Budućnost neurohirurgije

Prof. dr Lukas Rasulić je neurohirurg koji je poznat širom sveta kao ekspert za hirurgiju perifernog nervnog sistema. Važi za jednog od naših najvećih stručnjaka za hirurgiju perifernog nervnog sistema i brahijalnog pleksusa. Navodi da je oduvek bio fasciniran složenošću i detaljima ljudskog mozga i nervnog sistema. Ova fascinacija i mogućnost direktnog intervenisanja, kao i potencijalno poboljšanje kvaliteta života pacijenata je ono što ga je motivisalo da se specijalizira u ovoj oblasti.   

„Imao sam šest godina kada sam povredio palac desne ruke na zarđali ekser. Vrlo brzo je došlo do infekcije i otoka palca i čitave šake. Moja majka Dušanka je bila uspaničena, dok je moj tata, dr Grujica Rasulić, rešio moj problem adekvatnom terapijom za kratko vreme. Drugim rečima, poželeo sam da budem u stanju da pomognem sebi i svojim bližnjima, a potom i drugim ljudima”, priseća se dr Rasulić.

Neurohirurgija zahteva visok nivo odgovornosti

Neurohirurgija je zahtevna i izazovna oblast - tehnički i emocionalno. Jedan od glavnih izazova je visok nivo odgovornosti zbog izvođenja složenih operacija na mozgu, kičmenoj moždini i perifernom nervnom sistemu. Doktor ističe da su ga rad na kompleksnim slučajevima i rešavanje komplikacija motivisali da istražuje i interesuje se za inovacije u neurohirurgiji.

Smatra da svaki neurohirurg ima jedinstvena iskustva koja oblikuju njihov pristup lečenju pacijenata. Navodi da je „svaki pacijent jedinstven, sa svojim specifičnim potrebama i ciljevima”.

Jedan od ključnih aspekata unapređenja neurohirurgije i brige o pacijentima je poboljšanje pristupa zdravstvenim uslugama, što uključuje povećanje broja neurohirurga, kao i više specijalizovanih neurohirurških centara.

Edukacija i obuka neurohirurga je izuzetno važna, kao i uvođenje multidisciplinarnog pristupa. Zatim, važno je podsticanje istraživanja i inovacija u neurohirurgiji jer tako dolazimo do novih saznanja, tehnika i terapija. Profesor ističe da je srpska škola neurohirurgije odavno zauzela svoje mesto na mapi svetske neurohirurgije i da ide u korak sa aktuelnim zlatnim standardima struke i nauke.

Nove tehnologije su izazov

Upotreba novih tehnologija zahteva od neurohirurga da se prilagode i steknu dodatno znanje i veštine. Edukacija, obuka i stalno praćenje napretka u oblasti neurohirurgije su ključni za uspešno korišćenje i integraciju novih tehnologija u praksu. 

Nove tehnologije, kao što su neuronavigacija, intraoperativno, elektrofiziološko i neuroradiološko snimanje, mapiranje mozga i stereotaktičko vođenje, omogućavaju neurohirurzima da precizno planiraju operativni zahvat, lociraju i pristupe oštećenim nervnim strukturama. To smanjuje rizik od oštećenja zdravih tkiva i pomaže u postizanju boljih rezultata operacije.

Uspeh u neurohirurgiji zahteva poznavanje svih neophodnih veština i metoda koje su ključne za postizanje dobrih rezultata, a najznačajnije su:

• posedovanje teorijskog i praktičnog kliničkog znanja,
• poznavanje detaljne anatomije centralnog i perifernog nervnog sistema,
• mikrohirurške veštine,
• komunikacija sa pacijentima,
• timski rad.

Kao zvanični mentor, ne samo u programima edukacije srpskih, nego i evropskih, američkih i svetskih mladih neurohirurga, profesor ulaže trud da obezbedi edukativne resurse i materijale kako bi podržao učenje mladih kolega. Prati njihov rad, te ističe da je najvažnije da mentorstvo bude kontinuiran proces koji se prilagođava potrebama i napretku mladih hirurga.

Šta sve mozak radi?

Ljudski mozak je jedan od najkompleksnijih organa u ljudskom telu, a njegove sposobnosti su fascinantne. Istraživanje mozga je i dalje aktivno polje nauke, a svakim danom otkrivaju se nove informacije o ovom neverovatnom organu.

