Istraživači s Duke Univerziteta otkrili su da su pri “lažnim sećanjima” aktivi delovi mozga različiti od onih koji se koriste pri sećanjima koja su istinita, i tako razjasnili kako osoba može biti uverena u istinitost događaja koji se uopšte nije dogodio. Ovo otkriće bi u budućnosti moglo dovesti do razvoja novih metoda za rano otkrivanje bolesti koje uključuju gubitak pamćenja, kao što je Alchajmerova bolest.
Istraživači su koristili dijagnostičku pretragu funkcionalnom magnetskom rezonancom kako bi proučavali aktivnost mozga zdravih dobrovoljaca pri testovima tačnog sećanja i pri testovima “lažnog sećanja”.
Kod osoba koje su bile sigurne u svoja sećanja, a ta su sećanja bila istinita, bio je pojačan aktivan deo mozga zadužen za specifične činjenice vezane za neki događaj. Kod osoba koje su bile uverene da su njihova lažna sećanja istinita, s druge su strane imali pojačanu aktivnost u delu mozga koji je zadužen za stvaranje opšte slike događaja.
“Ljudsko sećanje je različito od kompjutorske memorije - nije uvijek potpuno istinito”, izjavio je stariji autor studije Roberto Cabeza. “U mnogim slučajevima ljudi imaju jaka sećanja i osećaje vezane za neki događaj čak iako se taj događaj nikada nije dogodio”.
Istraživači su koristili dijagnostičku pretragu funkcionalnom magnetskom rezonancom kako bi proučavali aktivnost mozga zdravih dobrovoljaca pri testovima tačnog sećanja i pri testovima “lažnog sećanja”.
Kod osoba koje su bile sigurne u svoja sećanja, a ta su sećanja bila istinita, bio je pojačan aktivan deo mozga zadužen za specifične činjenice vezane za neki događaj. Kod osoba koje su bile uverene da su njihova lažna sećanja istinita, s druge su strane imali pojačanu aktivnost u delu mozga koji je zadužen za stvaranje opšte slike događaja.
“Ljudsko sećanje je različito od kompjutorske memorije - nije uvijek potpuno istinito”, izjavio je stariji autor studije Roberto Cabeza. “U mnogim slučajevima ljudi imaju jaka sećanja i osećaje vezane za neki događaj čak iako se taj događaj nikada nije dogodio”.
