Tuberkuloza najsmrtonosnija zarazna bolest posle side

Danas je tuberkulozom zaraženo između dve do tri milijarde ljudi, svake godine oboli još oko devet miliona ljudi, a istovremeno od te bolesti umre najmanje dva miliona ljudi, što čini tuberkulozu najsmrtonosnijom zaraznom bolešću, posle side. 
 
Najgore je što 90 odsto svih zaraženih ima latentni oblik bolesti, bez izraženih simptoma, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija. 
 
Za Svetski dan borbe protiv tuberkuloze odabran je 24. mart u znak sećanja na datum kada je 1882. nemački doktor Robert Koh otkrio uzročnika tuberkuloze - bacil koji je nazvan 'Kohov bacil'. Međutim, tek 1946. je otkrićem antibiotika omogućeno adekvatno lečenje, ali se terapija i danas usavršava jer je bacil tuberkuloze postao rezistentan na neke antibiotike. 
 
Dugo se smatralo da će tuberkuloza s vremenom biti iskorenjena, pogotovo što se u većini zemalja, a tako je i kod nas, nonovorođena deca vakcinišu protiv ove boledsti. 
 
Međutim, tuberkuloza nije iskorenujenja, štaviše širi se, a razlozi za to su višestruki - od sve intenzivnijeg protoka ljudi do pojava drugih bolesti, poput side, koje slabe imunološki sistem, kao i novih vrsta bakterija koje su otporne na antibiotike. 
 
SZO je 1993. iskazala veliku zabrinutost zbog dramatičnog porasta broja obolelih od tuberkuloze, povezavši je sa rasplamsavanjem side. Te godine je tuberkuloza proglašena za globalnu, opštu opasnost. Bio je to slučaj bez presedana u istoriji SZO. 
 
Skuština SZO je tada usvojila posebnu rezoluciju kojom je tuberkuloza proglešena za globalnu opasnost, a kao ključni metod u kontroli epidemije tuberkuloze je naznačeno uspešno lečenje. Stoga je usvojena jedinstvena strategija lečenja DOTS [lečenje po kratkotrajnom terapijskom režimu pod neposrednim nadzorom uzimanja lekova]. Tu strategiju je Svetska banka opisala kao 'najisplativiju investiciju u oblasti zdravstva'. 
 
Najveći broj obolelih od tuberkuloze žvi u supsaharskoj Africi, u jugoistočnoj Aziji i Južnoj Americi, gde stopa iznosi 800 obolelih na 100.000 stanovnika. Najivše obolelih je u Bocvani, Lesotu i Zimbabvu, gde vlada i epidemija side. 
 
Jedna trećina svih obolelih od tuberkuloze u svetu živi u Indiji. Inače, njveće 'opterećenje' nose samo 22 zemlje u kojima živi 80 odsto svih obolelih od tuberkuloze. Rusija je jedina evropska zemlja koja spada u 'grupu 22', a iz te grupe je nedavno izašao Peru. 
 
U našoj zemlji, prema zvaničnim statističkim podacima, epidemiološka situacija u vezi tuberkuloze bila je dugi niz godina u stalnom padu kao rezultat primene mera antituberkulozne zaštite. Godine 1990. stopa je bila 41 na 100.000 stanovnika, a u to vreme je prosečna stopa na Balkanu bila 45, a u Evropi 27, dok je u svetu stopa bila 155 obolelih na 100.000 stanovnika. 
 
Od početka 1990-tih i raspada bivše Jugoslavije, kada su počele masovne migracije iz ratom zahvaćenih područja, pa ekonomska kriza, nezaposlenost i siromaštvo, NATO bombardovanje, počela je da raste i stopa oboleanja od tuberkuloze na ovim prostorima. 
 
U Srbiji 2003. godine, bez podataka sa Kosova i Metohije, stopa je iznosila 36 obolelih na 100.000 stanovnika - ali je varirala prema regionima i najveća je bila u mačvanskom okrugu [74 obolela na 100.000 stanovnika]. 
 
U Srbiji postoji Centralni registar za tuberkulozu u kome je od 2004. posebna ekipa stručnjaka zadužena samo za unošenje preciznih podataka, kako bi u borbi protiv tuberkuloze preduzete mere bile adekvatne i sa pozitivnim rezultatima.