Malarija može da pomogne u borbi protiv raka

Poznata je činjenica da hemoterapija ima teške, a ponekad i opasne uzgredne posledice po ljudski organizam. Kada se lek unese on se razlije po celom telu, napadajući tumor, ali i druge organe i tkiva.

Međutim, biolozi odavno znaju da neki mikroorganizmi imaju sposobnost da napadaju samo određene organe, izbegavajući sve druge.

Doktor Kenet Longmjuir i doktor Ričard Robertson, sa Univerziteta države Kalifornije, ispitivali su mikroorganizam prenosilac malarije, zvani plazmodijum, koji "zna" kako da se usmeri direktno na jetru. Pre oko pet godina njih dvojica su počela da istražuju da li bi taj metod mogao da se primeni za ciljano usmeravanje lekova protiv raka. Doktor Longmjuir objašnjava:

"Naše gledište je bilo da su mikroorganizmi nanotehnolozi već milione i milione godina i da su tokom dugog procesa evolucije zaključili da najbolji način za usmeravanje na određeno tkivo ili određene ćelije u organizmu nije vezivanje za proteine u ćelijskoj opni, već za polisaharide kojih ima u svakom tkivu. Ti polisaharidi razlikuju se od jednog do drugog tkiva, a u biologiji raka od jednog do drugog tumora", kaže doktor Longmjuir za "Glas Amerike".

Plazmodijum ima veoma komplikovan životni ciklus, kaže doktor Longmjuir, a prvi korak u njegovom napadu na ljudski organizam se zove sporozoidna faza. Potrebno je svega desetak tih sporozoida da efikasno pronađu jetru i dovedu do razvitka malarije.

Dvojica naučnika su stoga pokušala da otkriju da li bi mehanizam pomoću koga se plazmodijum usmerava na polisaharide tkiva jetre mogao da se primeni za usmeravanje lekova. Testovi na laboratorijskim životinjama pokazali su se uspešnim.

Doktor Longmjuir dodaje da je sistem za usmeravaje lekova ka jetri, koji su razvili on i doktor Robertson, spreman za pretkliničko testiranje, gde će biti pažljivo ispitivana njegova bezbednost i moguća otrovnost. Za sada, sve indikacije pokazuju da su svi ti sistemi za ciljanu isporuku lekova neškodljivi i biološki kompatibilni.

Međutim, put od laboratorijskog otkrića koje obećava do kliničke terapije odobrene od strane američke Uprave za kontrolu hrane i lekova je dug i košta na desetine, ako ne i stotine miliona dolara. Doktor Longmjuir kaže da bi pretkliničko testiranje na bezbednost i moguću otrovnost moglo da traje godinu-dve, dok klinička ispitivanja traju između pet i sedam godina.

Rezultati njihove studije objavljeni su na internet stranici američkog Međunarodnog časopisa za farmaciju.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. Александра Ћетковић 21.10.2010

    Lijepo je i utješno da se istražuje. U mojoj blizini neki su umrli od raka jetre, a na žalost moja prijateljica od 27 godina mnogo je obolila. Konzilijum ljekara ju je poslao kući i rekli su da joj oni ne mogu pomoći, a bolesna je isključivo jetra. Kada bi postojala klinika za eksperimente, mnogi bi od nas dobrovoljno otišli u nju. Ljekarima zaista ne bi trebale životinje. Ako mi i ona umre još gora mi je činjenica da je možda u to vrijeme neko imao rješenje, a nije ga primjenjivao zbog nazovi sigurnosti i neispitanosti. Mi nemamo vremena i polurješenja su za nas neke velika šansa i dar.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde