Biljana Madžarac Kozlina iz Beograda: Trudnoća s Kronovom bolešću nije nemoguća

Biljana Madžarac Kozlina je doktorka stomatologije i buduća mama koja živi s Kronovom bolešću skoro deset godina. Kada je odlučila da želi da ostane u drugom stanju, nije ni pretpostavila kako će ono uticati na bolest s kojom živi. Tokom ovog razgovora, Biljana je podelila s nama sve ono sa čime se jedna trudnica koja živi sa zapaljenskom bolesti creva susreće - svoja razmišljanja, strahove i iskustva, a samim tim, pokušala je da ohrabri sve žene koje planiraju porodicu, a žive s IBD-jem, da to i urade. 

'Prvi simptomi pojavili su se pri upisu na fakultet'

Kada smo je pitali o njenim prvim simtpomima, rekla nam je da su počeli 2014. godine, nakon što je prošla težak i stresan period upisivanja Stomatološkog fakulteta: 'Taj period je bio vrlo stresan za mene, upisivala sam fakultet i bila nekoliko meseci pod stresom zbog toga, a uz to, imala sam i određene privatne probleme. Kada su se pojavili prvi simptomi, primetila sam krv u stolici, ali nisam imala klasično jake bolove, kao što prijavljuju neki drugi pacijenti. Tada sam otišla sam na pregled kod gastroenterologa u Vojnomedicinsku akademiju, gde su mi odrađeni su neki pregledi, među kojima je rektoskopija, ali na kojoj ništa nije moglo da se utvrdi. Zbog prisustva krvi u stolici, prof. dr Radoje Doder je ipak savetovano da se odradi kolonoskopija.'

Nakon kolonoskopije, obavljen je patohistološki nalaz i nakon pristizanja rezultata kroz nekoliko nedelja, kao i vaganja da li je u pitanju ulcerozni kolitis ili Kronova bolest, zaključeno je da Biljana boluje od blaže forme Kronove bolesti: 'Tada sam dobila Salofalk kao terapiju, koja je neko vreme pomagala i delovala, ali nakon tog perioda, krenuli su jači simptomi. Imala sam bolove, prolivaste, sluzave stolice, sve ono što je vrlo tipično. Gvođže mi je bilo nisko, fekalni kalprotektin veoma povećan, pa su me prebacili na Pronizon. Nekoliko meseci sam bila na toj terapiji, koja je smirivala simptome i nakon njega su me stavili na imunosupresivnu terapiju, Imuran.'

Uspostavljanje terapije je bio izazov

Imuran je Biljani olakšavao simptome jedan kratak period i zbog toga joj je ponovo uvedena kortikosteroidna terapija: 'Do 2017. godine sam primala kortikosteroide i nakon toga mi je uvedena prva biološka terapija - Humira. Nju sam, u kombinaciji s Imuranom, primala više od dve godine i za to vreme sam se osećala odlično. Odjednom, počeli su da mi se pojavljuju čirevi po telu. Skoro dva meseca sam se borila s tim i nisam znala šta je u pitanju. Kako bih primila terapiju, tako bi se čirevi pojavili. Doktori su povezivali to što mi se dešavalo s terapijom koju sam primila, međutim nisu ni oni bili sigurni. Sa svojim doktorkama, dr Mirjanom Cvetković i dr Slobodankom Crevar Marinović, sam se dogovorila da prekinemo Humiru. Na konzilijumu se utvrdilu da nisam jedini slučaj s ovakvom neželjenom reakcijom na tu vrstu biološke terapije. Tada sam prekinula da primam biološku terapiju i ostala samo na imunosupresivima.'

Bez terapije, osim Imurana, Biljana je bila skoro 3 godine: '2021. godine sam ponovo počela da dobijam simptome, ovog puta izuzetno jake i to pred moje venčanje. Nisam znala gde se nalazim od bolova, gde god bih otišla gledala bih gde je toalet, jer sam toliko često išla. Ujutru sam se budila nekoliko sati pre posla da bih mogla fizički i psihički da se pripremim za radni dan, mnogo vremena bih provela u toaletu, malaksala i u bolovima, pre nego što bih uspela da se nateram da krenem na posao. Moja doktorka je tada odlučila da me vrati na Pronizon i uvela mi je Entyvio, biološku terapiju koja se prima intravenski, jednom mesečno. Od tada do danas, primam upravo nju, a u međuvremenu sam izbacila Imuran i Pronizon, jer sam želela da ostanem u drugom stanju. Kada sam rešila da želim da zatrudnim, izbacila sam sve osim biološke terapije nekoliko meseci pre samog začeća, da bih bila sigurna da je se organizam u potpunosti iščistio.' - objasnila nam je. 

Kako se slažu trudnoća i biološka terapija?

'Moja trudnoća se ne razlikuje mnogo od bilo koje druge, osim što primam biološku terapiju.' - ističe Biljana i dodaje: 'Istina je, imala sam strah od toga kako će terapija uticati na bebu i da li ću uopšte moći da zatrudnim, ali sam mnogo razgovarala sa svojim doktorkama, koje su me polako pripremale za trudnoću i koje su se potrudile da mi otklone bilo kakve strahove i sumnje. Ono što je za mene bio preduslov za ostvarivanje trudnoće je da budem potpuno zdrava i da ne primam ništa osim biološke terapije. Nakon što sam izbacila sve ostalo i sačekala nekoliko meseci, ostala sam u drugom stanju, a moja biološka terapija, Entyvio, je potpuno bezbedna za plod.'

Iako je okruženje u kojem se nalazi dok prima biološku terapiju prijatno, a doktorke i sestre posvećene, u Biljaninim mislima ne teče med i mleko: 'Teško mi pada što mi je biološka terapija stalno obaveza, koja mi nekako visi nad glavom, brinem da li će zasita biti sve u redu i da li ću terapiju dobro podneti, ali padaju mi na pamet i misli o tome kako će biti za koju godinu, da li ću biti dobro, jer se to nikad ne zna, pa mi to stvara psihičko opterećenje.'

'Pored toga, dešavaju se misli o tome da li će se mojoj bebi nešto desiti dok primam terapiju, doduše, ne kao na početku, ali ne mogu da kažem da uopšte ne razmišljam o tome. Nakon terapije, samo želim da me priključe na ultrazvuk da bih čula da srce moje bebe i dalje kuca, ali sam svesna da su to neosnovani strahovi… Moj muž mi je tu velika podrška i oslonac, trudi se da me ohrabri i uvek bude tu uz mene, što mi je zaista važno.'

'Trudnoća je smirila simptome Kronove bolesti'

Kada smo je pitali kako se bori sa trudničkim nagonima za hranom, ona nam je rekla da u trudnoći maltene sve može da jede bez problema, osim mahunarki i paprika: 'Dešava mi se nekad da mi se traži ajvar, pa uzmem samo malčice, na kašičicu i to mi ne pravi nikakve probleme. Trudim se da ne preterujem ni sa čim i da jedem zdravo i kuvano, iako mi generalno ništa ne smeta mnogo. Mogu čak da kažem da je trudnoća imala pozitivan uticaj na Krona, jer sad i ono što ranije nisam mogla da jedem i što mi je pravilo probleme, sad ne pravi nikakve.'

Ono što joj predstavlja malu poteškoću, jeste što ne smem da zadržavam stolicu, jer zbog toga dobija bolove i osećam pritisak u stomaku: 'Rečeno mi je da je to kod trudnica s IBD-jem normalno, tako da se trudim da se ne plašim onda kad se to desi. Mučnine nemam više, polako ulazim u šesti mesec trudnoće i veoma sam uzbuđena što ću uskoro dobiti devojčicu! Smeta mi malo što sam troma i što se lako zamaram, ali mnogim trudnicama je tako, pa se prilagođavam.'

'Što se porođaja tiče, on će ići carskim rezom. Rekli su mi da bih možda mogla da se porodim vaginalnim putem, jer nisam imala bilo kakve operacije zbog Kronove bolesti, ali su mi ipak preporučili da se porodim carskim rezom, što sam se već dogovorila s ginekolozima i svojim doktorkama gastroenterologije. Tako će biti bezbednije i sigurnije, kako za mene, tako i za bebu.'

