Perfekcionizam označava težnju ka visokom postignuću u nekoj oblasti i sklonost osobe da od sebe traži savršenstvo i maksimalno moguć učinak. Istovremeno je prisutno i očekivanje da se bude najbolji u onome što se radi, što je praćeno izraženom samokritičnošću. Ovakva forma perfekcionizma često se sreće kod nadarenih osoba i smatra se zdravom težnjom ka visokom postiguću.
U literaturi se često govori o tzv. zdravom ili funkcionalnom perfekcionizmu, koji je doživljen kao poželjna osobina. Perfekcionisti postavljaju visoke ciljeve koje često i ostvaruju, organizovani su i pedantni, uživaju u radu i ispoljavaju zadovoljstvo postignutim.
S druge strane, tzv. disfunkcionalni ili neurotični perfekcionizam ometa postignuće, a njegove osnovne manifestacije su: previsoko postavljene ambicije, često u neskladu sa sposobnostima, nesigurnost u vezi sa akcijom koju treba preduzeti, kao i stalno nezadovoljstvo postignutim.
Perfekcionizam je operacionalno definisan kao rezultat na multidimenzionalnoj skali perfekcionizma MPS (The Multidimensional Perfectionism Scale), koju su sačinili Frost i saradnici 1990. godine u SAD-u. Adaptacija originalne skale kod nas je urađena u Institutu za pedagoška istraživanja u Beogradu (S. Stojiljković i S. Maksić, 1997), a pritom se pouzdanost skale pokazala zadovoljavajućom. Skala daje informaciju o totalnom skoru i skoru na sledećim subskalama, tj. aspektima perfekcionizma:
U literaturi se često govori o tzv. zdravom ili funkcionalnom perfekcionizmu, koji je doživljen kao poželjna osobina. Perfekcionisti postavljaju visoke ciljeve koje često i ostvaruju, organizovani su i pedantni, uživaju u radu i ispoljavaju zadovoljstvo postignutim.
S druge strane, tzv. disfunkcionalni ili neurotični perfekcionizam ometa postignuće, a njegove osnovne manifestacije su: previsoko postavljene ambicije, često u neskladu sa sposobnostima, nesigurnost u vezi sa akcijom koju treba preduzeti, kao i stalno nezadovoljstvo postignutim.
Perfekcionizam je operacionalno definisan kao rezultat na multidimenzionalnoj skali perfekcionizma MPS (The Multidimensional Perfectionism Scale), koju su sačinili Frost i saradnici 1990. godine u SAD-u. Adaptacija originalne skale kod nas je urađena u Institutu za pedagoška istraživanja u Beogradu (S. Stojiljković i S. Maksić, 1997), a pritom se pouzdanost skale pokazala zadovoljavajućom. Skala daje informaciju o totalnom skoru i skoru na sledećim subskalama, tj. aspektima perfekcionizma:
CM - Zabrinutost zbog grešaka
PS - Lični standardi
PE - Roditeljska očekivanja
PC - Roditeljska kritika
D - Sumnja u vezi akcije
O - Organizovanost
PS - Lični standardi
PE - Roditeljska očekivanja
PC - Roditeljska kritika
D - Sumnja u vezi akcije
O - Organizovanost
Krenuvši od ovakvog određenja perfekcionizma, planirano je istraživanje na studentskoj populaciji, obzirom da mnogi mladi ljudi sebi postavljaju visoke ciljeve opredelivši se za nastavak školovanja. Posebno nas je zanimalo u kojoj meri je perfekcionizam izražen kod muzički nadarenih studenata, jer je poznato da je potrebno uložiti veliki trud, uz mnogo ponavljanja i vežbanja, da bi se muzičko delo izvelo na odgovarajući način. Shodno tome, moglo se očekivati da su studenti muzike u većoj meri perfekcionisti nego studenti nekih drugih usmerenja.
Uzorak ispitanika
60 studenata Fakulteta umetnosti u Nišu, Odsek za muzičku umetnost i to: 30 ispitanika sa teoretskog smera i 30 ispitanika sa smera muzičari instrumentalisti;
60 studenata Filozofskog fakulteta u Nišu, SG Pedagogija (60 ispitanika)
N=120 ispitanika, oba pola, uzrasta 18-25 godina
60 studenata Filozofskog fakulteta u Nišu, SG Pedagogija (60 ispitanika)
N=120 ispitanika, oba pola, uzrasta 18-25 godina
Rezultati
Shodno predmetu i ciljevima istraživanja, utvrđena izraženost pojedinih aspekata perfekcionizma kao i totalni perfekcionizam kod studenata muzičke umetnosti i studenata Filozofskog fakulteta, kod kojih takva specifična vrsta talenta nije otkrivena. Osnovni nalazi predstavljeni su u tabeli 1.
