Strategije vezane za ishranu obećavaju u smanjenju rizika od dijabetesa

Jedno je naći strategiju koja funkcioniše u laboratoriji, ali je nešto sasvim drugo dokazati da je uspešna i u realnom svetu. Pre deset godina, istraživači sa Nacionalnog instituta za zdravlje dospeli su na naslovne strane kada su objavili rezultate Programa za prevenciju dijabetesa (DPP). Ova studija, koja je sprovedena da bi se uporedili efekti ishrane i rekreacije sa najboljim lekovima za kontrolu hroničnih bolesti, dala je iznenađujuće rezultate – ishrana i rekreacija su bolje od najboljih lekova koje su naučnici razvili da zaštite one koji su pod najvećim rizikom od dijabetesa. 

Iako ohrabrujući, rezultati ove studije se veoma teško sprovode u svakodnevnom životu s obzirom da se stil života ubrzano menja. Za pacijente je prevelik izazov da se drže programa ishrane i rekreacije, a i kada to čine, njihova motivacija najčešće opada posle šest meseci.

Međutim, ovi rezultati – grupa koja je sprovodila program ishrane i rekreacije smanjila je rizik od dijabetesa za 58 odsto u odnosu na grupu koja je koristila lekove – bili su suviše značajni da bi bili zanemareni. DPP se oslonio na intenzivan i individualan rad sa trenerima da bi se pacijentima pomoglo da se drže režima ishrane i vežbanja. Kako bi ove stategije razvijene u okviru DPP-a mogle da se prilagode funkcionisanju u realnom svetu, gde lični nutricionisti i treneri nisu uvek dostupni?

Za ovu temu se zainteresovala dr Jun Ma, istraživač-saradnik Instituta za istraživanje Zdravstvene fondacije u Palo Altu i profesor-konsultant na Stanford univerzitetu. Kao lekar primarne zdravstvene nege, kaže ona, "znamo da je velikom broju pacijenata potreban ovakav pristup. Jednostavno nemamo dovoljno ljudi i resursa za pristup kakav je primenjen u DPP-u. Ovo je mene i moje saradnike motivisalo da nađemo praktične načine za realniju primenu principa DPP-a".

Grupni balans životnog stila

Ma je udružila snage sa naučnicima sa Univerziteta u Pitsburgu koji su učestvovali u državnoj DPP studiji i već se bavili ovom temom. Oni su razvili Grupni balans životnog stila, program zasnovan na DPP-u koji su testirali u okviru grupe i u kućnom okruženju. Ovaj 12-onedeljni program obuhvatao je ili nedeljne direktne sesije sa registrovanim dijetetičarom i instruktorom fitnesa u okviru grupe, gde su učesnici učili i razgovarali o zdravoj ishrani i tehnikama vežbanja, ili samo-motivacioni program na osnovu DVD-a koji su učesnike učili sličnim tehnikama zdravog života. Ma je koristila isti program i DVD u svojoj studiji koja je obuhvatila 241 osobu sa pre-dijabetesom, ali je za samo-motivacionu grupu dodala onlajn i savetovanje putem mejlova.

Nakon tri meseca intenzivnih treninga i godinu dana sesija, grupa sa trenerom je izgubila oko 6,36 kilograma u proseku, dok je DVD grupa oslabila oko 4,5 kilograma; kontrolna grupa, koja dobijala redovnu zdravstvenu negu ali bez specifičnih ciljeva za gubitak telesne težine oslabila je samo 2,27 kilograma. 37 procenata osoba sa trenerom je ostvarila cilj DPP-a i izgubila 7 odsto početne telesne težine, u poređenju sa 36 odsto onih koji su koristili DVD i samo 14 odsto u kontrolnoj grupi.

Ovi rezultati potvrđuju da nove strategije koje pomažu ljudima pod rizikom da kontrolišu ili čak eliminišu simptome mogu biti jednako uspešne, ako ne i više u nekim slučajevima, od trenutnodostupnih pristupa. "Želela bih da podstaknem nacionalne inicijative da se razmotre alternativni načini smanjenja rizika od dijabetesa, kao što su oni koje smo mi testirali", kaže Ma. "Na osnovu dokaza, direktan pristup ima najjači efekat, ali sve više podataka govori u prilog alternativnim strategijama kao što su putem DVD-ja ili interneta. S obzirom na broj ljudi izloženih riziku od dijabetesa i srčanih bolesti, potrebno je da nađemo funkcionalne i održive načine da dopremo do njih."

Ma kaže da su ona i njene kolege s namerom testirali strategije kao što su podsetnici putem mejla, onlajn savetovanje i samoinicijativne DVD sesije zato što se one oslanjaju na već postojeći resurs i ne zahtevaju velika ulaganja u infrastrukturu. Iako je studija pratila učesnike samo 15 meseci, Ma kaže da nastavak istraživanja takvih alternativnih strategija može da dovede do metoda koje su još dugotrajnije i podstiču još veće pridržavanje u budućnosti. "Dugotrajniji efekat i uspeh su nešto što privlači veliku pažnju istraživača", kaže ona. A rezultati govore da za to postoji dobar razlog.