Kako dobiti bebu, dečaka ili devojčiju?

Ukoliko zdrav mladi par ima odnos tačno na ovulaciju, šansa da žena zatrudni iznosi svega 20 posto. A šta ako su stariji od 40? I ako ne ide prirodnim putem? Koje medicinske metode postoje?

U najnormalnijim prirodnim uslovima plodnost žene je niska. To znači da ukoliko zdrav mladi par ima odnos tačno na ovulaciju, šansa da žena zatrudni je svega 20%. U žene starije od 40 godina ta je šansa 4-5%. I kad žena zatrudni, 50-60% tih trudnoća će završiti vrlo rano, takozvanom biohemijskom trudnoćom (trudnoćom kod koje je povišen hormon trudnoće u krvi, ali se trudnoća odmah prestane dalje razvijati i nivo ovog hormona pada).

Ukoliko se trudnoća nastavi dalje razvijati, šansa za rani spontani pobačaj (pre 12. nedelje trudnoće) je 10-15%. Nakon toga pobačaji su retki, i trudnoća obično završava rađanjem deteta u terminu.

Uzevši u obzir to, i činjenicu da postoji trend odlaganja rađanja prvog deteta, gotovo je 15% parova neplodno. Neplodnost se definiše kao nemogućnost začeća nakon jedne godine nezaštićenih odnosa. Glavni je uzrok, smatra se, odlaganje rađanja iza 30-te godine života.

Naravno, osim dobi, odlagnja rađanja, i niske plodnosti žene, postoje i objektivni uzroci neplodnosti te parovi koji prirodnim putem teško mogu ostvariti trudnoću. To su oštećenje jajovoda, teška endometrioza, loš nalaz spermograma, nepostojanje ovulacije, itd..

Reproduktivni ginekolog će u postupku obrade neplodnosti zatražiti minimalno sledeće nalaze: papa test ne stariji od godinu dana, ultrazvučni pregled, cervikalne briseve, nalaze hormona žene, i spermogram. Zavisno od ovih nalaza, možda će trebati i drugi.

Kada se utvrde uzroci neplodnosti, odabira se način lečenja. Uvek se nastoji koristiti najjednostavnija metoda.

Metode pomognute oplodnje koje se primjenjuju su:

Utvrđivanje ovulacije (u prirodnom ili stimulisanom ciklusu) i tempirani odnos

Ultrazvučno i ponekad hormonski (merenjem nivoa hormona u krvi) se prati razvoj folikula (struktura u jajniku koje sadrže jajne ćelije) i određuje vreme ovulacije i optimalan dan za odnos. Preduslov za ovu metodu su prohodni jajovodi, ali se u ranoj fazi lečenja neplodnosti ispitivanje prohodnosti jajovoda obično ne radi, ukoliko ne postoji sumnja na oštećenje jajovoda.

Inseminacija semenom partnera (AIH)

Preduslov za ovu jednostavnu metodu su prohodni jajovodi, što se može utvrditi ispitivanjem prohodnosti jajovoda rentgenskim snimkom (HSG – histerosalpingografija) ili ultrazvučnim pregledom (sono HSG). Za ispitivanje prohodnosti jajovoda potrebno je imati uredne cervikalne briseve. Ukoliko je neplodnost teža i planira se vantelesna oplodnja, nema smisla raditi ispitivanje prohodnosti jajovoda.

Vantelesna oplodnja (IVF) sa prenosom svežih ili smrznutih embriona

Metoda kod koje se iz jajnika žene aspiriraju jajne ćelije, koje se zatim u laboratoriju spajaju (inseminiraju) sa semenom partnera. Ukoliko dođe do oplodnje, najviše 2 ili 3 embriona se vraćaju u matericu. Ukoliko ih ima više, ostali se pokušaju zamrznuti te se vraćaju u sledećim ciklusima, ukoliko je prvi bio neuspešan.

Intracitoplazmatsko injiciranje spermatozoida (ICSI)

Metoda koja se koristi kod težih oblika muške neplodnosti. Nakon aspiracije jajnih ćelija, u njih se injicira jedan odabrani spermatozoid.

Postoje i druge metode (inseminacija semenom donora, kod teške muške neplodnosti; dobijanje uzorka semena aspiracijom testisa ili hirurški, kod teške muške neplodnosti; donacija jajne ćelije, kod prevremene menopauze u žene; surogat majčinstvo, kod ozbiljnih bolesti ili anomalija reproduktivnog sistema žene, itd).

Nekoliko je načina kojima se može doći do uspeha, odnosno rađanja zdravog deteta. To su:

  • Inseminacija ili IVF/ICSI u potpuno prirodnom ciklusu – može se raditi svaki mesec
  • Inseminacija ili IVF/ICSI u ciklusu sa blagom stimulacijom jajnika (2-6 jajnih ćelija) – može se raditi 4-5 puta godišnje
  • IVF/ICSI u ciklusu sa klasičnom stimulacijom jajnika (6-10 jajnih ćelija) – može se raditi 2-3 puta godišnje
Odabir postupka ponajviše zavisi od dužine trajanja neplodnosti, i dobi žene.

Uspešnost postupaka zavisi od puno faktora. Uopšteno, za inseminaciju i IVF/ICSI u prirodnom ciklusu iznosi oko 10-15%, za IVF/ICSI u ciklusu sa blagom stimulacijom 25-30%, a za IVF/ICSI u stimulisanom ciklusu 25-40% po jednom postupku. Međutim, kumulativna (zbirna) stopa uspešnosti, nakon par pokušaja, je uvek veća, i velika većina parova koji se odluče za veštačku oplodnju će nakon nekoliko pokušaja dobiti dete.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 2

  1. Irena 08.05.2009

    Iris, ne mislim da je tekst šovinistički, do skoro se nemogućnost imanje dece odnosila samo na problem ženskog reproduktivnog zdravlja, te nije nimalo čudno što se i medicina razvijala u tom smeru, otkrivanje i potencijalno lečenje ženkog steriliteta. O muškom sterilitetu tek počinju, bar po mom mišljenju, ozbiljnija medicinska istraživanja.


  2. Iris 28.04.2009

    Poštovani,
    Kakav je ovo šovinistički tekst? Šta sa situacijom kada žena ima 30, a muškarac 40 i potpuno je neplodan (nedovoljno pokretni nedovoljno brojni spermatozoidi)? S kojim pravom teret neplodnosti svaljujete po inerciji na ženu. Kad par ima problem sa muškim sterilitetom opet je svo opterećenje na ženi-hormoni, dodavanje hormona, folikulometrija, hsg, cervikalni i vaginalni brisevi, bezbrojni pregledi...
    Kako Vas nije sramota?


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde