Pomak u lečenju Daunovog sindroma

Mentalne funkcije nerazvijene zbog hromozomskog poremećaja mogu se poboljšati stimulacijom hormona stresa - noradrenalin.

Istraživanje sprovedeno na miševima pokazalo je napredak u kontekstualnom učenju uprkos nastavljenoj degeneraciji neurona.

Stimulacijom noradrenalina, neurotransmitera koji omogućava komunikaciju među nervnim ćelijama, mogu se poboljšati mentalne funkcije narazvijene u slučajevima Daunovog sindroma, pokazalo je jedno američko istraživanje sprovedeno na miševima.

Miševi su bili genetski modifikovani kako bi bili slični deci kod koje je dijagnostikovan Daunov sindrom, hromozomskim poremećajem stručnog naziva trizomija 21, objavljeno je u američkom naučnom časopisu „Sajens translejšenal medisin" (Science Translational Medecine).

Iako je ispod moždane kore miševa nastavljena degeneracija neurona, naučnici su uspeli da učine te male glodare sposobnim za kontekstualno učenje.

Prema rečima koautora istraživanja i jednog od vodećih američkih stručnjaka za trizomiju doktora Vilijama Moblija, učenje u trizomija21takvim slučajevima moguće je zahvaljujući supstanci L-DOPS, sličnoj noradrenalinu.

Potrebno je još dokazati da ti neuroni imaju ulogu i u učenju kod ljudi, istakao je dr Mobli, koji je i profesor neurologije na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu.
Poznato je ista grupa neurona „pogođena" i kod drugih ljudskih neurodegenerativnih oboljenja kao što je Alchajmerova bolest.

Trizomija je odstupanje od normalnog broja hromozoma pri kojoj se u diploidnoj telesnoj ćeliji umesto para nalaze tri pojedinačna hromozoma, što se ispoljava kao određeno oboljenje.

Najčešće trizomije telesnih hromozoma kod ljudi izazivaju Daunov, Patauov i Edvardsov sindrom.
Rezultati ovog istraživanja mogli bi da otvore put razvoju novih terapija u lečenju trizomije kod ljudi.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. mila ivezic 26.04.2011

    Mozda ovo nema veze sa prerhodnim tekstom ali smatram da bi zdravstvo moralo da razmislja o posebno m pristupu lecenja osoba sa daunovim sindromom. Ovo se odnosi na ophodenje prema njima (medicinski tretmani ostaju) . Ove osobe su isuvise vezane za svoje najblize i rezultati lecenja bi bili mnogo bolji kad bi se omogucilo njihovo prisustvo bilo u sterilnim ili nesterlinim uslovima bolnica. Lekari moraju da poznaju psihu daunovog sinroma i prema njima nemogu da se ponasaju kao prema ostalom stanovnistvu.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde