Igor Blažević, poznatiji kao Prljavi inspektor Blaža, na jedan dan je simulirao sve simptome koje ima pacijent s Kronovom bolešću. Povez preko stomaka koji izaziva bol, često odlaženje u toalet, nemogućnost konzumiranja željene hrane, kao i poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti zatekle su ovog nasmejanog gradskog momka i navele ga da se zapita koliko ova nevidljiva bolest utiče na čovekov život. Tri godine nakon simulacije, Blaža je podelio sa nama svoje iskustvo.
„Ja, kao inspektor, ništa nisam znao o Kronovoj bolesti!”
Iako je inspektor, Igor je rekao da nije imao podatke o ovoj bolesti jer nije bilo registrovanih slučajeva pacijenata sa Kronovom bolešću u njegovom okruženju, a zatim je započeo priču u svom maniru.
„Prvi slučaj, koji sam ja registrovao, bio je Ljiljan Đaković, sa kojim sam se čuo telefonom i koji mi je rekao kakva bolest je u pitanju. Naime, on boluje od Kronove bolesti preko četrdeset godina. Kada sam to čuo, prva pomisao mi je bila: ’Koliko malo, svi zajedno, znamo o ovoj bolesti, iako je ona sveprisutna u populaciji’. Ljiljan me je pozvao da na jedan dan simuliram simptome Kronove bolesti, što znači da bih ja bio pacijent, na šta sam pristao. Iako je delovalo lako, više puta sam morao da upitam za objašnjenje o bolesti, jer, ako sam dobro razumeo, nema dve iste kliničke slike. Kronova bolest je, u stvari, nepodnošljiva, jer od čoveka zahteva veći deo vremena u toku svakog dana, a svi znamo koliko je kratak jedan dan. Ako se posvetite nečemu, svom zdravlju u ovom slučaju, situacija može biti šokantna. Kome god da sam pričao, niko nije čuo za ovu bolest i to je meni fascinantno - koliko je bolest sakrivena i kako mali broj ljudi zna za nju. Čuo sam da je u evropskim zemljama i svetu veća svest o zapaljenskim bolestima creva, dok je kod nas informisanost na niskom nivou. Ako ne zadesi nekog nama bliskog - ništa o tome ne znamo.”
Krenulo je kao igrica, ali ubrzo je postalo surova realnost
Blaža je tog dana proživeo sve simptome, koje pacijent sa Kronovom bolešću ima u toku jednog dana, ali na drugačiji način. „Inače sam celog života opčinjen igricama, te sam zamislio da simulacija bude poput igre, koja je namenjena za jedno veliko dete. Međutim, ono što je počelo kao igrica postepeno me je plašilo i počeo sam da razmišljam o ljudima kojima ova bolest nije igrica, već realan svakodnevni život. Na dan simulacije, bilo je još ljudi i ja sam shvatio da Kronova bolest ima razne varijante, pa neko može da ima teže ili lakše tegobe. Činjenica, da je Kron doživotna bolest, za je mene bila zastrašujuća. Kada sam to shvatio, simulacija je prestala da mi bude igrica sa početka dana.”
Kako kaže, on ozbiljno shvata svoje zadatke, tako da je u toku dana ispoštovao sve pozive na odlazak u toalet, dogovorenu ishranu i sve što je bilo deo simulacije. Osećao se deprimirano, i doslovno je non-stop razmišljao o najbližem toaletu, a nekada nije mogao da završi započete razgovore i druge obaveze. Sa završetkom dana rasla je i njegova svest o tome koliko je ovim pacijentima teško, te je svog druga Ljiljana počeo da gleda s još više poštovanja, a možemo reći i divljenjem, s obzirom da je Ljiljan sve vreme bio pored njega dok je prepričavao svoje doživljaje sa dana simulacije.
„Pacijenti sa Kronovom bolešću imaju pobednički mentalitet”
Prijatno iznenađenje za Igora, koje mu je ujedno bilo i najveće, jesu pacijenti koji su pozitivni i dobro raspoloženi. ,,Pacijenti koji su oboleli od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa poseduju tu neku neočekivanu pozitivnost i to mi je fascinantno! Ljudi, koje sam upoznao tog dana, praktično su svi do jednog imali pozitivan stav prema borbi sa Kronom. Ova bolest kao i svaka druga može da izazove kod čoveka depresiju i njoj slična stanja, pogotovo kod nas muškaraca koji smo, kako se to u narodu kaže, slabiji pol. Ali svi ljudi koje sam tog dana upoznao imali su stav da je ova bolest nešto sa čime se živi i kao da imaju taj neki pobednički mentalitet da sa time mogu da se izbore. Nikada to nisam video, i mogu reći da su oni stvarno sjajni ljudi!”
Najstrašnije u vezi sa Kronovom bolešću bilo mu je...
Na pitanje šta mu je bilo najstrašnije u vezi sa simptomima Kronove bolesti, prvo kaže da je zastrašen time što takva bolest uopšte postoji, a da zdravi ljdi nemaju saznanja o njoj. „Šta sam sve naučio i saznao osvestio sam tek kada je prošao dan simulacije. Tokom te ‘igrice’ ja nisam toliko realno shvatao šta se sve dešava, međutim, kada sam se vratio svom životu bez Krona, pomislio sam koliko sam srećan što sam zdrav, jer zapravo nemam nikakav problem. To je bio moj post-sindrom. Posle toga se retko nerviram zbog minornih stvari, jer mi smo besni kada nemamo realan problem - jedan dan sa Kronovom bolešću me je tome naučio.”
„Neverovatno mi je da ovaj nevidljivi invaliditet nema neke povlastice kod nas kao u razvijenim zemljama”
Saznanje da pacijenti, koji boluju od zapaljenskih bolesti creva, nemaju neke povlastice, kao što je ulazak kod lekara preko reda ili parking mesta za invalide, bilo mu je neverovatno, te je više puta morao da proveri verodostojnost ovih informacija. „Teško mi je da poverujem da neko, ko ima veliku potrebu za toaletom u blizini, nema opcije da skrati čekanje u redu za parking ili pregled.” - rekao je Igor. Ipak, nada se da će sve pokrenute inicijative na ovu temu uroditi plodom i da će ovi pacijenti moći da se izbore za minimum neophodnih povlastica.
Edukacija i širenje svesti
„Obratite pažnju! Ako ova moja priča ikako može da pomogne, pozivam sve čitaoce da pogledaju na internetu malo više o zapaljenskim bolestima creva. Takođe, zapitajte se da li znate nekoga ko možda ima Kronovu bolest i popričajte sa tom osobom. Svako ko želi, može da doprinese tome da se više priča o Kronovoj bolesti, te na taj način možemo olakšati život svakom IBD pacijentu. Moja podrška ovim ljudima uvek će biti tu!” - istakao je Blaža.
Ja imam unuku od 15 god ima Kronovu bolest.To je strasno ti mkadi u Tirsovoj imaju i jako lose iskustvo sa dr.koji su u Konzilijumu za Kronovu bilest i oni jako lose shvataju tu decu .Ne maju razumevanja za njih.Maltretiraju ih i ponasalju se ne ljudski prema tim jos uvek mladim bicima.
35 година имам Кронову болест уз све компликације...тромбозу, болове,операције, пролив, фистула, анемија, мишићна слабост, аутоимуни Хашимото и, заиста не постоји никаква подршка за оболеле. Људи ни не знају за њу а оболели нерадо говоре о свом стању. Хвала Блажи.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde