Holandski naučnici su otkrili lekove koji, po svoj prilici, brišu bolne
uspomene iz sećanja pacijenata. Ovaj tretman bi, u teoriji, trebalo da
se primenjuje u lečenju osoba koje pate od posttraumatskog stresa, i
ljudi kojima mučna sećanja život čine neizdrživim, prenosi "Dejli mejl"
(Daily Mail).
Ipak, britanski stručnjaci kažu da ovo otkriće pokreće niz uznemirujućih etičkih pitanja, a suština problema leži u činjenici da su uspomene važan deo ličnosti svakog čoveka.
Takođe, nameće se i problem psiholoških posledica uzimanja takvog leka, s obzirom na činjenicu da ljudi, između ostalog, uče i iz iskustva.
"Brisanje loših sećanja nije isto što i uklanjanje problematičnog mladeža. To bi promenilo identitet pacijenta, s obzirom na to da su uspomene važan činilac ličnosti svakog pojedinca", kaže dr Danijel Sokol, profesor medicinske etike na Sent Džordž fakultetu Univerziteta u Londonu.
Dr Sokol ipak dodaje da bi takav postupak u nekim slučajevima mogao imati pozitivan učinak na opšte stanje pacijenta, ali da je neophodno pre svega utvrditi kakve bi posledice primena leka mogla da ima na pojedinca, društvo i naš osećaj humanosti.
Holandski naučnici tvrde da su uspeli da "izbrišu" loša sećanja koristeći lekove koji se obično prepisuju pacijentima koji boluju od srčanih bolesti. Eksperimentišući na životinjama otkrili su da ta vrsta lekova može da promeni percepciju koju mozak stvara o traumatičnim događajima.
U poslednjoj studiji Holanđani su otišli i korak dalje, u istraživanje su uključili 60 muškaraca i žena kojima su pokazivali fotografije paukova, što je bilo praćeno blagim elektrošokovima, čime je stvorena "zastrašujuća" situacija.
Sledećeg dana ispitanici su podeljeni u dve grupe. Prvoj grupi su pre ponovnog pokazivanja slika paukova podeljene "prave" tablete, dok je druga grupa dobila placebo.
Rezultati ispitivanja pokazali su da je grupa ispitanika koji su dobili prave lekove pri ponovnom izlaganju slika pokazivala znatno manji strah. Ispostavilo se, dakle, da su ti lekovi onemogućili mozgu da ponavlja prethodna loša sećanja.
U teoriji, dakle, ovi lekovi bi mogli da "izbrišu" traumatična sećanja iz prethodnih životnih iskustava, pitanje je samo da li bi to, dugoročno gledano, imalo zaista samo pozitivne efekte na pacijente, a tako moćan medikament, nažalost, otvorio bi i brojne mogućnosti zloupotreba.
Ipak, britanski stručnjaci kažu da ovo otkriće pokreće niz uznemirujućih etičkih pitanja, a suština problema leži u činjenici da su uspomene važan deo ličnosti svakog čoveka.
Takođe, nameće se i problem psiholoških posledica uzimanja takvog leka, s obzirom na činjenicu da ljudi, između ostalog, uče i iz iskustva.
"Brisanje loših sećanja nije isto što i uklanjanje problematičnog mladeža. To bi promenilo identitet pacijenta, s obzirom na to da su uspomene važan činilac ličnosti svakog pojedinca", kaže dr Danijel Sokol, profesor medicinske etike na Sent Džordž fakultetu Univerziteta u Londonu.
Dr Sokol ipak dodaje da bi takav postupak u nekim slučajevima mogao imati pozitivan učinak na opšte stanje pacijenta, ali da je neophodno pre svega utvrditi kakve bi posledice primena leka mogla da ima na pojedinca, društvo i naš osećaj humanosti.
Holandski naučnici tvrde da su uspeli da "izbrišu" loša sećanja koristeći lekove koji se obično prepisuju pacijentima koji boluju od srčanih bolesti. Eksperimentišući na životinjama otkrili su da ta vrsta lekova može da promeni percepciju koju mozak stvara o traumatičnim događajima.
U poslednjoj studiji Holanđani su otišli i korak dalje, u istraživanje su uključili 60 muškaraca i žena kojima su pokazivali fotografije paukova, što je bilo praćeno blagim elektrošokovima, čime je stvorena "zastrašujuća" situacija.
Sledećeg dana ispitanici su podeljeni u dve grupe. Prvoj grupi su pre ponovnog pokazivanja slika paukova podeljene "prave" tablete, dok je druga grupa dobila placebo.
Rezultati ispitivanja pokazali su da je grupa ispitanika koji su dobili prave lekove pri ponovnom izlaganju slika pokazivala znatno manji strah. Ispostavilo se, dakle, da su ti lekovi onemogućili mozgu da ponavlja prethodna loša sećanja.
U teoriji, dakle, ovi lekovi bi mogli da "izbrišu" traumatična sećanja iz prethodnih životnih iskustava, pitanje je samo da li bi to, dugoročno gledano, imalo zaista samo pozitivne efekte na pacijente, a tako moćan medikament, nažalost, otvorio bi i brojne mogućnosti zloupotreba.
