Važeća naučna objašnjenja procesa disanja su nejasna i nedokazana merenjima. Ovaj rad pokušava da objasni nejasnoće i zablude prisutne u literaturi. Koliko mi je poznato nijedno objašnjenje procesa disanja nije uzelo u obzir magnetne osobine (MO) hemoglobina (hem-dvovalentno Fe-magnetit), kiseonika (O2 - izrazit paramagnetik), ugljendioksida (CO2 - dijamagnetik jer O2 menja MO) i ćelija (centar namagnetisanja svake ćelije je u jedru tj. sve ćelije imaju MO).
U ovom radu prezentiraću respiratorne funkcije po redosledu dogadjanja inspiracije i ekspiracije.
Posebno detaljnije prikazujem ulogu nervnog sistema u regulaciji disanje. Odabrao sam ulogu nervnog sistema u respiraciji zato što je najmanje u literaturi razjašnjena. Posebno što su fundamentalna nepoznavanja u mnogome prisutna baš u humanoj biologiji.
Poznate principe ću ukratko prokomentarisati, a naglasiću delove koji otkrivaju novi naučni prikaz objašnjenja funkcionisanja respiracije. Takodje ću u tekstu neke nejasnoće na osnovu logičkog razmišljanja objasniti.
Biološka nauka, da bi objasnila mnoge nepoznanice mora uzeti u obzir MO koje postoje i deluju na sve procese na planeti Zemlji, pogotovo na evoluciju biosveta. Naglašavam da nijedan biohemijski proces nije u suprotnosti sa zbivanjima pod uticajem MO već su komplementarni. Ulogu Zemljinog magnetnog polja (ZMP) i MO ćelija u evoluciji biosveta i reprodukciji živih organizama daljim tekstom ću detaljnije objasniti.
Takodje ću objasniti zašto je centar namagnetisanja svake ćelije u jedru i kako su nastale citoplazma i membrane u ćeliji što predstavlja veliki evolucioni korak u biosvetu. Ova nova naučna objašnjenja su moj doprinos, kao geofizičara, daljem razvoju biološke nauke.
Magnetne osobine ćelija
MO u ćeliji su mikro magnetna polja kao proizvod mikro namagnetisanja gradivnih elemenata u ćeliji. Na početku ovog rada naglašavam da kada se govori o MO u ćelijama i oko ćelija govori se o mikro magnetnim osobinama.
Spomenute MO, O2, CO2 i hemoglobina su svakom poznate. MO ćelije su nepoznate biološkoj nauci. Dalji tekst ima za cilj da argumentima i logičnim objašnjenjima da doprinos istini koja je nedvosmisleno jasna, da svaka ćelija ima svoje MO tj. namagnetisanje a koje uglavnom zavise od dimenzija jedra i organela ćelija. Ako je veće jedro veće je i namagnetisanje i obrnuto. U naučnoj liteaturi je poznato mesto najjačeg namagnetisanja u čoveku locirano u pinalnoj žlezdi. Moj zaključak je da sve ćelije imaju tipične MO, a najjače su u ćelijama centralnog nervnog sistema (CNS) tj. neuronima koji obično nemaju citoplazmu ili je sasvim tanka. U biološkoj nauci zna se, da je nastanak citoplazme i membrana u ćeliji krupan evolucioni korak u biosvetu. Ali kako su nastale uglavnom se ne zna.
Koliko mi je poznato o nastanku citoplazme se mnogo raspravlja a jasno objašnjenje nije dato. Ja ću pokušati da dam doprinos razrešenju ovog pitanja.
Pretpostavlja se da je život nastao preko prve samoreplikujuće RNK (ribonukleinska kiselina) koja je sastavljena od molekula sa paramagnetnim osobinama, a oko nje su proteinski molekuli. Prema tome magnetno polje prve jednolančane RNK je omogućilo magnetnom separacijom skupljanje supstanci oko RNK, a to je stvaranje citoplazme i prve membrane. Membrana je nastala zahvaljujući balansu dva magnetna pritiska i to ZMP i rezultujućeg magnetnog polja organela ćelije. Citoplazma je drugačijeg molekulskog sastava i gustine od vanćelijskih supstanci zahvaljujući magnetnim osobinama organela tj. indukovanim magnetnim poljem nastala je citoplazma. Koncentracija paramegnetni supstanci u jedru, koje sadrži uglavnom hromosome i hromatin proizvodi indukovano magnetno polje oko jedra. Na graničnoj površini dometa indukovanog magnetnog polja jedra koncentrišu se supstance tipičnog magnetnog polja koje sačinjavaju dvoslojnu membranu jedra ćelije.
Nastanak membrane ćelije
U samoj ćeliji osim jedra u citoplazmi se nalazi veliki broj drugih organela koje takodje poseduju membrane čija je geneza slična membrani jedra, a koje su takodje izgradjene od paramagnetika.
One imaju karakteristične vektore namagnetisanja koji proizvode oko organela indukovano mikromagnetno polje. Ova namagnetisanja se sabiraju po vektorskim zakonima i daju jedno celovito magnetno polje ćelije. Kao što znamo postoji i makro zemljino magnetno polje (ZMP) i tada na kontaktu ova dva polja koncentrišu se tipične supstance upravo u prostoru balansa dva magnetna pritiska (rezultujuće magnetno polje organela i ZMP). Ovaj prostor karakterišu supstance koje grade membranu ćelije tj. plazma – membranu a koja se sastoji od dva sloja ,, lipidnih molekula u koji su ugradjeni različiti proteini”. Te supstance se koncentrišu iz razloga što ovaj tip magnetnog polja samo njima omogućava separatno skupljanje što se mikroskopski vidi kao dvoslojna membrana ćelije. Ova objašnjenja su prihvatljiva budući da biološka nauka nije dala odgovarajuće tumačenje ovih pojava.
Na osnovu svega prikazanog zaključio bih da svaka ćelija poseduje karakteristično namagnetisanje tj. MO. One su važne pri metabolizmu u svim ćelijama. Naglašavam da postoji još mnogo dokaza koji potvrdjuju posedovanje MO ćelija, npr. magnetska rezonanca (dijagnostička metoda u medicini) radi na principu različitih namagnetisanja u ćelijama. Crossing Over je veliki argument postojanja MO ćelija, što se u daljem tekstu prezentira.
Autor ovog rada je Nikola Trifunović dipl. Ing. geofizike.
Gospodin Trifunović nam je dostavio rad zarad interesa svih naših posetilaca, ali zbog dužine rada obajavljivaćemo delove rada u više članaka, a svaki naredni tekst možete pročitati na linkovima ispod.
Povezani tekstovi:
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde