunkula. Oboljenje obično počinje kao folikulitis odakle infekcija prodire u dubinu folikula i njegovu okolinu. Manifestuje se bolnim dermohipodermalnim infiltratom (nodusom), čvrste konzistencije sa kožom koja ga prekriva, intenzivno eritematoznom (crvenom), glatkom, sjajnom i toplom. Infiltrat se može resorbovati ali češće dolazi do centralne nekroze (izumiranja) koja se manifestuje razmekšavanjem i fluktuacijom. Na površini formira se nekrotični čep. Pod pritiskom gnoja nekrotični čep biva istisnut, nakon čega se gnoj spontano drenira. Regionalne limfne žlezde su uvećane i bolne. Furunkul zaceljuje ožiljačno.
Učestala pojava većeg broja furunkula na koži u toku više meseci i godina naziva se furunkuloza. Česta je kod osoba sa šećernom bolešću i sa smanjenom opštom otpornošću organizma.
Lečenje je opšte i lokalno. Antibiotici se ordiniraju per os ili parenteralno, najbolje prema antibiogramu. Lokalno je obavezno pranje kože toplom vodom i sapunom ili blagim kalijumpermanganatom. U početku bolesti bolesnu površinu treba zagrevati (dijatermija) da bi brže došlo do demarkacije. Ukoliko dođe do perforacije neophodno je pranje dezinficijensima i zaštita okolne zdrave kože, uz svakodnevno previjanje do izlečenja.
Postoperativna infekcija kiruške rane na lomu bedrane kosti. Već drugi tjedan temperatura je samo naveće 38.5 ranije je bila viša, Crp je na poćetku bio 313 nakon 9 dana je pao na 170, Moje pitanja dali smo na dobrom putu za izlječenje? Radi se o mladom i zdravom muškarcu, dali se mogu javiti komplikacije, na bloničkom je ljećenj. Molim savjet i ohrabrenje da će se bakterija uništiti i koliko još treba vremena da Crp = sentimentacija padne na normalu tj. od 5 - 10. Unaprijed puno hvala
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde