Ljudski
mozak opskrbljen je mehanizmom koji mu omogućuje da svesno izbriše
traumatizirajuća sećanja, tvrde autori studije objavljene u Sjedinjenim
Državama i navode da ta metoda otvara put za nov pristup lečenju
depresije i anksioznosti. Takvom se metodom traumatizirajuća iskustva
mogu naučiti izbrisati, za razliku od metode koja traume briše
uzimanjem leka, o čemu su početkom maja izvestili naučnici s Harvarda i
jednog kanadskog univerziteta. "Pokazali smo da pojedinci imaju
sposobnost naučiti selektivno brisati loše uspomene iz pamćenja",
pojašnjava Brendan Depue, jedan od autora studije objavljene u
američkom časopisu Science. "Mislimo da smo pronašli neuronske
mehanizme tog fenomena i nadamo se da će to otkriće, kao i buduća
istraživanja voditi ka novim terapeutskim pristupima i lekovima koji će
omogućiti da se leči celina emocionalnih poremećaja", objasnio je
Depue. On je naveo primer fobije, opsesivna ponašanja ili stanja stresa
izazvana traumatskim iskustvom. Tokom razdoblja obuke učesnici
ispitivanja morali su pamtiti po 40 pari slika emocionalno "neutralnog"
ljudskog lica uz koje je bila pridružen snimak uznemirujuće scene,
primera radi fotografija ranjenog vojnika, električna stolica ili
saobraćajna nesreća. Ispitanici su potom bili podvrgnuti vežbi kako bi
odredili jesu li se pri pogledu na "neutralnu sliku" mogli setiti ili
svesno zaboraviti traumatizirajuću scenu pridruženu ljudskom licu.
Njihov je mozak bio posmatran, sniman magnetnom rezonancom, što
omogućuje da se funkcionisanje organa vizuelizuje u stvarnom vremenu.
Prema lekarima, proces potiskivanja sećanja odvija se u predfrontalnom
korteksu, koji se smatra "centrom za kontrolu misli". Početkom maja
časopis LiveScience objavio je da istraživači s Harvarda i Univerziteta
McGill u Montrealu istražuju lek Propranolol, koji blokira ili briše
loša sećanja. Taj lek, koji izaziva svojevrsnu "provociranu amneziju",
deluje biohemijski blokirajući ili potpuno brišući traume iz sećanja,
testiran je na grupu od 19 pacijenata, žrtava silovanja ili drugih
trauma.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde