Ukoliko pođemo od utvrđene, važne, uloge azot monoksida (NO) u održanju homeostaze vaskularnog tonusa, logično je pretpostaviti da supstancije koje imaju sposobnost oslobađanja ovog molekula, mogu biti korisne u pokušaju popravljanja nastale difunkcije endotela. Nitrovazodilatotori (organski nitrati i natrijum nitroprusid) se u terapiji koronarne arterijske bolesti i hipertenzije upotrebljavaju više od jednog veka.
Kako deluju organski nitrati?
Organski nitrati deluju direktno na vaskularni zid, jer posle enzimske denitracije oslobađaju NO, pa se pretpostavilo da bi mogli protektivno delovati i u prevenciji endotelne disfunkcije. Iako su neki stariji radovi to zaista i potvrđivali, danas se ne može sa sigurnošću govoriti o važnijoj ulozi organskih nitrata u terapiji disfunkcije endotela. Verovatno objašnjenje za ovo leži u činjenici da terapija nitratima uglavnom traje samo 4-6 nedelja, što je ipak kratak period za mogući inhibitorni uticaj na progresiju ateroskleroze. Drugi lekovi se ipak upotrebljavaju duže vremena, pa ostaje otvoreno pitanje da li primena organskih nitrata u ovako kratkom vremenu može odložiti razvoj ateroskleroze i pomoći u tretmanu disfunkcije endotela. Njihovu upotrebu, osim, toga, prati i pojava neželjenih hemodinamskih efekata i brz razvoj tolerancije.
Rezultati više eksperimentalnih radova izvedenih na životinjama pokazuju da se dugo-delujući organski nitrat, pentaeritritol tetranitrat, izgleda, bar delimično, po farmakološkim osobinama razlikuje od ostalih predstavnika ove grupe. Za njega je pokazano da osim što ima antioksidantno svojstvo, kod ljudi dovodi i do vazodilatacije bez pojave tolerancije i da prevenira endotelnu disfunkciju. Antiaterogeno dejstvo ovog leka je pokazano i na životinjskim modelima hiperholesterolemije. Iako tačan vazoprotektivni mehanizam dejstva ovog leka ostaje relativno nejasan, smatra se da se ovo dejstvo odvija zahvaljujući angažovanju specifičnih odbrambenih antioksidantnih proteina kakvi su, na primer, hemoksigenaza 1 ili feritin. Za razliku od njega, izosorbid dinitrat nema sposobnost da na ovakav način zaštiti endotel od oksidativnih oštećenja. Smatra se da upravo zahvaljujući razvoju oksidativnog stresa i dolazi do pojave tolerancije na izosorbid dinitrat. Ovo se, međutim, ne dešava posle primene pentaeritritol tetranitrata. Ostaje da se u dobro planiranim kliničkim studijama razmotri eventualna terapijska primena pentaeritritol tetranitrat u popravljanju disfunkcije endotela kod specifičnih kliničkih stanja.
S-nitrozotioli
Drugu grupu direktnih NO donora čine S-nitrozotioli, jedinjenja koja nastaju povezivanjem ovog molekula sa tiolnim ili cisteinskim lancima proteina. Oni su relativno stabilni cirkulišući NO donori, koji stimulišu vazodilataciju, preveniraju agregaciju trombocita i oštećenja nastala u ishemiji/reperfuziji. Iako ima dosta rezultata koji pokazuju da ova jedinjenja, naročito S-nitrozo-albumin, mogu modulisati odgovor vaskularnog zida na izazvano lokalno oštećenje, njihova rutinska upotreba nije zaživela. Slična je situacija i sa NONO-atima. U poslednjih nekoliko godina se posebno razmatrala moguća upoterba S-nitrozotiola u lečenju izolovane sistolne hipertenzije. Smatra se da je ovaj oblik hipertenzije posledica smanjene kontraktilnosti mišićnog sloja velikih arterija (arterial stiffness), do koje dolazi pod uticajem velikog broja faktora rizika (pušenje, dijabetes mellitus, hiperholesterolemija, starenje).
Koliko su klasični lekovi efikasni?
Upotreba "klasičnih" antihipertenziva (Ca antagonisti, tiazidni diuretici) u ovoj kliničkoj situacji dovodi do pada i dijastolnog krvnog pritiska, što rezultira mnogobrojnim neželjenim dejstima i nezadovoljavajućim kliničkim odgovorom. Neke kliničke studije su pokazale da lekovi koji selektivno deluju na velike arterije ovde mogu biti od pomoći (SHEP; Systolic Hypertension in the Elderly.
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde