Oboljenje koje se često javlja kao posledica pušenja cigareta ili aerozagađenja, hronična opstruktivna bolest pluća, prema procenama stručnjaka, za desetak godina mogla bi da postane treći uzročnik smrti i najveći uzročnik invaliditeta u svetu.
Od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), kako se procenjuje, u Evropi pati četiri do 6% populacije, navode stručnjaci, povodom 18. novembra - Svetskog dana borbe protiv te bolesti.
Stručnjaci pretpostavljaju da će HOBP 2020. godine biti treći uzročnik smrti u svetu i najveći uzročnik invaliditeta - posle ishemijske bolesti srca, depresije, saobraćajnih nesreća i kardiovaskularnih oboljenja.
To je bolest koju karakteriše ograničen protok vazduha u disajnim putevima i često je posledica pušenja ili aerozagađenja.
Glavni simptomi su kašalj, nedostatak daha, „zarobljavanje" vazduha u plućima, nemogućnost obavljanja svakodnevnih poslova.
Među preventivnim merama prestanak pušenja je označen kao najvažniji, odnosno da mladi ne počinju da puše kako ne bi došlo do razvoja bolesti.
"Budući da je duvanski dim kiseo, to je kao da na ranicu na koži, stalno umesto leka, stavljamo neku kiselinu, istakla je doktorka Zorica Plavšić.
Prema njenim rečima, svaka hronična bolest smanjuje imunitet organizma, pa je tako i hronična opstruktivna bolest pluća faktor rizika za nastanak bakterijske, bilo virusne infekcije novog gripa.
Pacijenti često vrlo kasno postanu svesni ove bolesti pluća, ali uz pomoć lekova mogu da vode normalan život i spreče dalje oštećenje pluća. HOBP se sada efikasno leči, a u svetu postoje jasno definisane smernice za terapiju ove bolesti koje se i kod nas poštuju i primenjuju.
Prema procenama stručnjaka, u Srbiji ima oko 300.000 obolelih od HOBP-a.
Od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), kako se procenjuje, u Evropi pati četiri do 6% populacije, navode stručnjaci, povodom 18. novembra - Svetskog dana borbe protiv te bolesti.
Stručnjaci pretpostavljaju da će HOBP 2020. godine biti treći uzročnik smrti u svetu i najveći uzročnik invaliditeta - posle ishemijske bolesti srca, depresije, saobraćajnih nesreća i kardiovaskularnih oboljenja.
To je bolest koju karakteriše ograničen protok vazduha u disajnim putevima i često je posledica pušenja ili aerozagađenja.
Glavni simptomi su kašalj, nedostatak daha, „zarobljavanje" vazduha u plućima, nemogućnost obavljanja svakodnevnih poslova.
Među preventivnim merama prestanak pušenja je označen kao najvažniji, odnosno da mladi ne počinju da puše kako ne bi došlo do razvoja bolesti.
"Budući da je duvanski dim kiseo, to je kao da na ranicu na koži, stalno umesto leka, stavljamo neku kiselinu, istakla je doktorka Zorica Plavšić.
Prema njenim rečima, svaka hronična bolest smanjuje imunitet organizma, pa je tako i hronična opstruktivna bolest pluća faktor rizika za nastanak bakterijske, bilo virusne infekcije novog gripa.
Pacijenti često vrlo kasno postanu svesni ove bolesti pluća, ali uz pomoć lekova mogu da vode normalan život i spreče dalje oštećenje pluća. HOBP se sada efikasno leči, a u svetu postoje jasno definisane smernice za terapiju ove bolesti koje se i kod nas poštuju i primenjuju.
Prema procenama stručnjaka, u Srbiji ima oko 300.000 obolelih od HOBP-a.
Poštovani prije skoro dvadesetak godina prekinija sam s pušenjem . Prvi par godina dosta sam kašljuca suvi kašalj. Svaku jesen ili tokom zime znaći kišovito vlažno vrijeme pogotovo ako bih više puta pokisao zgrabio bi bronhitis . Do sad ga nisam nikad ljećio . Evo nedavno skoro mjesec ipo dana kašalj žena me i dica napala ljećniku . Prije toga i poslje par puta se testirao uvjek negativan na covid hvala .bogu .nakon toga napravljeni snimci pluća i srca srce uredno .ali pluća obostrana upala koju sam skoro na nogama prebolio uz sad terapiju antibiotika i ljek protiv covida preventivno .bogu hvala dobro sam .šta vi mislite na cijelu situaciju ?
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde