Žan Baptist Korb je Francuski državljanin koji nas je obradovao svojom porukom da dolazi u Beograd, biciklom, a o svom dolasku nas je obavestio kada je krenuo iz Beča. Od 2016. godine on putuje biciklom po Evropi i svetu. U ovakav stil života je ušao zbog osvete Kronovoj bolesti, želje za izazovom, zbog blagostanja koje pruža fizička aktivnost, kao i želje da obiđe Evropu i tom prilikom podigne svest o zapaljenskim bolestima creva. Pored toga, prati IBD aktiviste širom Evrope, pa smo se još više obradovali njegovom dolasku.
Kronova bolest maskirana u stres
Kada smo ga pitali šta je bio prvi pokazatelj bolesti, Žan Baptist nam je odgovorio: "Moj prvi simptom zapaljenske bolesti creva bio je bol u stomaku i konstantno sam bio izuzetno umoran. Otišao sam doktoru i on je rekao da su svi moji problemi posledica stresa, jer sam u to vreme radio u Nemačkoj na važnom radnom mestu. Upravo zbog toga su ti simptomi bili povezani sa stresom i neko vreme je na tome i ostalo."
Dobio je dijagnozu tek nekoliko godina kasnije, jer ovi problemi nikad nisu prestali i vremenom su se samo pogoršavali: "Često sam morao da idem u toalet i imao krv u stolici. Na kraju je doktor otpisao stres kao uzrok problema i shvatio da moram biti primljen u bolnicu kako bi se pokrenulo ispitivanje. Na kraju sveg tog ispitivanja, konačnu dijagnozu Kronove bolesti sam dobio 2012. godine. Dve godine sam bio na velikoj količini lekova i stanje se nije nimalo popravljalo. Osećao sam se veoma loše i 2014. godine sam završio u bolnici na dva meseca."
"Imao sam 50% šanse da preživim"
Oporavak od tog teškog relapsa nije bio nimalo lak: "Nakon ta dva meseca u bolnici, imao sam veliku operaciju. Nisam mogao da jedem, pa sam otpočeo program parenteralne ishrane tubusima i intravenski. U tom periodu sam mnogo smršao, izgubio sam 25kg i nisam mogao da radim. Bio sam prikovan za invalidska kolica i zbog svega toga dobio teška oštećenja kože.
"Procenjeno je da imam samo 50% šanse da preživim, ali eto, preživeo sam i sada sam ovde!"
Žan Baptist se trenutno leči biološkom terapijom koju u bolničkim uslovima prima jednom u 8 nedelja.
"Ovakav život nije lak, to je specifično za ljude koji imaju zapaljensku bolest creva." - napominje nam i dodaje: "Često moramo da idemo u toalet i ponekad je veoma teško otići čak i do restorana sa svojim prijateljima. Ranije sam voleo da idem na žurke i na druženja, mogao sam da popijem po koju čašu alkohola, ali sad je to dosta otežano. Naravno, postoje periodi kada je sve u redu i kada se osećam dobro, ali znam da će se s vremena na vreme stanje pogoršavati i da ću se osećati loše."
Ova bolest je nepredvidiva - danas mogu biti dobro, a sutra loše i to je nešto što otežava životnu situaciju, jer je teško planirati bilo šta. Međutim, u poslednje vreme je mnogo više dobrih dana nego loših i to je odlično!
"Nisam sam u svojoj borbi"
Najveća podrška na putu dobijanja dijagnoze mu je bila francuska organizacija koja je ekvivalent UKUKS-u u Srbiji: "Ljudi u organizaciji su prepoznali moje simptome i sve vreme bili uz mene, dajući mi osećaj da nisam sam u ovoj borbi i da neko razume sve kroz šta prolazim. Dali su mi nadu da s ovom bolešću i te kako može da se živi, tako da su mi oni bili najveća i najznačajnija podrška."
