Tim stručnjaka sa Helsinškog univerziteta je
zaključio da su pušači izloženi većem riziku obolevanja od depresije od onih
koji nisu nikada pušili. Oni su do tog zaključka došli na osnovu 15-godišnje
studije obavljene na 4.000 muških i 5.000 ženskih parova blizanaca.
'Mada
nikotin ima neke osobine koje doprinose popravljanju raspoloženja, na dužu
stazu bitnija je njegova uloga u etiologiji depresivnih simptoma', izjavio je
vođa finskog tima dr Telervo Korhonen. U početnoj fazi istraživanja
konstatovano je da hronično pušenje i kod muškaraca i kod žena može da
nagovesti pojavu simptoma depresije. Kasnije, kada su u obzir uzeti svi faktori
vezani za depresiju, pokazalo se da dugotrajno pušenje u znatnijoj meri
povećava rizik od depresije samo kod muškaraca. Pušači koji ostave cigarete su
takođe pod povećanim rizikom obolevanja od deprsije, ali samo kratkoročno, što
ukazuje da je potrebno da prođe izvesno vreme da se organizam očisti od štetnog
dejstva duvana. Kasnije, bivši pušači nisu izloženi većem riziku od depresije
od osoba koje nikada nisu pušile. Finski tim sugeriše da bi pušačima koji
pokazuju sklonost depresiji trebalo pružiti određenu podršku farmakološkim
srestvima i bihevioralnom terapijom u ranoj fazi odvikavanja od duvana.