Zanimljive poznatih činjenica o sposobnostima ljudskog mozga su:

• velika brzina obrade informacija - teško je proceniti koliki broj informacija u jedinici vremena, odnosno u sekundi, mozak može da obradi, ali može mnogo i po tome mu nijedan kompjuter nije ravan;
• broj neurona i mreža komunikacije - postoji oko 86 milijardi neuronam gde svaki neuron može biti povezan sa hiljadama drugih neurona i time stvara ogromnu mrežu komunikacije;
• plasticitet mozga - sposobnost mozga da se oporavi od povreda, uči nove veštine i prilagodi se promenama u okruženju;
• energija - iako mozak čini samo oko 2% telesne mase, koristi oko 20% ukupne energije koju telo troši;
• jedinstvenost - doprinosi individualnosti svake osobe.

Sadašnjost i budućnost neurohirurgije su usmereni na razvoj i unapređenje sistema koji se zasnivaju na principu interfejsa između mozga i mašine. To je modus operandi trenutno vanskeletnih sistema za poboljšanje oštećene funkcije kod pacijenata uz primenu robotike i veštačke inteligencije.

Sa druge strane, ljudski mozak može iznenaditi neurohirurga neočekivanim komplikacijama tokom operacije, a primer za to su:

• anatomske varijacije,
• nepredvidive reakcije tkiva,
• neobične patologije,
• individualna varijabilnost.

Kao što mozak može da iznenadi neurohirurga neočekivanom komplikacijom, takođe može da iznenadi i bržim oporavkom koji se znatno razlikuje od prognoze lekara.

Priprema za operaciju

Poredimo neurohirurgiju sa vožnjom bicikla u plamenu jer obe aktivnosti podrazumevaju brzinu i efikasnost sinhronih razmišljanja, prikupljanja i obrade informacija, brzinu i preciznost u donošenju odluka u cilju rešavanja svih pojedinačnih situacija koje su često mnogobrojne i zahtevaju istovremeno rešavanje. Sama zamisao da vozite bicikl u plamenu pobuđuje mnogobrojne misli koje treba da bezbedno dovedu do toga da vatru lokalizujete i sebe bezbedno dovezete na željenu lokaciju.

 „Kako bih osigurao uspešan ishod i bezbednost pacijenta tokom operacije, moja priprema za operaciju je temeljna. Često kažem da svaku svoju operaciju završim pre nego što uđem u salu, a to podrazumeva da pre operacije prikupim sve relevantne informacije o pacijentu, uključujući medicinsku istoriju, rezultate dijagnostičkih testova i snimke, što mi omogućava da razumem stanje pacijenta i planiram operaciju” objašnjava profesor Rasulić.

Pacijenti imaju važnu ulogu u izboru pristupa lečenju: „Imaju pravo da budu informisani o svojim opcijama lečenja i da aktivno učestvuju u donošenju odluka o svom lečenju.”  Odluke o lečenju treba da budu individualizovane i zasnovane na pacijentovim potrebama, vrednostima i preferencijama.

Budućnost neurohirurgije

Budućnost neurohirurgije je obećavajuća, posebno u kontekstu globalnih zdravstvenih izazova. Promene i inovacije koje se očekuju u narednim decenijama su dalji tehnološki napredak tehnika snimanja, napredak u robotici i navigacijskim sistemima, genetska terapija koja ima potencijal da revolucionizuje lečenje neuroloških poremećaja, korišćenje veštačke inteligencije za analizu velikih količina podataka, kao što su medicinski zapisi, snimci i genetski profili, kako bi se identifikovali uzorci i predvideli ishodi lečenja, što će omogućiti personalizovanije pristupe lečenju i poboljšati rezultate pacijenata, terapije matičnim ćelijama.

Profesor veruje da će ove promene i inovacije omogućiti napredak u lečenju i poboljšanju kvaliteta života pacijenata. Međutim, važno je napomenuti da će one zahtevati stalno usavršavanje neurohirurga i prilagođavanje zdravstvenih sistema. Takođe, profesor ističe da bez obzira na to kako će svet izgledati u 21. veku i nadalje, ruka hirurga će i dalje biti ključan faktor za trajni uspešan ishod lečenja pacijanata.

Budućim neurohirurzima

Neurohirurgija je složena i napredujuća oblast medicine, te se samo kroz stalno učenje i usavršavanje mogu pratiti najnovije tehnike, tehnologije i istraživanja. Najbolji neurohirurzi su posvećeni stalnom usavršavanju i obrazovanju.

Kao multidisciplinarna oblast, neurohirurgija za uspešan ishod operacije zahteva saradnju sa drugim stručnjacima. „Mladi lekari treba da nauče da cene i poštuju rad drugih članova tima, da imaju dobru komunikaciju i da budu spremni da sarađuju kako bi postigli najbolje rezultate za pacijenta”  navodi profesor Rasulć.