A kada je teško...tu je pomoć psihologa

'Sećam se perioda kada se još nije znalo da li je u pitanju Kron ili ulcerozni kolitis, i dalje nisam baš dobro znala šta su te bolesti, jer sam bila tek prva godina fakulteta i još uvek nismo imali patologiju, niti predmete u kojima sam mogla da čujem o njima.' - priseća se Biljana. 'Zato sam se oslonila na istraživanje po internetu i kad sam pročitala neke informacije o ulceroznom kolitisu, mislila sam da to nije ništa strašno. Iz toga sam razumela da je Kronova bolest “teži oblik” ulceroznog kolitisa i da se teško međusobno razlikuju, ali da Kron zahvata ceo digestivni sistem, od usta, do anusa. Bila sam ubeđena da to meni ne može da se desi, bila sam sigurna da imam ulcerozni kolitis i da je nemoguće da imam Krona. Međutim, kada sam saznala da je moja dijagnoza upravo ta - Kronova bolest, psihički sam bila potpuno slomljena. Mama mi je u tom periodu bila velika podrška i ona me je ohrabrila da se obratim psihologu za pomoć, kod kog i dan-danas ponekad odem, smatram da je to jako važno i da svako treba da ima svog.'

'Danas živim kao da mi zaista nije ništa, nemam osećaj da sam bolesna, a taj stav sam dužna upravo njoj, svojoj psihološkinji, s kojom i dalje imam divan odnos.' 

'Ko se čuva i Bog ga čuva'

Većina ljudi oko nje ne zna šta je Kronova bolest, čak ni mnoge kolege na fakultetu nisu imale pojma o tome: 'Na početku nisam govorila ljudima da sam bolesna - ni kolegama, ni profesorima. Kada sam se kasnije malo oslobodila po tom pitanju, svima je bilo čudno, pa su mi postavljali mnogo pitanja i podpitanja i interesovali se. Tada sm imala mnogo relapsa i pogoršanja, ali nikad nisam imala problem s profesorima, uspevala sam uvek da iskombinujem svoje obaveze tako da sve obavim na vreme i kako treba. Mislim da nikad zbog Kronove bolesti nisam propustila obaveze na fakultetu. Uvek sam gledala da ni fakultet, a sad ni posao, ne ispašta zbog toga što imam zapaljensku bolest creva.'

Na Biljaninom radnom mestu, atmosfera u kolektivu ponekad ume da bude izazovna: 'Dešava se da ljudi s kojima radim nemaju uvek razumevanja za ono kroz šta prolazim. Ne razumeju da nakon terapije ne mogu da radim, da sam umorna, da mi se spava, da se osećam malaksalo… Ljudi ne shvataju da je to zaista teško, ne razumeju da su mi neke stvari ograničene, pa sam izbegavala konflikte time što sam dolazila na posao tako slomljena i umorna. Poslodavci znaju šta mi je i oni razumeju, te mi izlaze u susret kad god mi je to potrebno. Sada sam na trudničkom odsustvu i uživam u tome.'

Njena majka je po zanimanju bolničar na gastroenterologiji i kako nam kaže, ona je još pre Biljane bila upućena u to šta su zapaljenske bolesti creva: 'Zbog toga je možda i više uplašena od mene. Svako malo me zove da proveri da li sam dobro, a pogotovo sada kada sam trudna, jer je videla mnoge slučajeve IBD-ja, pogotovo onih operisanih pacijenata i onih koji imaju stomu ili pauč. Moji roditelji, sestra i muž su vrlo brižni prema meni i vode računa o tome da se reaguje na vreme na bilo kakva pogoršanja.'

'Poruka koju šaljem drugim budućim mamama sa zapaljenskim bolestima creva je da ne treba da se plaše. Verujte da će sve biti u redu, jer zaista hoće, dovoljno je da brinete o sebi i da vodite računa o svom zdravlju, jer što se kaže: Ko se čuva i Bog ga čuva!'