Tabloidi, tj. žuta štampa su prošli veliki put od jeftinih, nekvalitetnih (misli se na kvalitet štampe) časopisa, koje retko ko čita a još manje uzima za ozbiljno. Danas je izgled tabloida veoma promenjen. Najčešće je to časopis u punom koloru na kvalitetnom papiru, koji se štampa u ogromnom tiražu. Niska cena ih čini dostupnim svima.
Pojam žuta štampa potiče od engleskih reči yellow pages (žute strane) i označava časopis koji se štampa na nekvalitetnom papiru. Kod nas je u upotrebi i naziv tabloid. Karakteristike tabloida su nekonvencionalnost u nalaženju informacija i senzacionalističko pisanje, često bez proverene istinitosti informacija. Vesna Perović, u Danas-u ovako opisuje tabloide : “Nesporno medijski modni hit u Srbiji, koji traje više sezona, jesu - tabloidi. Kako u pisanim, tako jednako i u elektronskim medijima. Doskora nismo ni znali značenje pojma „tabloid", da bi nam sada sve postalo tabloid.
Kad kažete „tabloid" kao da ste upotrebili neki visokoumni, naučni termin koji liči na latinski, a kao da vuče korenje i iz stare Grčke, a sve to tako deluje misaono i filozofski utemeljeno da niko ne bi ni pomislio da se radi o nečemu što je nekad bio šund ili kič, trač ili najobičniji primitivizam. Kada unutar toga pojma, tačnije u onome što čini njegov praktični sadržaj, uočite samo gole grudi, gole laži i još ogoljenije prostakluke, Vama taj sadržaj toliko anestezira um da i zaboravite na ono što ste posle onako umnog naslova očekivali. Jer ko zaista može da ostane priseban i hladnokrvan kad ugleda slike podignutih sukanja ispod kojih nema ničega, ali ima strelica koja Vas nepokolebljivo upućuje na taj prizor, a ima i komentar koji Vas potpuno i definitivno ostavlja PAF”. (Vesna Perović, 2005).
Postavlja se pitanje zašto su ljudi toliko fascinirani tabloidima, iako se svi slažu da kvalitet članaka u većini slučajeva veoma loš, ponekad i na granici prostakluka. Svima su poznate fotografije koje krase naslovne strane tabloida koje su na granici pornografije (to je verovatno i razlog velikog tiraža tabloida). Tabloidi, tj. žuta štampa su prošli veliki put od jeftinih, nekvalitetnih (misli se na kvalitet štampe) časopisa, koje retko ko čita, a još manje uzima za ozbiljno.
Pojam žuta štampa potiče od engleskih reči yellow pages (žute strane) i označava časopis koji se štampa na nekvalitetnom papiru. Kod nas je u upotrebi i naziv tabloid. Karakteristike tabloida su nekonvencionalnost u nalaženju informacija i senzacionalističko pisanje, često bez proverene istinitosti informacija. Vesna Perović, u Danas-u ovako opisuje tabloide : “Nesporno medijski modni hit u Srbiji, koji traje više sezona, jesu - tabloidi. Kako u pisanim, tako jednako i u elektronskim medijima. Doskora nismo ni znali značenje pojma „tabloid", da bi nam sada sve postalo tabloid.
Kad kažete „tabloid" kao da ste upotrebili neki visokoumni, naučni termin koji liči na latinski, a kao da vuče korenje i iz stare Grčke, a sve to tako deluje misaono i filozofski utemeljeno da niko ne bi ni pomislio da se radi o nečemu što je nekad bio šund ili kič, trač ili najobičniji primitivizam. Kada unutar toga pojma, tačnije u onome što čini njegov praktični sadržaj, uočite samo gole grudi, gole laži i još ogoljenije prostakluke, Vama taj sadržaj toliko anestezira um da i zaboravite na ono što ste posle onako umnog naslova očekivali. Jer ko zaista može da ostane priseban i hladnokrvan kad ugleda slike podignutih sukanja ispod kojih nema ničega, ali ima strelica koja Vas nepokolebljivo upućuje na taj prizor, a ima i komentar koji Vas potpuno i definitivno ostavlja PAF”. (Vesna Perović, 2005).
Postavlja se pitanje zašto su ljudi toliko fascinirani tabloidima, iako se svi slažu da kvalitet članaka u većini slučajeva veoma loš, ponekad i na granici prostakluka. Svima su poznate fotografije koje krase naslovne strane tabloida koje su na granici pornografije (to je verovatno i razlog velikog tiraža tabloida). Tabloidi, tj. žuta štampa su prošli veliki put od jeftinih, nekvalitetnih (misli se na kvalitet štampe) časopisa, koje retko ko čita, a još manje uzima za ozbiljno.
