Priroda seksualnosti i lečenje seksualnih poremećaja

Seksualnost kontroliše samu sebe!

Zašto je to tako. Odgovor je jednostavan. Postoji snažna filogenetska kontrola seksualnosli zbog njenog značaja u reprodukciji. Seksualnost, dakle kontroliše samu sebe! Evo dokaza!

• Ulogu seksualnosti u životu i društvu pojedinca ne treba posebno naglašavati. Zastupljena je obilno u nauci, kulturi, sportu i, posebno, biznisu.(Cinici bi rekli da je u najmanjoj meri ima u krevetu.) Za seksualnost jc primenljiva fraza koja se koristi za i fudbal. "Najvažnija sporedna stvar na svetu". Dobro je poznato da za pojedine teoretičare nije bila sporedna. Frojd je represiji seksualnost pripisivao značenje opstanka ali i nevoljnosti civilizacije. Herber Markuze i Viljem Rajb su tvrdili sasvim nešto drugo. Tvrdili su da blokada seksualnosti, održava ne civilizaciju nego pojedine društvene sisteme kao što je kapitalizam, jer se blokadom seksualnosti čoveka višak seksualne energije pretvara u rad a ovaj u profit. Ali da navedemo još jednostavniji primer. Fudbalere su ranije pred utakmicu držali dva pa i više dana dana u karantinu. Pretpostavka je bila da seksualno "ispraznjeni" neće iskazivati dovoljno energije i agresivnost u igri. Ispostavilo se da je pretpostavka pogrešna. Danas im neposredno pred utakmicu, dopustaju da spavaju sa svojim ženama, ljubavnicama ili devojkama. Nije mi poznato sta rade u krevetu, ali na terenu nisu loši. Nalazim da je reč o mistifikaciji seksualnosti i seksualnog nagona. Nije reč političkoj ili nekoj drugoj manipulaciji. Mistifikovanje zbog nepoznavanja suštine "seksualnog nagona". Mistifikovanje, dakle, zbog proste činjenice što je reč o hipotetičkom kompleksu, odnosno što njegova direktna opservacija nije moguća. Zato je i u nauci tumačen kao neka vrsta "homo dupleksa" ili "homunkulus" koji može da se maskira, konvertuje, sublimira i ko zna kakvim sve gadostima nije obdaren.

• Etolozi su istraživajući zakone filogeneze pokazali dve bitne stvari. Prvo pokazali su, da se nagoni i mozak, sa filogenetske tačke gledišta, razvijaju paralelno, i drugo da je seksualni nagon ustvari samo potencijal za akciju. Organizam traga za određenim dražima koji će opustiti ovaj potencijal i on je nazvan tzv." Urođeno i opuštajući mehanizam" ili skraćeno IRM. (eng. innate realising mechanism")

• Traganje za tim dražima odnosno ono što nazivamo seksualnim nagonom sledi obrazac koji se naziva "fiksirani akcioni uzorak ponašanja skraćeno nazvan FAP (eng."Tixed action patern"). Što je životinjska vrsta više razvijeijenija ovaj obrazac ponašanja je manje fiksiran. To zapravo odražava bitnu razliku onoga što se u staroj terminologiji nazivalo "instiktom" ili "nagonom". Međutim, i u jednom i u drugom slučaju svrha tog ponašanja je reprodukcija. (Primer: neke ribe i ptice pare se samo sa ribama i pticama koje su obojene tačno određenim simbolnim znacima.)

• Paralelan razvoj nagona i mozga čini da već kod tzv. socijalnih životinja seksualni nagon osim reprodukcije ima elemente i primarne komunikacije u vidu nadređivanja i podređivanja. (Primer sa majmunom. Mužjak prilazi ženki odpozadi, ali je veoma bitna kooperacija ženke da bi se akt obavio. Ženka osim što je u podređenom mora i da zauzme odgovarajući položaj i da "pridržava" raširenim nogama i rukama mužjaka". Inače od "seksa" nema ništa. Interesantno je da majmuni dugo zatvoreni u zoološkim vrtovima kopuliraju "face to face".(Cinici bi rekli da to delimično menja Darvinovu teoriju u smislu da je čovek nastao od majmuna kome je uskraćena sloboda). Filogentske uticaje ovog tipa nalazimo i u ljudskom seksualnom ponašanju. Najzastupljeniji koitalni položaj kod ljudi jeste 'misionarski položaj". Nista čudno. Reč je o položaju koji je najpogodniji za koncepciju.

• Kod ljudi osim primarne komunikacije u smislu nadređivanja i podređivanja ("Fuck you") seksualni akt obuhvata i prenošenje finih emotivnih ali i negativnih poruka (instrumentalizacija seksa).

• Bez obzira na razvoj mozga koji je omogućio da seks kod čoveka nije isključivo vrsta ponašanja koja sledi "fiksirani akcioni potencijal" reprodukcija ostaje centralna stvar koja utiče kako na razlike u seksualnom ponašanju žene i muškaraca tako i na ispoljavanje normalnog i poremećenog seksualnog ponašanja. Reprodukcija je suviše bitan proces u održavanju vrste da bi se prepustila sama sebi. Ovde imamo problem i smisao društvene, a u tom sklopu, posebno, religiozne kontrole seksualnosti. S druge strane, seksualnost sama sebe kontroliše što je vidljivo iz masovnog eksperimenta pod nazivom "seksualna revolucija" koja je promenila stavove prema seksualnosti da bi bazični obrasci seksualnog ponašanja ostali nepromenjeni. (Metaibrasa Afroditom i Panom pokazuje u kojoj je meri reprodukcija primarni fenomen prirode a izbor partnera i zadovoljstvo, ljubav i ostale stvari sekundaran fenomen. Ružni bog Pan udvara se Afroditi. Ova mu preti sankdalom, ali se bog Eros zaverenički smeje. Boga Erosa nije briga da li natprirodna bića estetski odgovaraju jedan drugom. Njemu je bitan porod.