"U početku nikome nisam rekao da sam bolestan, ni kolegama na poslu, ali ni poslodavcu." Ljudi nisu znali šta mu se dešava i zašto se neretko oseća toliko loše. Znali su da nešto nije u redu, ali se on veoma trudio da to ne pokazuje. "Nakon što sam promenio radno mesto, rekao sam poslodavcu da imam Kronovu bolest i objasnio mu kakva je, te da ću morati da odsustvujem kad mi je loše i da moram često da idem u toalet. Ljudi na poslu imaju mnogo razumevanja za moje stanje, podržavaju me i niko mi ne pravi probleme kad se ne osećam dobro."
Ranije je situacija bila komplikovanija i nisam nailazio na razumevanje, jer nikome nisam govorio da sam bolestan, ali sad kad svi to znaju, moja bolest nikome ne predstavlja problem. Sada imam podršku svojih kolega i poslodavca, ali i porodice i prijatelja.
Korak po korak ka velikim putovanjima
O svojim izvanrednim putovanjima, kako je došao na tu ideju i šta je sve prošao, Žan Baptist je rekao: "Uvek putujem sam, jer je tako najlakše i najefektivnije. Na taj način mogu sam da odlučujem gde idem i da planiram svoja putovanja u skladu s tim kako se osećam, da li sam dobro ili loše. Nakon operacije krenuo sam malo, po malo da hodam i vozim bicikl - kilometar, po kilometar."
Što je vreme više prolazilo, to sam prelazio veće kilometraže i na kraju su se moje rute pretvorile u velika putovanja.
"Putujem po svetu najčešće biciklom i peške. Prešao sam Pirineje, a od Mediterana do Atlantika išao sam kajakom i to je bilo veoma dugo putovanje. Kada prelazim preko planina, ili putujem zimi, noćim u svom šatoru koji nosim sa sobom. Prelazio sam čak i pustinje i stigao do Sudana, a došao sam skoro i do severnog pola!" - s ponosom nam prepričava.
Dok putuje, on potpuno zaboravlja na Kronovu bolest i uopšte je se ne plaši. "Jedino što može biti strašno su ekstremni vremenski uslovi u kojima sam se nalazio ponekada. Na primer, dešavalo se da na putovanjima naiđe jako nevreme, bude veoma vruće ili hladno, pa sam bio u sitauciji da tokom putovanja bude i -20°C!"
Meni moja putovanja predstavljaju beg od bolesti i razmišljanja o njoj, a pritom ona veoma dobro utiču na moje zdravlje! Nije važno što ponekad budem zatrpan snegom i ledom, a ponekad obliven znojem - putovanja mi prijaju i u odličnoj sam formi!
Poslednje putovanje mu je trajalo 6 nedelja: "Nažalost ne mogu putovati duže od toga, jer na svakih 8 nedelja moram da se vratim u Francusku zbog primanja terapije." Na poslednje putovanje je išao biciklom i tom prilikom prešao Švajcarsku, Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, a poslednja stanica na ovom putovanju je bila Srbija. "Sledeće godine ću ići do Srbije ponovo i nastaviti do Istambula i to će biti veliko putovanje! Od svih država koje sam prešao, moram reći da mi je Srbija favorit! Ova država je za mene veliko iznenađenje, uopšte nisam očekivao da će mi biti toliko lepo ovde!" - s oduševljenjem nam priča.
Za nekoliko dana koliko sam u Beogradu, bio sam iznenađen ovdašnjom atmosferom, kao i prijatnošću i gostoprimljivošću srpskih stanovnika. Kao i u drugim srpskim gradovima preko kojih se prelazi biciklom, život je u punom jeku. Bez obzira u koje doba dana ili noći, ulice su žive. U Beogradu se uvek ima šta raditi i posmatrati.
Kronova bolest kao pokretač promene
Za sam kraj, Žan Baptist je poslao jako važnu poruku svim osobama koje boluju od zapaljenskih bolesti creva: "Ono što želim da kažem i iz sveg srca to mislim je da bolest može biti velika i jako dobra prilika da korenski promenite svoj život i način razmišljanja! Za mene je ona bila pokretač da se pomerim iz jedne tačke, unapredim svoju karijeru i da radim na sebi. Proširio sam svoje vidike i shvatio da je život veoma dragocen.
Bolest jeste teška, ali zaista može biti jedinstvena prilika da se unapredimo kao ljudi i promenimo sopstveni život!
Povezani tekstovi:
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde