Nakon preživljenog događaja koji je izazvao osećaj straha, još uvek ostaje dovoljno vremena za oporavak, (da ne ostane trauma), a taj period naučnici nazivaju "prozor rekonsolidacije" - vremenski ograničen period kada se stvari još mogu promeniti sa lošeg na dobro.
Tim naučnika sa Univerziteta New York uspeo je efikasno neutralizovati strahom prožeta sećanja delujući 6 sati nakon nemilog događaja.
Naučnici se nadaju da bi njihov rad mogao da pomogne onima koji pate od poremećaja poput PTSP-a ( posttraumatski stres sindrom).
Tokom istraživanja, dobrovoljci uključeni u program, prikopčani su na elektrode, a zatim je svakog puta nakon pokazivanja određene fotografije pušten elektrošok. Kod volontera se prirodno razvio strah od ove fotografije. Dan kasnije, naučnici su pokušali izbrisati ovaj strah. Nakon pokazivanja iste fotografije nije sledio elektrošok.
Ustanovili su da ova metoda deluje ali samo ako su se dobrovoljci prvo podsetili neugodne situacije koju su doživeli prethodnog dana i to ne kasnije od 6 sati nakon samog događaja. Dobrovoljci su izbrisali strah od specifične fotografije koje su se bojali dan ranije, a naučnici su zaključili da ljudi treba da shvate da nas pri takvim situacijama plaši sećanje, a ne trenutna realnost oko nas.
Voditeljka istraživanja dr Elizabeth Phelps sa Univerziteta New York rekla je: "Vreme u kojem se sprovodi terapija straha ima značajniju ulogu nego što smo to ranije mislili. Naša memorija reflektuje naše poslednje sećanje stresnog događaja, a ne prvobitne situacije. Naši rezultati sugerišu da je naturalistički pristup daleko efektniji u rešavanju emocionalne memorije nego lečenje medikamentima."
Profesorka Anke Ehlers, stručnjak na području PTSP-a na londonskom Institutu za psihijatriju rekla je sledeće: "Pričanje o traumatskom sećanju zaista može da pomogne pacijntu. Ovo je uobičajeni element terapije. Ljudi treba da shvate da nas plaši sećanje, a ne trenutna realnost."
Naučnici u ovom projektu ističu i to da je važno trauma ne ponavljati već je što pre razrešiti ovom novom metodom.
Imam problem, imam jak strah sa kojim se već borim 16 godina a toliko dugo jer kad se to desilo imao sam 14 i mini nisu bili svesni situacije i olako svatili sve kao klinac sam stao na iglu od narkomana sva sreća nisam se ubo na nju od tad kreću košmari stalno sanjam igle ne mogu na ulicu da izadjem kao čovek stalno gledam gde stajem i vraćam se da proverim na šta sam stao nemam strah od igle kao igle nego šta ako je korstio narkoman pozitivan na hiv i hrp a b c i ja se sad nabodem na to ne mogu normalno da funkcionišem krenuo sam kod jedne devojke žene na terapiju psiholog je al meni ništa nije bolje samo kad bi znao da kad bi se nabo na tu iglu od narkoamna da mi neće biti ništa i da se neću zaraziti život bi mi bio puno lepši imam 30 godina i divnu zenu pored sebe posao iz snova al taj strah me jede uništava me i ne znam koliko ću još moći da živim sa ovim.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde