Sterilitet žena

Ranije se smatralo da je za bračni sterilitet kriva uglavnom žena. Međutim, statistički gledano u trećini slučajeva problem je kod žene, u drugoj trećini kod muškaraca, a u ostalim slučajevima reč je o neplodnosti oba partnera. Kao potvrda  ove teze stoji i fakat spremnost sve više žena na vantelesnu oplodnju (vto).

Uzroci nemogućnosti ostajanja u drugom stanju mogu biti različiti:

I Sterilitet organskog, genitalnog porekla što obuhvata: uzroke neplodnosti koji su posledica stečenog ili urođenog oštećenja, jajovoda, materice, grlića materice i vagine.
1. Oštećenja jajovoda (30%)
2. Razvojne anomalije materice i Ashermanov sindrom - priraslice unutar materice (8-10%)
3.Oštećenja grlića (2%)
4. Endometriozu (26%)

II Hormonsko funkcionalne uzroke (25%), koji podrazumevaju poremećaj ili izostanak ovulacije i menstruacije. U ovu grupu spada i sindrom policističnih jajnika.

III Sterilitet ekstragenitalnog porekla (2-3%), koji predstavlja poremećaj rada drugih endokrinih žlezda kao što su tireoidna, nadbubrežna, hipotalamus, hipofiza i bubrezi, ekstremna gojaznost itd.

IV Imunološki uzroci steriliteta (3-5%) - U četvrtoj grupi je imunizacija žene ili muškarca na antigene spermatozoida, što kao posledicu ima stvaranje antispermatozoidnih
antitela (ASA) koji sprečavaju prodor spermatozoida prema jajnoj ćeliji.

V Neobjašnjen uzrok steriliteta (5%)- U petu grupu spadaju slučajevi neplodnosti gde se nije mogao otkriti uzrok ali neplodnost traje duži niz godina.

Genitalni uzroci ženskog infertiliteta

Oni su podeljeni po lokalizaciji na vaginalne, cervikalne, uterusne, tubarne i ovarijalne.

- Vaginalni faktor- prisutan u oko 5% slučajeva. To mogu biti mehaničke prepreke, loša tehnika koitusa, zapaljenja, kongenitalne malformacije.

- Cervikalni faktor je zastupljen u 20% slučajeva i na prvom mestu su zapaljenja. Jedan od osnovnih razloga zašto u pristupu infertilnim parovima u tretmanu, dijagnostici, lečenju se polazi od bakteriološke situacije, od vaginalnih i cervikalnih briseva i proverava se prisustvo bilo kakve infekcije (od banalne infekcije, mikoplazme, hlamidije, ureaplazme) je da njihovo izlečenje, sa jedne strane smanjuje jedan od mogućih razloga infertiliteta, a sa druge strane je neophodan uslov za brojne dijagnostičke procedure (HSG, laparoskopija, histeroskopija, itd). Drugi faktori su razni tumori (polipi, miomi) i imunološki faktori.

- Uterusni faktor je prisutan u 10% slučajeva.Na prvom mestu su to tumori materice odnosno miomi, onda adenomioza, polipi, uterusne sinehije, kongenitalne anomalije.

- Ovarijalni faktor je prisutan u 20% - 25% infertilnih žena. Ovarijalni faktor se najčešće javlja kod endometrioze, onda kod endokrine disfunkcije u okviru čitave osovine hipotalamus - hipofiza - jajnik, kod zapaljenja, tumori, aberacija seks hromozoma.

- Tubarni faktor je ubedljivo najzastupljeniji u 45% - 50% infertilnih žena. Kao etiološki razlog na prvom mestu su zapaljenja. Od zapaljenja najčešća su zbog seksualno prenosivih bolesti (gonokok i halmidija na prvom mestu). Hlamidijalna infekcija ne mora davati nikakve kliničke simptome, cervikalni faktor nije toliko značajno promenjen, a najveći problemi nastaju na nivou tuba. Mikoplazma i ureaplazma se takođe povezuju, ali još uvek ne postoje definitivni dokazi da su ono u tesnoj vezi sa nastajanjem infertiliteta, međutim pravilno i detaljno ispitivanje podrazumeva i njihovu dijagnostiku.
Na drugom mestu je endometrioza. Ona je oboljenje za koje je karakteristično da za sobom povlači infertilitet i da sam infertilitet nije u skladu sa promenama na koje se na nailazi. U uzrocima tubarnog faktora su adhezije koje mogu nastati postoperativno ili posle upala. Intrauterina kontracepcija je takođe značajan faktor u nastajanju tubarnog steriliteta. Tu se nalazi ona grupa žena koja je imala postaplikacione komplikacije kod kojih je posle plasiranja IUD došlo ili do produženog krvarenja ili do infekcije ili težih komplikacija u smislu perforacije. Ovde još spadaju nodozni istmični salpingitis, ektopična trudnoća itd.