• Pogledajmo kako se kao u ogledalu ogledaju utcaji filogeneze na dva uočljiva oblika seksualnog ponašanja muškaraca i žena: ejakulaciju, odnosno klimaks muškaraca i orgazam žene. (Jedan broj autora misli da i žene ejakuliraju. Čemu bi to služilo. Najpre o orgazmičkom paradoksu kod žena. Podaci seksualnih istraživanja na različitim stranama sveta pokazuju da samo 20% (a mozda i manje) žena u punoj seksualnoj snazi dozivljava orgazam koitalnim putem. Obzirom na ubikvitarnost ovog fenomena očigledno je da pojava nije slučajna ispod nje lezi neki fundamentalni razlog. Na ovsnovu ovog zapažanja pretpostavilo se da koitalni orgazam žene u punoj seksualnoj stazi nekim mehanizmom ometa reprodukciju. Takvu pretpostavku su, na primer, postavili Masters i Johnsonov; pioniri na polju istraživanja fiziologije seksualnosti. Naša pretpostavka jeste da je razlog dublji i da je priroda, jednostavno, većini žena u punoj snazi za rađanje uskratila zadovoljstvo koitalnog orgazma da rađanje ne bi povezivala sa zadovoljstvom. Reprodukcija ne sme da bude uslovljena bilo čime. Dokaz za to je činjenice da i silovane žene ostaju trudne. S druge strane, preko 90% žena svih uzrasta doživljava orgazam klitorisnom stimulacijom. Nema slučajnosti! Svaka prijatna stimulacija podiže nivo seksualnog arousala i olakšava ulaženje u seksualnu igru. Sa godinama žene, stvar se menja. Žene koje su prešle seksualni zenit u većem broju od mlađih žena doživljavaju orgazam. Takva situacija pripisuje se njihovom iskustvu. Nije netačno da su ove žene zrelije, iskusnije i da su "izgubile svaki stid", ali centralni mehanizam ovde je opet povezan sa reprodukcijom.

• Kako stvar stoji sa muškarcima? Isto to, samo malo drugačije. Prosečno vreme ejakulacije muškaraca od započinjanja koitusa proteže se na "bednih" 2 do 5 min. (Iskusniji muškarci ovo vreme produžavaju ustanovljenim "refleksom kočenja") Ako uzmemo da je 15 min. prosečno vreme pripreme žene da zadovoljavajuće lubricirana pristupi seksualnoj igri, primećujemo da je biologija opet zapostavila zadovoljstvo na račun reprodukcije. Koje, onda, kriterijume treba postaviti za dijagnostiku preveremene ejakulacije muškarca? I muškarci, pod uticajem filogenetskog nasleđa imaju sopstveni paradoks. Nazvali bi ga "erekcionim paradoksom". Reč je o mladim muškarcima u punoj seksualnoj snazi, koji u većem broju od zrelijih muškaraca pate od privremenih, psihološki uzrokovanih erektilnih poremećaja. Priroda toga poremećaja nalazi se u mehanizmu uslovljavanja (traumatskim i kognitivnim putem!) straha od neuspeha. Da li tome ne leži neka osnova prirodne selekcije. Labilni, odnosno neuroticni muškarci, dok ne ojacaju privremeno ispadaju iz igre!

• lnteresantno je kako i u kulturnim uslovima prepoznajemo filogenetske uticaje. Sankcionisanje veza između mlađeg muškarca i starije žene, i blagonaklono gledanje na vezu starijeg muškarca i mlađe žene je tipičan primer. Preko 60% muškaraca starijih od 60 godina je u stanju da "napravi" porod. S druge strane, sve žene posle klimaksa nisu sposobne da rađaju.

• Religiozna kontrola seksualnosti i masovni eksperiment pod nazivom "seksualna revolucija" bacaju dalje svetlo na biološku kontrolu seksualnosti. "Religija je stavila kap otrova u casu Erosa" rekao je Niče. Preko 200 godina religija uspešno kontroliše seksualnost i ne samo kod ortodoksnih vernika. Da li bi imala tu moć da je ne olakšava filogenelska kontrola. Zadovoljstvo ljudi se teško kontroliše! U kojoj meri je jaka ta kontrola govori ishod revolucije na zalasku. Seksualne revolucije! Istraživanja su pokazala da je seksualna revolucija promenila stavove ljudi o seksualnosti. Sa manje skepse i zle volje se gleda na seksualnost mladih, predbračne veze i prevare u braku. Seksualni stavovi nisu isto što i seksualno ponašanje. Prosecno vreme gubljenja nevinosti i muskaraca i žena ostalo je uglavnom isto. Frekvencija koitusa, takođe. Anorgazmičke žene zbog promene "psihološke klime" nisu postale orgazmičke.

• Ukazali smo na neke osnovne činjenice povezane sa prirodom seksualnosti. Lečenje seksualnih poremećaja baš zbog tih razloga nije jednostavno.