Danas je izgled tabloida veoma promenjen
Najčešće je to časopis u punom koloru na kvalitetnom papiru, koji se štampa u ogromnom tiražu. Niska cena ih čini dostupnim svima. Takođe uloga tabloida se promenila i oni su ti koji su najčitaniji dnevni listovi u Srbiji i tim putem utiču na javno mnjenje. Iako se smatra da je uloga tabloida u razonodi građana, oni imaju i veliku ulogu u političkom životu Srbije.
Nema nikakve sumnje da je pojam tabloida u Srbiji dobio prošireno značenje. Oni ovde nemaju onaj komercijalni smisao kakav imaju u zapadnom svetu. Naime, mi smo do kraja razvili pojam političkog tabloida, i to je velika razlika u odnosu na zapad.
Nema nikakve sumnje da je pojam tabloida u Srbiji dobio prošireno značenje. Oni ovde nemaju onaj komercijalni smisao kakav imaju u zapadnom svetu. Naime, mi smo do kraja razvili pojam političkog tabloida, i to je velika razlika u odnosu na zapad.
“Zaborav je smrt”
Pojam tabloid, pre svega, podrazumeva način prikazivanja nekog sadržaja, ali on je takođe vezan i za izbor tema, na primer privatni život nekih ličnosti, neka pikanterija i detalj. Postoje ličnosti koji su u svim zemljama, pa i u zemljama duge demokratske tradicije „specijalizovane” da se pojavljuju na naslovnim stranama tabloida. Čovek se često ne može oteti utisku da je to jedan, što bi rekao Tomas Hobs, društveni ugovor. Tabloid njih pomalo kažnjava, pomalo blati, ali, sa druge strane, oni žive kroz tabloide, držeći se one holivudske maksime – ne postoji loš publicitet, zaborav je smrt!
Moram da kažem da sam pesimista kada je u pitanju rešenje medijskog problema, jer se u Srbiji tradicionalno politika vodi preko tabloida.
Bez obzira na to što postoji izvestan prezir obrazovane javnosti prema tim medijima, ja ne bih potcenjivao njihovu faktičku funkciju na javnoj sceni- preko tih medija se uređuje politički život Srbije! Na veoma mutan, komplikovan način, uz puno para i složenih interesa, u svakom trenutku neka politička grupacija preko tabloida može nekoga da eliminiše i diskredituje. I to se radi sistematski i prilično uspešno. Povremeno imam utisak da su ti listovi nekad jači od samih političara i političkih stranaka. Kod nas se stalno govori o tajkunizaciji, o kupovini poslanika, ovde je otkrivena rupa
na saksiji da ljudi sa velikim parama imaju veliki uticaj na politički život, a istovremeno niko ne otvara pitanje da li postoji i kakav je njihov uticaj na medije.
U ovom trenutku, maksimalno se zahuktava upotreba medija za političke obračune. Bojim se da će medijske bitke postati sve mučnije i sve teže, bojim se da će one uništiti još mnogo karijera i privatnih života.” (Žarko Korać, 2006.)
Moram da kažem da sam pesimista kada je u pitanju rešenje medijskog problema, jer se u Srbiji tradicionalno politika vodi preko tabloida.
Bez obzira na to što postoji izvestan prezir obrazovane javnosti prema tim medijima, ja ne bih potcenjivao njihovu faktičku funkciju na javnoj sceni- preko tih medija se uređuje politički život Srbije! Na veoma mutan, komplikovan način, uz puno para i složenih interesa, u svakom trenutku neka politička grupacija preko tabloida može nekoga da eliminiše i diskredituje. I to se radi sistematski i prilično uspešno. Povremeno imam utisak da su ti listovi nekad jači od samih političara i političkih stranaka. Kod nas se stalno govori o tajkunizaciji, o kupovini poslanika, ovde je otkrivena rupa
na saksiji da ljudi sa velikim parama imaju veliki uticaj na politički život, a istovremeno niko ne otvara pitanje da li postoji i kakav je njihov uticaj na medije.
U ovom trenutku, maksimalno se zahuktava upotreba medija za političke obračune. Bojim se da će medijske bitke postati sve mučnije i sve teže, bojim se da će one uništiti još mnogo karijera i privatnih života.” (Žarko Korać, 2006.)
Njegovo veličanstvo: Trač
Kada su nastali tabloidi? Odgovor na ovo pitanje je: onoga trenutka kada je otkrivena štampa. Tabloidi nisu ništa drugo nego pisani tračevi. Tračevi oduvek postoje i kao takvi su imali veliku ulogu u samom razvoju čoveka i socijalne sredine. Ovako dr Veljko Đurić piše o traču: „Jezik je, po svemu sudeći, nastao radi trača. Zbog mogućnosti da se sa ostalim članovima razmenjuju informacije
o skorašnjim događajima koji bi mogli da utiču na promenu socijalne strukture čopora i samim tim na reproduktivni uspeh svakog pojedinca.
