Uzrok nastanka
Uzročnik je Mycobacterium leprae
(Hansenov bacil). Za infekciju je odgovoran dugotrajni kontakt sa obolelim.
Faktori koji doprinose oboljevanju su loša higijena, loša ishrana,
pothranjenost zbog nekok drugog oboljenja, veća gustina stanovanja i dr.
Zarazni su sekret iz nosa, ispljuvak, sadržaj iz bolesnih lezija, krv, urin,
majčino mleko, sperma, vaginalni sekret. Direktan način infekcije je češći od
indirektnog.
Klinička slika
Inkubacioni period je dug više
meseci do više godina. Opisuje se više oblika lepre. Zajednička karakteristika
im je početak sa nekarakterističnim promenama na koži i sluzokoži.
Lepra lepromatosa (tip L) je najteži, anergijski i veoma zarazan oblik bolesti jer
se uzročnik nalazi u velikom broju u promenama. Manifestuje se prisustvom
nodoznih (čvorastih) ili pločastih infiltrata u simetričnom rasporedu. Promene
su bolne i na temperaturu neosetljive. Lokalizovane su pretežno u području
glave, na koži lica, na nosu, ušnim školjkama, ali i na drugim delovima tela.
Česta su teža oštećenja kose, druge dlake i noktiju. Najčešće je ledirana
sluzokoža nosa (hronični atrofični rinitis) što je praćeno otežanim disanjem,
destrukcijom nosne pregrade, ulegnućem nosa. Nakon iščezavanja promena ostaju
ožiljci. Lepromatozne promene mogu da se razviju i na drugim organima i
sistemima obolelih (respiratornom, oku, kostima). Limfne žlezde su najčešće
uvećane. Javljaju se i neurološke promene praćene paralizom. U toku terapije,
naročito u početku moguće je ispoljavanje tzv. "lepra reakcije" u
vidu pogoršanja simptoma sa visokom febrilnošću što može po bolesnika da bude
fatalno. Česte su glavobolje, groznica, bolovi u zglobovima.
Lepra tuberculoides (tip T) je oblik bolesti koji se razvija sporije. Bolje je
prognoze.Infektivnost je mala jer je nalaz bacila u lezijama oskudan ili ga
uopšte nema. Klinički se vide eritemni (crveni) ili eritemoskvamozni infiltrati
u asimetričnom rasporedu. Boja kože je hipo ili hiperpigmentovana. Sluzokože
nisu zahvaćene. Dlake i nokti takođe. Najintezivnije su progredijentne promene
na nervima. Postojeće promene su neosetljive na dodir i toplotu. Česta je
pojava trofičnih promena u vidu dubokih bezbolnih ulceracija. Visceralnih
promena nema.
Lepra inderterminata (tip I) je nestabilan oblik iz koga se mogu razviti lepromatozan i tuberkuloidni tip. Klinički se nalaze leukomelanodermične (istovremeno i hiper i hipopigmentovane) plaže u nesimetričnom rasporedu na bilo kom delu tela. Grub gubitak senzibiliteta je posledica nervnih oštećenja koja se manifestuju slikom polineurita. Često su prisutne traumatske ulceracije.
Prognoza svih oblika lepre zavisi od preduzimanja terapije u odnosu na evolutivni tok bolesti. Prognoza je najlošija kod lepromatozne lepre.
Dijagnoza
Kod veliog broja obolelih od lepre klasične serološke reakcije
na sifilis su pozitivne. Lepromin test (Mitsuda reakcija) dokazuje imunološki
status obolelih, što je od prognostičkog a ne od dijgnostičkog značaja. Ovaj
test se izvodi ubrizgavajnem smrvljene suspenzije leproznog tkiva koja služi
kao antigen. Prognostički dobar znak je razvoj pozitivnosti Mitsuda reakcie.
Reakcija je pozitivna u više od 90% bolesnika od tuberkuloidne lepre (znak
dobrog imunološkog statusa organizma), a negativna je u obolelih od
lepromatozne lepre.
Lečenje
Sastoji se u ordiniranju većeg
broja lekova. Najčešće se koristi dapson u dozi od 50-100 mg dnevno kroz period
koji je dug, oko 3 godine. Lek deluje bakteriostatski. Terapijski su koisni i
tuberkulostatici, rifampicin i clofosamin. Najbolji se rezultati postižu
lečenjem tuberkuloidnog oblika lepre. Izolacija bolesnika je potrebna dok su
bakteriološki pozitivni.
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde