Noviji antidepresivi kod većine pacijenata gotovo uopšte ne deluju, to jest efekat im je gotovo isti kao efekat placebo lekova i nema ih smisla prepisivati obolelima, tvrde naučnici. Da li je sve u glavi?
Kod najvećeg broja osoba sa srednje teškim depresijama, efekat antidepresiva skoro je isti kao i kod lažnih, placebo lekova, objavili su u utorak naučnici sa Univerziteta Hull.
Lekovi su delovali samo kod vrlo malog broja pacijenata koji pate od najtežih depresija, pa tako da nema razloga prepisivati antidepresive, smatraju autori istraživanja.
"Razlika u poboljšanju stanja kod pacijenata koji uzimaju placebo i pacijenata koji konzumiraju antidepresive nije velika", izjavio je profesor Irving Kirsch sa Fakulteta za psihologiju Univerziteta Hull.
Istraživanje će biti objavljeno u stručnom časopisu PLoS Medicine. Autori tvrde da je reč o jednom od najtemeljitijih istraživanja o antidepresivima novije generacije.
Naučnici su u okviru istraživanja analizirali podatke iz 47 objavljenih i neobjavljenih kliničkih studija. Pritom su ispitivali četiri najčešće korišćena leka koji između ostaloga sadrže fluoksetin, venlafaksin i paroksetin.
Prosmatrana su i istraživanja koja su potrebna za dozvolu američke Agencije za lekove FDA.
Čak ni kliničke studije koje su upućivale na pozitivno delovanje kod teško depresivnih pacijenata nisu pokazale jasan efekat, saopštili su naučnici.
Neki od proizvođača odbacili su rezultate ovog istraživanja. Oni preporučuju pacijentima da nastave sa uzimanjem lekove, tvrdeći da su druga istraživanja ukazala na njihove pozitivne efekte.
Kod najvećeg broja osoba sa srednje teškim depresijama, efekat antidepresiva skoro je isti kao i kod lažnih, placebo lekova, objavili su u utorak naučnici sa Univerziteta Hull.
Lekovi su delovali samo kod vrlo malog broja pacijenata koji pate od najtežih depresija, pa tako da nema razloga prepisivati antidepresive, smatraju autori istraživanja.
"Razlika u poboljšanju stanja kod pacijenata koji uzimaju placebo i pacijenata koji konzumiraju antidepresive nije velika", izjavio je profesor Irving Kirsch sa Fakulteta za psihologiju Univerziteta Hull.
Istraživanje će biti objavljeno u stručnom časopisu PLoS Medicine. Autori tvrde da je reč o jednom od najtemeljitijih istraživanja o antidepresivima novije generacije.
Naučnici su u okviru istraživanja analizirali podatke iz 47 objavljenih i neobjavljenih kliničkih studija. Pritom su ispitivali četiri najčešće korišćena leka koji između ostaloga sadrže fluoksetin, venlafaksin i paroksetin.
Prosmatrana su i istraživanja koja su potrebna za dozvolu američke Agencije za lekove FDA.
Čak ni kliničke studije koje su upućivale na pozitivno delovanje kod teško depresivnih pacijenata nisu pokazale jasan efekat, saopštili su naučnici.
Neki od proizvođača odbacili su rezultate ovog istraživanja. Oni preporučuju pacijentima da nastave sa uzimanjem lekove, tvrdeći da su druga istraživanja ukazala na njihove pozitivne efekte.
Povezani tekstovi:
Budući da čovek praktično provede trećinu svog dana na poslu...
Zdrav ciklus razvoja porodice zahteva da se pronađe optimala...
Art terapija pruža siguran prostor za kreativnost, introspek...
Profesionalna orijentacija je važan proces u izgradnji uspeš...
Patim od blažeg oblika depresije, ansioznosti. Pila sam Seroksat i pomogao mi je. Sada sam posle 3 godine ponovo u istom stanju. Savetovan ni je Zoloft koji mi stvara veće probleme, pečenje po telu dijareja, povišen pritisak. Doktorka mi je savetovala remirtu 1/4 uveče. Rekla mi je da će da me sedira. Ne želim da budem pospana, već da me nesto podigne, da mogu normalno da radim, funkcionišem. Tako da je teško pronaći pravi lek. Druga doktorka mi savetuje Seroksat i počeću da ga uzimam. Daće Bog da bude dobro.
Mene su spasli ti antidepresivi koje ste nazvali "uzaludnim". Pila sam Seroxat u težim periodima (sjajan je), a za relativno lakše periode dovoljan je Cipralex (=Lata, =Elicea ...). Nemojte ovakvim netačnim naslovima i tekstovima sprečavati pomoć ljudima. Verujem da ne deluju svima isto, ali zato služe psihijatri i stalni nadzor...
Moj problem je nekako čudan. Mene ako ništa ne boli ja sam dobar a ako imam nekakav bol npr. bol u preponama ja odmah to povežem sa problemom sa prostatom i onda svašta pomišljam. Molim vas ima li iko takav problem ili nešto slično ili neko iskustvo sa mojim problemom da napiše nešto da to preboli ili prebrodi poz.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Psihologija