U akutnom infarktu miokarda na mestu oštećenja unutrašnjosti krvnog suda dolazi do stvaranja tromba.
Savremeno lečenje akutnog infarkta miokarda se sprovodi u angio salama, gde se vrši hitno otvaranje zapušene koronarne arterije. U ovakvim situacijama tromb se vrlo često usitni i zapuši manje arterije ispod mesta tromboze, a nisu retke situacije da se na istom mestu gotovo odmah ponovi tromboza. Savremena kardiologija je razvila mnogo supstanci i sistema koji trebaju smanjiti trombozu arterije koja je zahvaćena infarktom ali svi oni imaju svoja ograničenja i rizike.
ThromCat sistem
U sali za kateterizacije Kliničkog centra u Nišu 04.03.2007 godine ekipa pod rukovodstvom dr Zorana Perišića uradila je po prvi put u Srbiji u akutnom infarktu miokarda usitnjavanje i vađenje tromba iz arterije pogođene infarktom specijalnim ThromCat sistemom.
Ideja sa vađenjem tromba nije nova ali specifičnost ovog sistema je u sledećem: u arteriju se ubacuje aspiracioni kateter prečnika 2,3mm. Na svom prednjem delu ima kućište sa nekoliko rupica kroz koje ulazi krv koju u kateter uvlači spiralna turbina koja se okreće brzinom od 95000 obrtaja u minuti praveći snažan vrtlog kojim povlači trombotičan materijal iz arterije i izbacuje ga u zatvorenu bocu povezanu sa sistemom. Na ovaj način se postiže potpuna eliminacija tromba iz koronarne arterije. Pristup rešavanju ovakve situacije bez ovog sistema bio bi praćen raspršivanjem tromba i širenjem trombotičnog materijala po arteriji sa obaveznim korišćenjem stentova i poskupljivanjem cele procedure.
Prikaz slučaja
Pacijent je bila žena stara oko 65 godina koja je primljena na kliniku prethodnog dana sa slikom akutnog infarkta prednjeg zida leve komore. Pacijentkinja je dobila snažnu fibrinolitičku terapiju (pokušaj rastvaranja tromba) ali kako u narednih 12 sati nije bilo znakova da je lek uspešno delovao odlučeno je da se uradi hitna koronarografija. Ovakva procedura se naziva “spašavajuća” zbog neuspele fibrinolize. Na pregledu je nađen veliki tromb koji je ozbiljno ometao krvotok kroz prednju silaznu arteriju srca. Doneta je odluka da se po prvi put upotrebi novi sistem zbog mogućih komplikacija. Cela procedura je trajala svega oko 50 minuta, rađena je kao i svaka druga koronarografija u lokalnoj anesteziji i tokom nje bolesnica nije bila ni pod kakvim novim ili značajnim rizikom. Nakon procedure povlače se znaci infarkta na EKGu i klinička slika u bolesnice se stabilizuje – kaže ekskluzivno za naš sajt vođa tima dr Zoran Perišić.
Klinički centar u Nišu je za potrebe Odeljenja za invazivnu dijagnostiku nabavio dovoljan broj ovakvih sistema, a prema našim saznanjima i drugi centri u Srbiji će ih uskoro imati.
Klinički centar u Nišu je za potrebe Odeljenja za invazivnu dijagnostiku nabavio dovoljan broj ovakvih sistema, a prema našim saznanjima i drugi centri u Srbiji će ih uskoro imati.
Ekonomski aspekt ove procedure
Kakav je ekonomski aspekt ove procedure? Pacijent kome je uspešno i brzo rešen akutni infarkt miokarda već u startu će potrošiti manje balona i stentova, imaće kraći bolnički boravak, izbeći će dugotrajno bolovanje i neće ići na skupu i traumatičnu kardiohiruršku operaciju.
Fenomenalno,jer i ja san jedan od takvih bolesnika kome je zapusen stent koji je ugradjen 2005g.uSremskoj Mitrovici.Od tog dana pa do dan danas imam nemoguce bolove koje ih ublazavam trodonom.U ponedeljak cu da podnesem komisiji u Negotinu d MI DOZVOLI lecenje na vasem Klinickom centru u Nisu.Puno pozdrava celoj ekipi na celo sa Prof.dok.Zoranom Perisicu.
Ja sam 97 god imao infarkt miokarda a nisam operisan i bas mi je veoma drago cuti ovakve vesti.Cestitam vam za ovaj rad i jos puno uspesnih koraka u buducnosti.Zeljko 36 god iz Gradiske R SRPSKA.
Svaka cast Dr.Zoranu Perisicu i Dr.Bratislavu Molosavljevicu na uspesnoj operaciji najnovijoj metoti.I ja sam jedan od takvih bolesnika kome je zapusen stent na levoj koronalnoj aorti preko 80%,a na desnoj aorti pocelo je zapusavanje negde oko30% do 40%.Svakodnevno imam veoma jake bolove pa sam primoran da pijem i trodone zbog jakih bolova.Stent mi je ugradjen 2005 u Sremskoj Mitrovici a otpusivanje v2 iv3 mije uradjeno u Kragujevcu ali idalje imam jake bolove,tako da cu morati da se obratim Klinickom centru za kardiologiju u Nisu radi daljeg lecenja jer da budem iskren svuda su mi trazili novaca a ja sam 48 puta dao krv.Trenun0o se vodim na evidenciji davalaca u Nisu kao visestuki davalac krvi.S toga vas molim ako mozete da mi na neki nacin pomognete.Ovu operaciju ocenjujem sa najvecom mogucom ocenom.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Porodica i zdravlje