Danas, 4. marta, obeležavamo Svetski dan gojaznosti s ciljem dizanja svesti o uzrocima i promocije praktičnih rešenja za okončanje pandemije gojaznosti.
Gojaznost nije samo problem estetske prirode, već je uzrok i mnogih zdravstvenih tegoba sa kojima se ljudi suočavaju, kao što je dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti, hipertenzija, moždani udar i određeni oblici karcinoma.
Svestska zdravstvena organizacija karakteriše gojaznost kao prekomernu i abnormalnu akumulaciju masnoća u telu koja može ugroziti zdravlje. Takođe, naglašava da godišnje oko 4 miliona ljudi na globalnom nivou umre od komplikacija nastalih kao posledica gojaznosti. Po podacima SZO, 30% svetske populacije ima prekomernu težinu, dok je čak 18% gojazno.
Iako na razvijanje gojaznosti utiču genetički, fiziološki i spoljni faktori (kao što je uzimanje određenih lekova), do iste dolazi kada osoba u kontinuitetu unosi više kalorija nego što ih može potrošiti. Višak energije u telu se skladišti u vidu masnoće, koja akumulirajući se, izaziva niz problema. Ono što takođe doprinosi ovoj bolesti je sedentarni način savremenog čoveka. Većina poslova danas ne zahteva visok nivo fizičke aktivnosti, stoga čovek u modernom društvu provodi dosta vremena u sedećem i neaktivnom položaju.
Dobra vest je da se gojaznost može sanirati i preduhitriti uvođenjem fizičke aktivnosti u svakodnevni život, kao i uvođenjem zdravih navika u ishranu kao što su:
- Smanjenje konzumacije alkoholnih i zaslađenih pića;
- Smanjenje konzumacije brze i nutritivno prazne hrane;
- Povećanje unošenja vlakana i hrane bogate nutrijentima, kao i niskokalorične hrane velikog volumena;
- Saradnja sa lekarom koji će voditi proces mršavljenja i sagledati celokupno stanje organizma.
Ono što takođe umnogome može pomoći smanjenju gojaznosti je adekvatno lečenje već postojaćih oboljenja i uveđenje adekvatne terapije koja neće povećati apetiti i narušiti metaboličku homeostazu čoveka.
