Koliko zapravo znamo o kafi? Čini nam se da znamo sve, ali često pročitamo nešto što nam poljulja saznanja o istoj. U ovom tekstu pročitajte šta je to istina o kafi.
Legenda kaže da je ovčar po imenu Kaldi otkrio kafu u Etiopiji između 300.-800. godine n.e. Primetio je da njegove koze nisu spavale noću, pošto bi pojele bobice kafe. Odneo je bobice u lokalnu opatiju, gde je napravljena prva serija kafe, beležeći njene efekte na razbuđivanje i razmišljanje. (Smit i dr, 2004)
Od tada do danas ljudi su fascinirani kafom - i s pravom je tako. Neki efekti kafe su čudni i kontradiktorni. Na mnogo načina kofein ima efekte na um veće nego što očekujemo i mislimo. Bez sumnja, pronaći ćete makar jednu činjenicu koja će vas iznenaditi.
1. Kofein kod većine ljudi ne utiče na san
Uprkos galami koja se diže oko kafe i spavanja, malo je naučnih dokaz koji ovo potkrepljuju. Istraživanja pokazuju da je velika većina ljudi ima običaje u konzumaciji kafe, ali nije komplikovano: nemojte piti espresso u ponoć.
Jedan od eksperimenata je podrazumevao trajnu konzumaciju kafe pre spavanja. Iznenađujuće, kafa nije uticala na njihovo spavanje.
2. Kafa nije 'krivac za sve i svašta'
Nije u pitanju samo loše spavanje - ljudi misle da je kafa loša za njih. Kofein se često krivi za tegobe poput glavobolje, nervoze... Jedna od studija je pokazala placebo efekat kod ispitanika koji su smatrali da imaju glavobolje i druge tegobe od kafe: naime oni su mislili da konzumiraju kofein pre spavanja - iako to nije bio slučaj. Nakon studije krivili su kofein za ponovljene tegobe, međutim kofein to sigurno nije bio.
3. Kofein i dremka
Možda nije očekivano da neko popije kafu, a onda ode na spavanje. U eksperimentu u kojem su umornim i iscrpljenim ispitanicima dali 200 mg kofeina (jedna ili dve šoljice kafe), a nakon toga ih uputili na spavanje, utvrđeno je da kofein uradi za pojedinca više nego sama dremka, a u kombinaciji, ova dva su veoma dobra za produktivnost.
Probajte da popijete kafu i odspavate 5-15 minuta. Čak i oni koji obično ne dremaju imaće benefite od ovakvog rituala.
4. Pojačavanje održavanja pažnje
Većina ljudi se oseća uzbuđenije nakon kafe, ali da li su mudriji? Odgovor je: na neki način da, ali na mnogo načina ne. Najjači pozitivni nalaz je da kafa pojačava pažnju i budnost. Ovo je vrsta pažnje koja je potrebna da biste nastavili da radite relativno rutinski, a pogotovo je izraženo kod neispavanaih.
Ako govorimo o učenju, pamćenju, reakcijama, stvari su manje jasne. Kofein ponekada utiče pozitivno na njih, a nekada ih čini gorim. Ponekad, nema nikakve razlike.
Zaključak je da kofein ne stvara veliku razliku kod zahtevnijih zadataka.
5. Umerenost u konzumaciji
Kao i sve u životu, uvek se može preterati sa uživanjem. Kod unosa 200-300 mg kofeina, on ima navedene dobre efekte na organizam (to je oko 3 espresso kafa ili 2-3 instant kafe). Više od 500mg unosa, međutim, ne donosi poboljšanje u radu, a ljudi počinju da osećaju negativne efekte.
Ovo će zavisiti od navika konzumenta i to kako se telo i um navikavaju na kafu, kao i na bilo koju drugu supstancu koja izaziva zavisnost (šećer, psihoaktivne supstance, lekovi...).
Pročitajte tekst na temu malih doza kofeina.
6. Kako da prestanete sa konzumacijom kafe?
Ukoliko želite da prestanete da pijete kafu, pripremite se na simptome povlaćenja koji će trajati 12-24h nakon poslednje šoljice kafe. Nakon toga, moguće su glavobolje, nervoza, umor i anksioznost. Ti simptomi će pre biti vezani za naša očekivanja od kofeina, te se oni smatraju simptomima odvikavanja. Sam prestanak konzumacije kofeina nije štetan kako mislite.
7. Dobro se osećate
Konzumenti kafe često kažu da se od kafe osećaju bolje, ali da se od previše kafe osećaju loše. Srednja doza je kluč. Šta se podrazumeva pod srednjom dozom zavisiće od količine uzimanja i genetskte osetljivosti. Ukoliko roditelji mogu da popiju trostruki espresso bez posledica i njihov potomak koji pije kafu će to moći.
Takođe, genetska preosetljivost na kafu se može prevazići.
8. Kafa ublažava bol
Postoje neke naznake u istraživanjima koje ukazuju na to da kafa utiče na smanjenje bola. Ukoliko imate glavobolje - studije pokazuju da acetaminofen (paracetamol) sa kofeinom može obezbediti olakšanje. U jednoj studiji se pokazalao da kofein leči glavobolje.
9. Kafa i uticaj na čula
Kofein utiče na čula na različite načine. Npr. pokazalo se da ljudi bolje vide u mraku nakon šoljice kafe, a poboljšanje između 20%-38%. Kafa utiče na bolje raspoznavanje boja. Kafa pomaže kod ignorisanja negativnih stimulansa iz okoline.
10. Kofein verovatno izaziva zavisnost
Tehnički, kofein ne izaziva zavisnost zbog načina na koji deluje na mozak. Međutim, mali broj ljudi izgleda kao da su zavisni od kafe. Ipak, ukoliko uporedio kofein sa supstancama kao što su kokain ili heroin, jasno je da kofein nije adiktivan na taj način.
Autor
Psiholog
Žarko
Petrović
Povezani tekstovi:
Moje iskustvo je da klijentima treba u proseku dva meseca da...
TA je socijalna psihologija koja se tokom poslednje četiri d...
Nauka nam govori da romntična ljubav može da traje - i to du...
Anksioznost je najčešći mentalni poremećaj. Od anksioznosti...
Ovo mi izgleda kao reklama post, verovatno najpozitivniji tekst o kafi u istoriji čovečanstva, ispada da je kafa zdravija od vode. Posebno kad se u tekstu spominje da prestanak kunzimiranja kafe izaziva anksioznost, kad upravo konzumiranjem iste podstice anksioznost. Prvi put čujem da kafa ne sprečava san, ali zato povecava pažnju i izoštrava čula koja nikako nemaju veze sa snom, hmm...
Prilicno sam siguran da kafa izaziva anksioznost, ili je barem pojacava. Nakon godina provedenih kod raznih psihologa i psihijatara, problem sa anksioznoscu sam resio tako sto sam prestao da pijem kafu. Danas je ne bih popio ni za 1000 evra. Mozda kofein ne smeta svima, ali postoje ljudi kojima smeta.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde