Od Alchajmerove bolesti boluje više od 35 miliona ljudi

Više od 35 miliona ljudi u svetu ima Alchajmerovu bolest ili drugu vrstu demencije, što je 10%  više nego što su naučnici prognozirali pre nekoliko godina. Oni nisu predvideli rastući broj obolelih u razvijenim zemljama, piše u najnovijem izveštaju Svetske organizacije za borbu protiv Alchajmerove bolesti.

Prema tom izveštaju, broj obolelih se skoro udvostručio za 20 godina. Predviđa se da će do 2050. godine biti 115,4 miliona obolelih. U izveštaju se skreće pažnja na to da obolelih ima svuda u svetu, posebno među starijima od 65 godina.

Uz uzrast, faktori rizika su gojaznost, visok holesterol u krvi i dijabetes.

U izveštaju se navodi da se u nekim siromašnim krajevima ta bolest skriva. U Indiji se, na primer, za obolele koristi termin "umoran ili slabiji mozak". Naučnici kažu "zataškavanja" ima i u razvijenim zemljama. U Britaniji o tome ne govori gotovo polovina porodica čiji je neki član oboleo od Alchajmerove bolesti.

U istraživanju se navodi da oko sedam miliona obolelih živi u Zapadnoj Evropi i Južnoj i Jugoistočnoj Aziji, pet miliona u Kini i Istočnoj Aziji, i oko tri miliona u Južnoj Americi. U Severnoj Americi je četiri miliona obolelih.

Alchajmerova bolest je degenerativni poremećaj mozga koji uništava neurone i veze u moždanoj kori, što dovodi do značajnog gubitka moždane mase.

Ta bolest dovodi do postepenog, nepovratnog gubitka pamćenja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru i, na kraju, sposobnosti za staranje o sebi.

Bolest je opisao nemački psihijatar Alojz Alchajmer 1906. godine. Do tada se smatralo da je to retko mentalno stanje pretežno kod mladih ljudi.

Danas se kasna Alchajmerova bolest prepoznaje kao najčešći uzrok gubljenja mentalnih funkcija oko 65. godine života, a rana Alchajmerova se mnogo ređe pojavljuje, i to kod ljudi u tridesetim, četrdesetim i pedesetim godinama.