Koja ženka iz Vođinog harema je viđena sa Mogućim Naslednikom? Da li se Vođa sasvim oporavio od skorašnje bitke sa Prgavim? Hiljadama generacija ljudi se sastaju da bi razmenjivali novosti o osobama iz bliskog okruženja, da bi tračarili. Trač je naša tradicija, izvor naše kulture. Stoga, ne iznenađuje da su najgledanije TV-emisije vesti i Latino serije, da se političari i estradne zvezde
pamte po skandalima, da narod guta trač-magazine, da oni koje ne možete danas videti kako tračare u vašoj omiljenoj kafani, sigurno sede kod kuće i ogovaraju Vas. Ljudi su gladni trača, trač je u našoj prirodi.
o skorašnjim događajima koji bi mogli da utiču na promenu socijalne strukture čopora i samim tim na reproduktivni uspeh svakog pojedinca.
Koja ženka iz Vođinog harema je viđena sa Mogućim Naslednikom? Da li se Vođa sasvim oporavio od skorašnje bitke sa Prgavim? Hiljadama generacija ljudi se sastaju da bi razmenjivali novosti o osobama iz bliskog okruženja, da bi tračarili. Trač je naša tradicija, izvor naše kulture. Stoga, ne iznenađuje da su najgledanije TV-emisije vesti i Latino serije, da se političari i estradne zvezde
pamte po skandalima, da narod guta trač-magazine, da oni koje ne možete danas videti kako tračare u vašoj omiljenoj kafani, sigurno sede kod kuće i ogovaraju Vas. Ljudi su gladni trača, trač je u našoj prirodi.
Svi tračarimo
Trač je svakako koristan i dobar jer nam pomaže da se obavestimo o važnim događajima iz našeg društvenog okruženja. Trač je svakako loš jer njime prečesto povređujemo dostojanstvo drugih
ljudi. Važna osobina trača je uzajamnost: ti i ja razmenjujemo tajne.
Mi ogovaramo one koji nisu tu, trač cementira naš savez, našu koaliciju. Mreža takvih koalicija čini ljudsko društvo. Sposobnost pravljenja koalicija - uzajamno korisnih i promenljivih saveza - osnova je naše društvenosti i tajna uspeha naše vrste.“ (Veljko Đurić, 2006).
Na osnovu svega rečeno zaključuje se da je trač neodvojivi deo života ljudi (rekao bih i neophodan) a postavlja se pitanje da li su i tabloidi neodvojiv (da li su takođe i neophodan) deo socijalne sredine i da li su oni samo odraz naše prirode, koju ne želimo da priznamo (naravno drugima), i da oni samo na brutalan način odslikavaju sve ono što mislimo, želimo da kažemo i vidimo ali to javno ne radimo? Takođe se postavlja pitanje i odgovornosti (pa i krivice) tabloida za trenutnu situaciju u Srbiji, počevši od kulture pa sve do politike.
Uticaj tabloida, kao i svih drugih medija, je veliki u Srbiji (pa i u svetu) i zbog velike mogućnosti zloupotrebe potrebno je uvesti red u medije (ovde se misli na uticaj političara na medije i samih medija na kreiranje javnog mnjenja tj. na njihovu zloupotrebu) ali uvek na kraju ostaje činjenica da je ponuda neke robe odraz njene potražnje!
ljudi. Važna osobina trača je uzajamnost: ti i ja razmenjujemo tajne.
Mi ogovaramo one koji nisu tu, trač cementira naš savez, našu koaliciju. Mreža takvih koalicija čini ljudsko društvo. Sposobnost pravljenja koalicija - uzajamno korisnih i promenljivih saveza - osnova je naše društvenosti i tajna uspeha naše vrste.“ (Veljko Đurić, 2006).
Na osnovu svega rečeno zaključuje se da je trač neodvojivi deo života ljudi (rekao bih i neophodan) a postavlja se pitanje da li su i tabloidi neodvojiv (da li su takođe i neophodan) deo socijalne sredine i da li su oni samo odraz naše prirode, koju ne želimo da priznamo (naravno drugima), i da oni samo na brutalan način odslikavaju sve ono što mislimo, želimo da kažemo i vidimo ali to javno ne radimo? Takođe se postavlja pitanje i odgovornosti (pa i krivice) tabloida za trenutnu situaciju u Srbiji, počevši od kulture pa sve do politike.
Uticaj tabloida, kao i svih drugih medija, je veliki u Srbiji (pa i u svetu) i zbog velike mogućnosti zloupotrebe potrebno je uvesti red u medije (ovde se misli na uticaj političara na medije i samih medija na kreiranje javnog mnjenja tj. na njihovu zloupotrebu) ali uvek na kraju ostaje činjenica da je ponuda neke robe odraz njene potražnje!