Tabela 1: Prosečna izraženost perfekcionizma kod studenata različitih fakulteta
Tabela 1: Prosečna izraženost perfekcionizma kod studenata različitih fakulteta
Aspekti perfekcionizma |
Teorijski raspon skorova | Fakultet umetnosti | Filozofski fakultet | Nivo značajnosti | |||
MIN | MAX | M | SD | M | SD | ||
CM | 9 | 45 | 17.58 | 5.77 | 16.58 | 4.40 | - |
PS | 7 | 35 | 25.63 | 4.58 | 21.63 | 4.91 | .05 |
PE | 5 | 25 | 10.78 | 4.90 | 9.48 | 3.81 | - |
PC | 4 | 20 | 5.98 | 2.84 | 6.08 | 2.85 | - |
D | 4 | 20 | 8.96 | 3.36 | 8.56 | 3.55 | - |
O | 6 | 30 | 26.31 | 3.97 | 25.16 | 4.41 | - |
Total perfekc | 29 | 145 |
68.93 |
- |
62.33 |
- |
.05 |
N |
60 |
60 |
U datoj tabeli može se videti odnos dobijenih skorova za svaki aspekt perfekcionizma i maksimuma koji je bilo moguće postići na svakoj od subskala. U celini gledano, za obe grupe ispitanika, te vrednosti su niže na sledećim aspektima perfekcionizma: Zabrinutost zbog grešaka, Roditeljska očekivanja, Roditeljska kritika i Sumnja u veui akcije. Za ostala dva aspekta – Personalni standardi i Organizovanost, pokazale su se relativno visoke vrednosti kod studenata oba fakulteta. Samim tim, kumulativne vrednosti ovih dveju subsksla daju i relativno visoke mere na totalnom perfekcionizmu.
Globalno uzev, rezultati sprovedenog istraživanja pokazuju da muzički nadareni studenti, suprotno našim očekivanjima, nisu u većoj meri perfekcionistički nastrojeni nego studenti Filozofskog fakulteta. Iako studenti muzičke umetnosti imaju značajno više Lične standarde (PS), na celom uzorku ispitanika nađene su najviše vrednosti na ovom i na aspektu Organizovanosti i potrebe za redom (O). Samim tim, jasno je da su dobra organizovanost i visoko postavljeni lični ciljevi "noseći" aspekti u strukturi perfekcionizma ispitanih studenata.
U želji da što bolje razumemo i objasnimo samu prirodu perfekcionizma, ispitana je i povezanost pojedinih aspekata perfekcionizma sa pojedinim bazičnim dimenzijama ličnosti. Bazične dimenzije ličnosti su operacionalno definisane preko skorova na inventaru ličnosti NEO PI-R.
Najznačajnije veze dobijene su između dimenzije ličnosti neuroticizam i aspekata perfekcionizma Zabrinutost zbog grešaka i Sumnja u vezi akcije (Tabela 2).
Tabela 2: Povezanost Neuroticizma i pojedinih aspekata perfekcionizma
Aspekti perfekcionizma | NO - Neuroticizam | |
Koeficijent korelacije | Nivo značajnosti | |
CM | .398** | .000 |
PE | .271** | .003 |
PC | .302** | .001 |
D | .531** | .000 |
N | 120 |
Po intenzitetu povezanosti takođe se ističe korelacija bazične dimenzije ličnosti Savesnost sa aspektima perfekcionizma Personalni standardi i Organizovanost (Tabela 3).
Tabela 3: Povezanost Savesnosti i pojedinih aspekata perfekcionizma
Aspekti perfekcionizma | Co - Savesnost |
|
Koeficijent korelacije | Nivo značajnosti | |
CM | .385** | .000 |
PE | -.269** | .003 |
PC | -.293 | .001 |
D | .660** | .000 |
N | 120 |
Pored toga, dva aspekta perfekcionizma, za koja se može reći da su podstaknuta od strane roditelja ispitanika (Roditeljska očekivanja i Roditeljska kritika), koreliraju pozitivno sa domenom ličnosti Neuroticizam, a negativno sa domenom Savesnost.
Moguće je da osobe sklone neurotičnim reakcijama, tj. impulsivnosti, hostilnosti i depresiji imaju spoljašnji lokus kontrole, te stoga previsoka roditeljska očekivanja i njihova sklonost da kritikuju neuspehe deteta, mogu dodatno takvu osobu da učine nesigurnom. Otuda je sasvim jasno da osobe sklone neurotičnim reakcijama ne postavljaju visoke personalne standarde, niti su istrajne u svom radu.
Rezultati ovog istraživanja su pokazali da je bazična dimenzija ličnosti Savesnost najznačajnija za razumevanje perfekcionizma. Ovo i jeste logičan podatak, jer je upravo ova dimenzija ličnosti povezana sa akademskim i profesionalnim uspehom, a ispoljava se u procesima planiranja, organizacije i izvršenja obaveza i dužnosti.
Zaključak
"Noseći" aspekti perfekcionizma kod studentske populacije (koja je bila obuhvaćena ovim istraživanjem) jesu visoki lični standardi i sklonost ka dobroj organizovanosti i redu. Takođe, nađene su i značajne veze svih crta iz domena Savesnost sa pomenutim aspektima perfekcionizma. Na osnovu toga možemo zaključiti da je reč o osobama koje su:
Sigurne u sebe i svesne sopstvene efikasnosti
Sigurne u sebe i svesne sopstvene efikasnosti
- Imaju i u velikoj meri razvijen motiv za postignućem i visoko postavljene aspiracije (što pokazuje i njihov relativno visok uspeh na studijama)
- Dobro su organizovane i spremne da do kraja istraju u procesu njihovih dosezanja
- Njihov doživljaj vlastite vrednosti i samopoštovanja ne zavisi (jedino) od ishoda preduzetih aktivnosti, niti od očekivanja drugih ljudi, pre svega od zahteva roditelja
- Postizanje važnih ciljeva praćeno je osećanjem zadovoljstva, a neuspeh uslovljava samo trenutno razočaranje i pokreće na dalje napore
- Upravo to ih čini ZDRAVIM PERFEKCIONISTIMA!
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde