Oboljenje koje se često javlja kao posledica pušenja cigareta ili aerozagađenja, hronična opstruktivna bolest pluća, prema procenama stručnjaka, za desetak godina mogla bi da postane treći uzročnik smrti i najveći uzročnik invaliditeta u svetu.
Od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), kako se procenjuje, u Evropi pati četiri do 6% populacije, navode stručnjaci, povodom 18. novembra - Svetskog dana borbe protiv te bolesti.
Stručnjaci pretpostavljaju da će HOBP 2020. godine biti treći uzročnik smrti u svetu i najveći uzročnik invaliditeta - posle ishemijske bolesti srca, depresije, saobraćajnih nesreća i kardiovaskularnih oboljenja.
To je bolest koju karakteriše ograničen protok vazduha u disajnim putevima i često je posledica pušenja ili aerozagađenja.
Glavni simptomi su kašalj, nedostatak daha, „zarobljavanje" vazduha u plućima, nemogućnost obavljanja svakodnevnih poslova.
Među preventivnim merama prestanak pušenja je označen kao najvažniji, odnosno da mladi ne počinju da puše kako ne bi došlo do razvoja bolesti.
"Budući da je duvanski dim kiseo, to je kao da na ranicu na koži, stalno umesto leka, stavljamo neku kiselinu, istakla je doktorka Zorica Plavšić.
Prema njenim rečima, svaka hronična bolest smanjuje imunitet organizma, pa je tako i hronična opstruktivna bolest pluća faktor rizika za nastanak bakterijske, bilo virusne infekcije novog gripa.
Pacijenti često vrlo kasno postanu svesni ove bolesti pluća, ali uz pomoć lekova mogu da vode normalan život i spreče dalje oštećenje pluća. HOBP se sada efikasno leči, a u svetu postoje jasno definisane smernice za terapiju ove bolesti koje se i kod nas poštuju i primenjuju.
Prema procenama stručnjaka, u Srbiji ima oko 300.000 obolelih od HOBP-a.
Od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), kako se procenjuje, u Evropi pati četiri do 6% populacije, navode stručnjaci, povodom 18. novembra - Svetskog dana borbe protiv te bolesti.
Stručnjaci pretpostavljaju da će HOBP 2020. godine biti treći uzročnik smrti u svetu i najveći uzročnik invaliditeta - posle ishemijske bolesti srca, depresije, saobraćajnih nesreća i kardiovaskularnih oboljenja.
To je bolest koju karakteriše ograničen protok vazduha u disajnim putevima i često je posledica pušenja ili aerozagađenja.
Glavni simptomi su kašalj, nedostatak daha, „zarobljavanje" vazduha u plućima, nemogućnost obavljanja svakodnevnih poslova.
Među preventivnim merama prestanak pušenja je označen kao najvažniji, odnosno da mladi ne počinju da puše kako ne bi došlo do razvoja bolesti.
"Budući da je duvanski dim kiseo, to je kao da na ranicu na koži, stalno umesto leka, stavljamo neku kiselinu, istakla je doktorka Zorica Plavšić.
Prema njenim rečima, svaka hronična bolest smanjuje imunitet organizma, pa je tako i hronična opstruktivna bolest pluća faktor rizika za nastanak bakterijske, bilo virusne infekcije novog gripa.
Pacijenti često vrlo kasno postanu svesni ove bolesti pluća, ali uz pomoć lekova mogu da vode normalan život i spreče dalje oštećenje pluća. HOBP se sada efikasno leči, a u svetu postoje jasno definisane smernice za terapiju ove bolesti koje se i kod nas poštuju i primenjuju.
Prema procenama stručnjaka, u Srbiji ima oko 300.000 obolelih od HOBP-a.