Kongenitalne anomalije genitalnog trakta žene

- Aplazija grlića materice podrazumeva izuzetno retku, urođenu razvojnu anomaliju kod koje grlića uopšte nema. Vagina se slepo završava, a između njenog dna i tela materice nalazi se vezivno tkivo. Aplazija i atrezija grlića mogu biti udruženi sa atrezijom vagine.

Kod izolovane atrezije i aplazije grlića materice nastaje hematometra (nakupljanje krvi u materici). Međutim, ako osim grlića nije razvijen i istmični deo uterusa, nikad ne dolazi do retencije menstrualne krvi u trup uterusa.

Kod aplazije grlića, izolovane ili udružene sa atrezijom grlića ili sa aplazijom vagine, vrlo je teško održati prolaznim operativno stvoreni kanal i osigurati oticanje menstrualne krvi, pa neki autori misle da je histerektomija jedini način da se spreči nastanak recidivirajuće hematometre.

- Atrezija grlića materice je dosta redak oblik malformacije uterusa kod koje je grlić normalno razvijen, ali je cervikalni kanal obliterisan. Na mestu spoljašnjeg ušća nazire se plitko udubljenje kroz koje se sondom ne može prodreti u dubinu. Kod takvih bolesnica nije moguće izvesti ni histerometriju ni histerosalpingografiju.

- Aplasio vaginae et uteri (Syndroma Küstner-Rokitansky) - izolovana aplazija vagine kod osoba ženskog fenotipa, sa dobro razvijenim sekundarnim polnim odlikama, obično je udružena sa apalzijom uterusa. Tu, zapravo ne postoji prava aplazija i kod laparotomije se nalaze dva sitna rudimentirana roga koji su bez šupljine. Retko kad postoji šupljina obložena endometrijumom, pa nastane hematometra. Često su sa ovom anomalijom vagine i uterusa udružene i anomalije bubrega i izvodnih mokraćnih kanala. Bolesnice sa ovom anomalijom se javljaju na pregled zbog primarne amenoreje (izostanak prve menstruacije) ili smetnji pri prvom koitusu (prvi seksualni odnos). Iza normalno oblikovane vulve i himena, nema vagine ili postoji samo plitki recesus.
Jedino se plastičnim operacijama (neoplastikom vagine) može omogućiti normalan seksualni život.

- Jednostrana aplazija (anomalija razvoja jednog Müllerovog kanala) - ukoliko ne dođe do razvoja jednog Müllerovog kanala, nastane asimetričan uterus (hemiuterus ili uterus unicornis unicollis). Takav uterus je jako laterovertiran, vretenastog je oblika i ima samo jedan jajovod. Druga polovina materice obično sasvim nedostaje.
Desi se da  na suprotnoj strani postoji rudimentirani deo uterusa, jajnik i jajovod (uterus bicornis unicollis cum cornu rudimentario). Rudimentirani rog je obično atretičan, a ako je šupalj i obložen endometrijumom, u njemu se može razviti hematometra i mada vrlo retko, ektopična trudnoća.

- Uterus didelphus, kod njega je došlo do razvoja i spajanja Milerovih kanala, ali je središna pregrada u kompletu ostala, tako da postoji dupla materica, dupli cervix i može da postoji dupla vagina u većoj ili manjoj dužini u zavisnosti da li je došlo do izvesne resorpcije na nivou urogenitalne prečage

- Uterus bicornis nastaje nepotpunim spajanjem Milerovih kanala pa u zavisnosti od toga koliko se oni nisu spojili, razlikuje se kompletno razdvajanje koje može da ide do unutrašnjeg materičnog ušća, parcijalno razvajanje kada se ono nalazi negde na sredini ili uterus arcuatus koji predstavlja najblaži oblik tog nespajanja.

-Uterus septus, gde je došlo do spajanja Milerovih kanala ali nje došlo do resorpcije bilo kompletne ili inkompletne. Ako postoji kompletna pregrada ona postoji do unutrašnjeg, po nekada i do spoljašnjeg materičnog ušća il inkompletna pregrada, koja deli materičnu šupljinu samo delimično.