Vrste vaspitnih stilova roditelja

Asertivnost se definiše kao sposobnost i spremnost osobe da jasno izražava svoje misli, stavove i osećanja i da brani svoja legitimna prava, bez obzira na to ko, kada i zašto joj ta prava ugrožava (Zdravković, J.). Asertivnost se smatra vidom socijalne i emocionalne inteligencije. Kao naučeni vid ponašanja povlači za sobom pitanja oko faktora koji su odgovorni za takav oblik ponašanja.

Autore ovog istraživanja posebno je zainteresovalo da li postoji značajna povezanost između vaspitanja roditelja, urođenih karakteristika ličnosti i kasnijeg asertivnog ponašanja ispitanika.  Istraživanje je obuhvatilo 100 studenata prve godine Medicinskog fakulteta u Nišu, ujednačenih po polnoj strukturi i starosti. Vaspitni stilovi roditelja ispitanika utvrđivani su EMBU upitnikom, dimenzije ličnosti utvrđene su pomoću upitnika EPQ, asertivnost je ispitivana upitnikom „Da li ste asertivni“. Pored ovih, korišćen je i upitnik specijalno konstruisan za potrebe istraživanja, a koji je imao za cilj utvrđivanje socio-demografskih karakteristika ispitanika.

Vaspitni stil roditelja podrazumeva procenu roditelja kojim vaspitnim postupcima će na najbolji način ostvariti svoje vaspitne ciljeve, a da ne naruše, pre svega, emocionalni odnos prema detetu. Postupak vaspitnog stila proističe iz bazičnog osećanja prihvatanja i ljubavi, ili odbacivanja i uslovne ljubavi. Emocionalni činilac (ljubav, mržnja, nežnost, hladnoća) smatra se najvažnijom komponentom vaspitnog stila roditelja.

Vaspitni stil obuhvata dva elementa roditeljstva: prihvatanje i čvrstu kontrolu. Prihvatanje (toplina i podrška) podrazumeva trud roditelja da dete razviju u zrelu, samosvesnu, asertivnu ličnost. To se postiže pružanjem podrške, aktivnim uključivanjem u detetove aktivnosti, prepoznajući njegove potrebe i zahteve i adekvatno odgovarajući na njih.
Čvrsta kontrola (u literaturi se može naći i kao kontrola ponašanja) odnosi se na zadatke koje roditelji postavljaju deci, kako bi ih integrisali u porodicu i društvo svojim zahtevima, nadgledanjem, disciplinom i suprotstavljanjem dečijoj neposlušnosti i kontrolom detinjih impulsa.

Na osnovu ovih kriterijuma, definisano je nekoliko vaspitnih stilova:
Permisivni roditelji (nedirektivni, popustljivi), koje odlikuje visoka toplina i niska kontrola. Permisivni roditelji se dalje mogu podeliti u dve grupe: demokratski roditelji, koji su blagi, savesni i posvećeni detetu, uključeni delimično u detetove aktivnosti i nedirektivni roditelji, koji funkcionišu po principu „laisser fair“(detetu je sve dozvoljeno, nema ograničenja, zabrana i pravila).
Autoritarni roditelji su visoko zahtevni i imaju visoku kontrolu nad decom i nisku toplinu.
Autoritativne roditelje odlikuju visoka kontrola nad ponašanjem deteta  i toplina u pokazivanju emocija.
 Neuključeni (nezainteresovani) roditelji imaju nisku toplinu i nisku kontrolu.

Ajzenkov upitnik diferencira 3 dimenzije ličnosti:

Pored ovih, postoji i kontrolna, laj-skala, koja kontroliše iskrenost ispitanika i tendenciju ka antisocijalnim, odnosno, socijalno poželjnim odgovorima. Ekstraverzija podrazumeva društvenost, živahnost, okrenutost prema okolini. Neuroticizam je tendencija ka impulsivnom regovanju, anksioznost, napetost, nesigurnost. Psihoticizam karakterišu emocionalna hladnoća, egocentrizam, antisocijalno ponašanje i nesposobnost empatije, kao i manipulacija drugim ljudima i bizarnost u mišljenju i delanju.

Hipoteze istraživanja odnosile su se na utvrđivanje povezanosti svakog od vaspitnih stilova roditelja i asertivnog ponašanja ispitanika, povezanost ekstraverzije i introverzije sa asertivnošću. Takođe nas je zanimalo da li postoji značajna povezanost kontrolnih varijabli, odnosno pola, potpunosti porodice, mesta stanovanja i asertivnog ponašanja ispitanika.

Potvrđene su hipoteze o povezanosti ekstraverzije i introverzije i asertivnog ponašanja ispitanika. Takođe, utvrđena je negativn korelacija asertivnosti i neuroticizma i asertivnosti i laj-skale. Izražena impulsivnost, koja karakteriše neuroticizam,  verovatno će se odraziti i na interpersonalne odnose i adaptaciju na novinu i stres, što mladoj osobi može stvoriti mnogo problema u socijalnim relacijama. Jasno je da je takvoj konstelaciji ličnosti jako teško da bude asertivna, što potvrđuje negativna korelacija sa asertivnošću.

Visok skor na L skali govori o osobama koje su naivne, odbrambene i visoko se kontrolišu. Naivna osoba nije svesna svojih asertivnih prava i lako ju je ubediti da prihvati tuđe mišljenje kao svoje. Shodno tome, osoba nije sposobna da diferencira svoje mišljenje i želje od tuđih, sugestibilna je i teško može biti asertivna, što potvrđuje negativna korelacija sa asertivnošću.

U ovom istraživanju pokazala se značajna povezanost nekih crta ličnosti i određenih vaspitnih stilova. Tako, psihoticizam je u pozitivnoj korelaciji sa obacujućim i nedoslednim vaspitnim stilom, dok vaspitni stil u kome preovaldava toplina negativno korelira sa psihoticizmom. Favorizacija deteta u odnosu  na drugu decu u porodici takođe igra značajnu ulogu u ispoljavanju psihotičnih crta ličnosti.

Na sličan način neuroticizam korelira sa vaspitnim stilovima. Naime, on je u pozitivnoj korelaciji sa odbacujućim vaspitnim stilom, prezaštićavanjem deteta od strane roditelja.

Iako nije potvrđena hipoteza da pol značajno korelira sa asertivnim ponašanjem, dobijena je značajna povezanost pola i dimenzija ličnosti. Naime, vrednost na sklali psihoticizma veća je kod mladića, a neuroticizam je izraženiji kod devojaka, što se uklapa u opštu postavku da je psihoticizam zastupljeniji kod muškaraca, a neuroticizam kod osoba ženskog pola.

Česte svađe i trzavice u porodici u pozitivnoj su korelaciji sa odbacujućim, prezaštićujućim i nedoslednim vaspitnim stilom. Studenti koji procenjuju slaganje svojih roditelja kao dobro doživljavaju svoje roditelje kao emocionalno tople osobe. Loše slaganje roditelja korelira sa odbacujućim vaspitnim stilom. Međusobne česte nesuglasice roditelja koreliraju sa psihoticizmom i neuroticizmom kod dece. Loši odnosi supružnika negativno koreliraju sa asertivnim ponašanjem dece. Međutim, ta korelacija nije statistički značajna.

Dakle, dobijeni rezultati ukazuju da vaspitni stilovi roditelja nemaju velikog uticaja na naučeno ponašanje, ali da su u korelaciji sa razvojem karakteristika ličnosti koje su nasleđene.