Burnout sindrom

Hronična izloženost stresu na radnom mestu poznata je kao burnout sindrom (sindrom sagorevanja). Stručnjaci se ovim fenomenom bave poslednjih desetak godina.

Iako se problem ispoljava individualno, uzroci nastanka vezani su za radno okruženje, za čitavu radnu organizaciju kao jednu grupu.

Stres koji uzrokuje sindrom sagorevanja nastaje iz međuljudskih odnosa. Osobe koje pogađa ovaj sindrom su osobe koje poseduju dobre liderske sposobnosti, entuzijasti su, otvoreni, komunikativni i strogo orijentisani ka cilju. Reč je o profilu radnika koji je poželjan u svakoj firmi. Međutim, ukoliko ne naiđu na razumevanje i podršku kolega, oni ulaze u rizik da razviju sindrom.

Preopterećenost dužinom radnog vremena i obimom posla, konflikti sa kolegama ili sa klijentima, kao i mobing, imaju značajnu ulogu u nastanku sindroma sagorevanja na radu. Sindrom sagorevanja na radu (burnout) je dugotrajni odgovor na hronične emocionalne i međuljudske stresore koji su povezani sa radnim mestom.

Nastaje kao posledica neusaglašenih odnosa između zaposlenih ljudi s jedne strane i radne sredine, s druge. Tada energija prelazi u iscrpljenost, posvećenost u cinizam, efikasnost u neefikasnost, odnosno sve tri prvobitne dimenzije radnog angažovanja pretvaraju se u svoju suprotnost i dobijaju karakteristike sindroma sagorevanja na radu, tj. nastaje hroničan stres.

Simptomi burnout sindroma

Ukoliko prepoznajete sebe u narednim simptomima velika je verovatnoća da će vam se desiti ili vam se već desio burnout sindrom. Simptomi su:

• Gomilate obaveze i često ste u zaostatku
• Napeti ste i počinjete da praskate na kolege iako vam se to nikada pre nije dešavalo
• Počeli ste da mrzite jutro zbog zvuka sata koji vas podseća da je ponovo vreme da krenete na posao
• Sebe vidite pre na pustom ostrvu nego na poslu koji ste nekada obožavali

Faze nastanka sindroma 

• Ushićeni odlazak na posao, zanemarivanje svih ostalih segmenata života, idealizacija radnog mesta, kolega i vođe tima
• Propuštanje odmora i pretrpavanje poslom
• Teškoće u odnosima, prenošenje nezadovoljstva na porodicu
• Razočaranje koje osobu čini emocionalno ranjivom i nepoverljivom
• Povlačenje u sebe, izolacija. Osećaj beznađa i telesno iscrpljivanje

Kao poslednja faza nastaje hronično nezadovoljstvo na poslu. Teško i mučno buđenje sa somatskim pokazateljima stresa. Ravnodušnost i gubitak vere u sebe ne samo kada je reč o poslu već o životu uopšte. Osoba ili ostaje na poslu potpuno demotivisana ili se odlučuje za promenu radnog okruženja.